Kada dolazite u Monako kao da vam na samom ulazu poručuju: Dobrodošli u luksuz i glamur! Verujte, zaista je tako. Neke interesantne činjenice o Monaku kasnije, jer na proputovanju Azurnom obalom posetili smo i druga mesta, koja su sama po sebi slična, ali postoji ono nešto što ih razlikuje. Ipak , jedan grad se izdvaja po svojoj lepoti, gostoljubljivosti, francuskom šarmu: Nica.
Dan naše posete Nici može se opisati jedino onako kako se i očekuje – bio je to divan sunčan dan, mnoštvo šetača na Engleskoj promenadi, miris Sredozemnog mora i čaša belog vina uz dobro pripremljnu pastu. U centru grada sve vrvi što od turista, što od lokalnog stanovništva.U blizini centra nalazi se čuvena gradska pijaca okružena malim ribljim restoranima: oseća se opor miris ribe, začina, cveća i lavande. Malo ima i nečeg grčkog u njoj, a ta činjenica ne čudi, s obzirom da su grad osnovali Grci u 4. veku. Grad nosi naziv po grčkoj boginji pobede Nikeji.
Poseban utisak ostavila je “Engleska promenada”, šetalište uz obalu mora dugačko oko 8 km sa divnim pogledom na more s jedne, i luksuznim hotelima s druge strane. Mada mnogi kažu da Nica ima dva lica: danju je sve divno, sjajno, bajno, a noću, pak, grad odeva svoje drugo ruho: na ulicama možete videti “dame noći”, one koji su se malo zaneli u piću ili nekim malo jačim opijatima.Pa ipak, to je ono što čini svaki mondenski grad. Ovu drugu stranu Nice ipak ostavili smo po strani, za mene je Nica jednostavno savršena.
Priča nas dalje vodi u Monako i Monte Karlo. Te večeri provedene u glamuru i luksuzu, neopisiv doživljaj. Nesvakidašnji je prizor posmatrati elegantne dame i gospodu u prelepim toaletama i smokinzima, a u pozadini poput filmskog seta svetla kazina, luke i usidrene jahte.
Dok šetamo, osetimo da je duh Grejs Keli još uvek prisutan na ovom mestu. Poznata je činjenica da je legendarna Grejs Keli imala veliki uticaj na svog supruga Renijea III. Za njihovu ljubav kaže se da je jedna od najvećih ljubavi prošlog veka, a i san svake devojčice jeste da bude kao Grejs Keli. Videli smo katedralu u kojoj je sahranjena, palatu u kojoj je živela jedna od najvećih modernih princeza.
Nastavljamo dalje da istražujemo i otkrivamo neke manje poznate činjenice o Monaku. Tako na primer saznajemo da je malo onih koji se mogu nazvati pravim građaninima Monaka. Građani Monaka ne smeju se kockati, to je luksuz koji im je nepristupačan. Takođe, bilo je interesantno za čuti, da je suprugajednog od vladara iz kneževske porodice Grimaldi, koja i danas vlada Monakom, došla na ideju da otvori kockarnicu, jer u to doba Monaku nije “baš išlo”, u finansijskom smislu, kao danas.
Daleko od pompe kazina, kao odmor od ove naporne aktivnosti, utočište možete pronaći u Okeanografskom muzeju. Za one koji, pak, preferiraju ugođaj luksuza u svakom pogledu, preporuka može biti čaša šampanjca u samom centru Monte Karla – u Cafe de Paris.
Nakon ovog neverovatnog obilaska, put smo nastavili dalje, ka gradovima na francuskom delu Azurne obale – Kanu, Mentonu, kao i najposećenijem selu Eze i fabrici parfema.
Kan je ostavio lep utisak na nas, takođe svojom prelepom promenadom duž mora i trgovačkim ulicama, u kojima smo osetili taj francuski duh i mirise francuskog vina i sira, koji je zaista odličan. Sve je u gradu podređeno filmskom festivalu, podređeno poznatima. Tu je i srpska ulica posvećena prijateljstvu Srbije i Francuske – Rue de Serbes. Sliku sa crvenog tepiha imamo, slikali smo se pored otisaka šaka poznatih svetskih glumaca, prozujali malo tim prelepim trgovačkim ulicama, opremljeni suvenirima, koji će nas podsećati na jedno prepodne provedeno u Kanu.
A u Mentonu, malom gradu na Azurnoj obali, uživali smo u lepom vremenu, divili se lepotama građevina poput Bazilike arhangela Mihaila, Muzeju lepih umetnosti kao i Muzeju Žana Koktoa, koji je oslikao, prema rečima mnogih, najlepšu salu za građanska venčanja po motivima Orfeja i Euridike. Poznat je kao festivalski grad: festivali limuna i cveća. I kao u svakom gradu na Azurnoj obali bez daha ostavljaju promenade – u Mentonu: Promenada sunca. Utisci: savršeno, toplo, umetnički.
Negde usput je i selo Eze, poznato po proizvodnji parfema. Vremena je bilo samo za obilzak parfimerije i kupovinu istih.
Prestonica Cvetne rivijere, grad poznat po muzičkom festivalu: San Remo. Nalazi se u pokrajni Liguriji i možemo samo da žalimo što više vremena nismo proveli u njemu, jer smo za veoma kratko vreme obišligrad, usput jedući čuveni gelato fantastičnog ukusa i slušajući zvuke italijanske kancone tj. pobednika festivala San Remo. Naročito sam bila oduševljena, što je 1986. (moja godina rođenja) pobedio jedan od mojih omiljenih pevača Eros Ramacoti sa kompozicijom “Adesso tu”.
Od gradova na italijanskoj rivijeri planom proputovanja predviđena je Đenova, ali tog dana je padala kiša i sve je izgledalo sivo. Iako je u Đenovi rođen Kolumbo, iako je poseta Akvarijumu bila sjajna, bila je prevelika gužva i svi su želeli da vide delfine, ajkule, pingvine, što je, da se razumemo, i normalno. Taj dan nikako nam nije išao na ruku, pa smo se čak i više puta zagubili i jedva naišli na restoran, koji se neće uskoro zatvoriti i u kom nismo mogli da probamo pasta genovese, zbog kojih smo inače seli.
Na kraju putovanja pamte se samo lepe stvari. Put kući. Kao i uvek, na putovanjima se nagledam filmova. Tako je bilo i ovaj put. Za kraj ovog magičnog putovanja pustili su nam film u kome glavnu žensku ulogu igra Grej Keli. Film “Uhvati lopova”. Gledajući film pevušila sam onu čuvenu Mikinu pesmu “Grace Kelly”.
Autor: M.V.
