„Materijali koje imamo i literatura su dosta zastareli u poređenju sa, recimo, koleginicama koje studiraju u inostranstvu. Literatura koju oni imaju i koju mi imao potpuno su različite. Vrlo smo van sistema trenutno i onoga što se događa u svetu“, kaže Vera Kovačević, studentkinja četvrte godine sociologije.
Šta posle? Verovatno na master: „Većina mojih kolega će takođe tražiti master ili u inostranstvu ili van struke, bar što se sociologije tiče. S mojim predmetom mislim da ovde ne mogu da nađem ništa“, kaže ona.
Na fakultet se žale i Verine kolege: „Sada je postala moda praviti prezentacije za svako izlaganje. A zapravo te prezentacije se sastoje isključivo iz tekstualnog dela. Nije efikasno, nije potrebno i uopšte nije korisno“, kaže jedan od njih.
„Mislim da smo previše usmereni na teorijske stvari i prosto bi bilo bolje da se studentima da prilika da se studentima da prilika da steknu nova znanja u nečem što bi ih usmerilo bolje ka tržištu rada“.
Na tržištu rada trenutno je preko 100.000 nezaposlenih s fakultetskom diplomom. Iako je po broju visokoobrazovanih Srbija na evropskom začelju, posao na birou trenutno traži čak 18 doktora nauka.
VISOKO ŠKOLSTVO U BROJKAMA
Osam državnih i 11 privatnih univerziteta
Između 301. i 400. mesta BU-a na Šangajskoj listi
241.054 studenata
652.234 visokoobrazovanih (11%) 106.491 nezaposlenih (118 doktora nauka)
Statistički podaci ipak ne mogu da govore o kvalitetu visokoškolskog obrazovanja u Srbiji na kom bi, sudeći prema odgovorima studenata, moralo mnogo da se uradi. Preduslov za to su jasni i jedinstveni kriterijumi prilagođeni savremenim prilikama, a donošenje novog zakona o visokom obrazovanju odlaže se od 2014. godine.
Novi zakon rešio bi mnoge probleme, kažu na Univerzitetu u Beogradu:
„Mi nemamo kome da se obratimo jer su u državi trenutno raspisani parlamentarni izbori, skupština je raspuštena, ona je takoja donosi novi zakon i izmene i dopune ovog postojećeg. Tako da je ono što u ovom trenutku čekamo svakako jeste da se formira nova Vlada“, objašnjava Marija Radovanović, student prorektor.
„Ja nerado govorim o finansijama, ali mislim da u ovom trenutku polako stižemo do tačke da to postaje ključno pitanje i da bez jedne malo jače ijnekcije finansijske, da ćemo početi da stagniramo“, navodi Ivanka Popović, prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju.
Prorektorka Popović dodaje da se u razvijenijim zemljama tačno zna koliki se procenat nacionalnog dohotka izdvaja za visoko obrazovanje, i da Srbija daleko zaostaje za takvim društvima.
Izvor: N1
