Saveti za studente

Da li od same pomisli na predavanja dobijete glavobolju? Izbegavate predavanja i vežbe, za konsultacije niste ni čuli; znate li kako vam se profesor uopšte zove? Ukoliko je to tačno sigurno ćete biti okarakterisani kao „loš student“. Ali da li je sve tako kristalno jasno, zna li se uzrok vašeg odsustva sa predavanja? Ukoliko izbegavate fakultet jer ste lenji, ipak je krivica vaša i nemojte ovaj tekst koristiti kao izgovor. Ali postoji i druga strana, ona koja vas mora privući, zainteresovati, zaintrigirati, naterati da zavolite predavanja i predmet, privoleti vas da na predavanju i ostanete – vaši profesori!

Jedno od najvažnijih studentskih pitanja, bar za one studente koji ne studiraju u svom rodnom gradu, jeste upravo odabir adekvatnog smeštaja i donošenje teške odluke – da li stanovati u domu ili tražiti privatan smeštaj.

U nastavku vam nudimo još nekoliko saveta kako da unapredite iščitavanje obaveznog materijala za pripremu ispita. U proseku osoba pročita 250 reči u minuti, ali ukoliko naučimo veštinu brzog čitanja, taj broj je moguće udvostručiti. Pitate se zašto biste učili da čitate brže?

Studentski život sa sobom nosi mnogo lepih trenutaka, ali i dosta stresnih situacija i problema koje otežavaju da se akademska karijera privede kraju. Ponekad čak i pored svih knjiga i vodiča koje se bave tematikom kako biti uspešan student, par mudrih i kratkih saveta koje će vam dati starije kolege mogu biti od velike koristi.

Školarina na fakultetu, privatan stan, ishrana, prevoz, neophodna literatura, sve ono što čini život studenta u velegradu često iziskuje dodatne izvore prihoda, jer roditelji često nisu u prilici da finansiraju sve studentske potrebe, naročito ako na kućnom budžetu imaju više od jednog studenta.

Određivanje profesionalne orijentacije nije lako. U današnje vreme kada je reč o izboru zanimanja više ništa nije konačno! Možete završiti jedan fakultet, a nakon studija zaposliti se u nekoj drugoj sferi poslovanja.

Da li sam pogrešio/la fakultet? – pitanje je s kojim se moramo susresti pre ili kasnije. Budite iskreni kada budete odgovarali na ovo pitanje. Tokom studija većina studenata se bar jednom susretne s ovom pomisli, da li sam napravio/la pravi izbor. Pre ili kasnije ovakva sumnja javlja se kod svakog drugog studenta pri susretu s prvim većim i značajnijim problemom. Ne treba da vas čudi to što imate iznenadne nedoumice kada je reč o izboru fakulteta koji pohađate, iako ste tokom upisa bili više nego sigurni da je to upravo ono što želite. Sasvim je uobičajeno da proživite fazu preispitivanja sopstvene odluke o izboru fakulteta i profesije.

Učenje se definiše kao kompleksan proces u koji se moraju investirati vreme i energija. Na taj način naučeno postaje efektivno. Organizacija je ključ svega, a ako redovno učite gradivo, imaćete više vremena da se posvetite sebi, prijateljima i porodici tokom studija.

Iako ponekad na predavanjima nemate ni volje ni inspiracije da pazite šta profesor govori, a kamoli da hvatate beleške, znajte da su beleške izuzetno korisne i da znatno smanjuju vreme koje će vam kasnije biti potrebno da određenu materiju naučite i pripremite se za ispit. Jedna od velikih prednosti hvatanja beleški jeste da vi upravo u tom trenutku zapravo i pamtite deo gradiva. Kasnije tokom faze učenja to gradivo je potrebno i obnoviti, ali zapisivanje ključnih stavki i teza je prvi korak ka uspešnom polaganju ispita.

Ispitni rok se približava, a ukoliko morate i položiti ispite kako biste upisali narednu godinu studija, pritisak zaista ne može biti veći. Sada kada je izbezumljenost zbog obima gradiva koje imamo ispred sebe, i to samo iz jednog predmeta, i kada smo prevazišli prvi šok oko toga šta se od nas očekuje da naučimo, treba pristupiti pravljenju plana i programa rešavanja problema. Isprva deluje nemoguće sve to zapamtiti, pa ipak, ništa nije tako nemoguće kao što nam se u prvom momentu učini.