Pravila studiranja se regulišu Zakonom o visokom obrazovanju (ZoVO) i opštim aktom visokoškolske ustanove (univerzitet, fakultet i dr.). ZoVO je donet 30. avgusta 2005. godine i smatra se reformskim zakonom koji bi trebalo da reguliše usaglašavanje našeg visokog obrazovanja sa evropskim normama i standardima Bolonjskog procesa. Ovaj zakon je do sada pretrpeo dve izmene i to: Zakon o izmeni i dopuni zakona o visokom obrazovanju donet 23.10.2008. godine i Zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju po pravilima po kojima su i započeli studije (ZoU iz 2002. godine).
Opšte informacije o studiranju
Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem. Visoko obrazovanje se ostvaruje kroz akademske i strukovne studije. Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, a strukovne studije imaju za cilj osposobljavanje studenata za praktičnu primenu znanja i veština u okviru radnih procesa.
Studije prvog stepena su osnovne strukovne i akademske studije. U studije drugog stepena spadaju: specijalističke strukovne, kao i diplomske (master) i specijalističke akademske studije, a studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.
Školska godina počinje 1. oktobra i traje ukupno 12 meseci. Nastava traje 30 nedelja (podeljenih u 2 ili 3 trimestra). Ukupan broj časova aktivne nastave u toku školske godine iznosi najmanje 600 časova. Nastava iz jednog predmeta traje od jednog do dva semestra ili od jednog do tri trimestra.
Evropski sistem prenosa bodova i trajanje studija
Svaki predmet u okviru studijskog programa nosi odgovarajući broj ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) bodova, čijim se zbirom označava ukupan obim studija. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom angažovanju studenta u toku jedne školske godine. Pod angažovanjem studenta podrazumevaju se aktivnosti u vezi sa nastavom (predavanja, vežbe, praktična nastava, seminari i dr.), samostalnim učenjem, kolokvijumima, ispitom, izradom završnog rada, dobrovoljnim radom u lokalnoj zajednici (koji organizuje visokoškolska ustanova) i dr. Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB bodova.
Diplomske akademske studije imaju u zavisnosti od obima osnovnih studija 60 ESPB ili 120 ESPB bodova (potrebno je ostvariti najmanje 300 bodova na osnovnim i diplomskim studijama zajedno).
Doktorske studije imaju najmanje 180 ESPB bodova, ukoliko je tokom prethodnog obrazovanja ostvareno najmanje 300 bodova. Izuzetak su programi iz medicinskih nauka, kod kojih se mogu integrisati osnovne i diplomske studije tako da ukupan obim ne prelazi 360 ESPB bodova.
Ispiti i ocenjivanje studenata
Pravila studiranja u Srbiji nalažu da studenti polažu ispite neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta, a najkasnije do početka nastave tog predmeta u narednoj školskoj godini, na jednom od jezika na kojima se nastava izvodila. Polaganje može biti usmeno, pismeno i praktično. Ispitnih rokova ima šest, a vreme održavanja istih utvrđuje visokoškolska ustanova. Za predmete u polju umetnosti može da se utvrdi jedan dodatni ispitni rok u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Poslednji ispitni rok za školsku godinu završava se najkasnije do 10. oktobra. Posle tri neuspela polaganja istog ispita, student može da polaže ispit pred komisijom. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Predispitne obaveze uključene su u ukupan zbir sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Uspeh studenta na ispitu se izražava ocenom od 5 (nije položio) do 10, ili na neki drugi, nenumerički način, u skladu sa navedenim odnosom.
Prava i obaveze studenata
Student ima pravo na:
- upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje;
- blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije;
- aktivno učestvovanje u donošenju odluka, u skladu sa zakonom;
- samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja;
- povlastice koje proizilaze iz statusa studenta;
- podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente;
- obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom;
- različitost i zaštitu od diskriminacije;
- da bira i bude biran na izborima za Studentski parlament i druge organe visokoškolske ustanove.
Student je dužan da:
- ispunjava nastavne i predispitne obaveze;
- poštuje opšte akte ustanove;
- poštuje prava drugih studenata i zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi;
- učestvuje u donošenju odluka, u skladu sa zakonom.
U slučaju narušavanja prava, student može podneti žalbu u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Student ima pravo da podnese prigovor na dobijenu ocenu u roku od 36 časova od dobijanja ocene, ukoliko smatra da ispit nije sproveden u skladu sa zakonom i statutom. Nakon 24 časa od podnošenja prigovora, nadležni organ donosi odluku. Ukoliko se prigovor usvoji, student ponovo polaže ispit u roku od 3 dana. Student mora da se pridržava svih pravila studiranja, u suprotnom može biti udaljen sa viskoškolske ustanove ili univerziteta, na određeno vreme ili trajno.
Javne isprave studenata
Javne isprave su: studentska knjižica (indeks), diploma o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku. Dodatak diplomi sadrži podatke o uspešno okončanom studijskom programu, kao i opis sistema visokog obrazovanja.
