Magazine Time prenosi rezultate tri studija o životu u inostranstvu. Oni potvrđuju da boravak u inostranstvu razvija kreativnost, fleksibilnost i sposobnost kompleksnog razmišljanja ako postoji spremnost prilagođavanja i otvorenosti prema novoj kulturi.
Prvo istraživanje o studiranju i radu u inostranstvu sproveo je William Maddux, vanredni profesor INSEAD-a, jedne od vodećih svetskih poslovnih škola. Istraživanje je sprovedeno među studentima koji su učestvovali u međunarodnom MBA programu.
Rezultati tog istraživanja pokazali su da studenti s bogatim međunarodnim i međukulturalnim iskustvom ujedno imaju razvijenije apstraktno i kompleksno razmišljanje.
Nivo njihovog prilagođavanja novoj kulturi u stranoj zemlji bio je u korelaciji s ponudom poslova nakon završetka programa. Oni studenti koji su se bolje prilagodili novim situacijama i novim izazovima u stranoj zemlji dobili su više ponuda za poslove.
Takođe, to istraživanje pokazalo je da su studenti koji imaju međunarodno iskustvo – ili su boravili među ljudima različitih nacionalnosti – kreativniji i fleksibilniji u razmišljanju. Na poslu će pre stvoriti nove proizvode, pre će dobiti unapređenje, a spremniji su i na pokretanje samostalnog posla.
Slične zaključke imalo je istraživanje koje je proučavalo psihološke rezultate života u stranoj zemlji, a sproveo ga je tim stručnjaka pod vođstvom Angele Leung, vanredne profesorke psihologije sa Univerziteta menadžmenta u Singapuru.
To istraživanje dokazalo je da su ispitanici koji su se prilagodili stranim kulturama i oni koji su prema drugačijima od sebe pokazali otvorenost i razumevanje ujedno imali razvijenije apstraktno mišljenje. Mogli su brže i lakše stvarati veze između različitih ideja i koncepata te povezivati elemente među kojima na prvi pogled nije bilo previše sličnosti.
Tome u prilog ide i studija koju je sproveo David Therriault, vanredni profesor edukacione psihologije na Univerzitetu u Floridi. On je testirao kreativno razmišljanje studenata.
Prvu grupu ispitanika činili su studenti koji su neko vreme proveli na studijama u inostranstvu. Druga grupa sastojala se od studenata koji su planirali studije u inostranstvu, a treću grupu činili su oni studenti koji nisu studirali u inostranstvu niti su to nameravali. U zadacima i aktivnostima bila je daleko nadmoćnija prva grupa studenata koji su studirali u inostranstvu.
Navedena istraživanja ukazala su na još neke prednosti života u stranoj zemlji – ako smo spremni na otvorenost i prilagođavanje različitim kulturama. Dakle, kada se nađete u inostranstvu, budite spremni na promene, upoznajte se sa životom domaćina i pokažite razumevanje i toleranciju prema različitostima.
Time ćete poboljšati sopstveni način razmišljanja i razviti kompleksnost, fleksibilnost i kreativnost u razmišljanju. Rezultat toga je i da ćete biti profesionalniji i uspešniji. Stoga ne čudi to što budući poslodavci prednost daju kandidatima koji u prijavi za posao imaju navedeno barem neko iskustvo u studijama ili radu u inostranstvu.
Izvor: Studentski.hr
