Ispiti su sami po sebi stresne situacije. Kada se tome dodaju neprospavane noći, velika očekivanja, strah od neuspeha i brojni drugi faktori, razumljivo je zbog čega je trema pred ispit jedna od prvih asocijacija na ovu pojavu. Efekti treme se mogu manifestovati kroz podrhtavanje ruku i glasa, mucanje, crvenilo u licu, znojenje dlanova, ubrzano lupanje srca, stomačne probleme, sušenje grla, potpuni gubitak glasa a nekada čak i kao padanje u nesvest.
SAZNAJTE VIŠE O STUDENTSKOM POPUSTU OD 50% ZA UČENJE STRANIH JEZIKA: KAKO DO STUDENTSKE STIPENDIJE?
Iskusni profesori u većini slučajeva umeju da procene razliku između straha i neznanja. Ipak, dešava se da i oni najbolje pripremljeni studenti zbog treme pokažu i do 30% lošije rezultate na ispitima, pogotovo ukoliko je u pitanju usmeno ispitivanje. Dobra vest je da je tremu moguće prevazići. Savladajte sledeće korake i zablistajte na narednom ispitu!
Šta je trema i kako je pobediti?
Kod zdravih ljudi adrenalin nije povišen, odnosno nalazi se u propisanim granicama. Do pojačanog lučenja adrenalina dolazi tek ukoliko dođe do situacije koja izaziva određenu dozu straha. Kod ljudi čija je osetljivost autonomnog nervnog sistema adekvatna, do značajnog povećanja lučenja adrenalina doći će samo ukoliko se nađu u neposrednoj opasnosti.
Kako svoj organizam ne biste izlagali ovakvom stresu, bitno je da pred ispit sagledate sve činjenice – koliko ste vremena uložili, koliko gradiva ste savladali, zbog čega vam je važno da položite taj ispit, koji su vam dalji koraci ukoliko položite određeni predmet ili šta je potrebno bolje da učinite narednog puta, ukoliko padnete. Ako na ispit pođete mentalno pripremljeni za svaki mogući ishod, trema će biti blaža, jer se nećete suočavati sa potpuno nepoznatom situacijom. Saznanje o tome šta ćete postići ukoliko zadovoljite sve kriterijume za polaganje određenjog predmeta vam može dati dodatan podstreh.
Koje vrste treme postoje?
Trema o kojoj se do sada pričalo se naziva još i inhibitorna trema. To je vrsta štetne, negativne treme, koja dovodi do loših rezultata, S druge strane postoji i stimulativna trema, koja se opisuje kao pozitivna i dobra. Ova trema može biti korisna jer vas može motivisati na uspeh.
Kako izgleda pozitivna trema?
Ukoliko osećaj treme počnete da povezujete sa situacijama koje ste uspešno prebrodili, ovaj osećaj i nalet adrenalina vam mogu biti dodatni „vetar u leđa“. Sigurno ste čuli brojne javne ličnosti koje govore o pozitivnoj tremi pred nastup koja ih čini srećnima i pomaže im u tome da budu još bolji u svom poslu. Počnite i vi da doživljate svoje ispite kao nastupe, odnosno vrstu javnog govora.
Ovaj vid prezentacija vas svakako očekuje u budućoj profesionalnoj karijeri, zato počnite da se pripremate na što bolje predstavljanje onoga što želite da kažete već tokom studija, a ispiti su odlična prilika za tako nešto.
Kako pobediti tremu kada gradivo nije savladano u potpunosti?
Kako biste položili ispit, potrebno je da naučite gradivo. Napravite na vreme plan rada i pridržavajte ga se. Shvatite učenje ozbiljno i definišite vreme u toku dana koje ćete posvetiti učenju, kao i vreme za relaksaciju i odmor. U skladu sa vašom pripremom gradiva neophodnog za polaganje ispita, moći ćete da pripremite i svoju tremu.
Inhibitorna trema se najčešće javlja kada student nije naučio šta se od njega zahtevalo. Kao što je rečeno, ova trema vas može blokirati i uticati negativno na vas jer niste ovladali znanjem u dovoljnoj meri. Ukoliko se dogodi ovakva situacija, a vi ipak odlučite da okušate svoju sreću, važno je da prepoznate ovu vrstu treme kako biste znali kojom tehnikom možete da je suzbijete. U takvim situacijama je najvažnije da budete svesni ishoda, odnosno da je veća verovatnoća da ne položite ispit. Pomirite sa tim i bez pritiska da morate dobiti prolaznu ocenu iskoristite priliku da prezentujete profesoru ono znanje kojim vladate. Ovo može biti odlična vežba kada je javni nastup u pitanju i svakako će vam koristiti neki naredni put kada budete vladali i celokupnom materijom.
Kako pobediti tremu koja se javlja čak i onda kada ste sve naučili?
Stimulativna trema je prisutna kada je student dobro potkovan znanjem, siguran u ono što zna, ali se boji razgovora sa profesorom. U ovom slučaju je važno da objasnite sebi da je profesor idealna osoba sa kojom možete prodiskutovati o onome što ste naučili i da ste vi buduće kolege, stoga se tako i postavite. Profesori će uvek ceniti ukoliko napravite dodatno istraživanje – pronađite neki primer iz prakse koji ima veze sa gradivom iz udžbenika, povežite neku situaciju iz okruženja ili aktuelnost iz sveta sa predmetom i na taj način pokažite dodatno interesovanje i razumevanje.
Zašto se javlja trema pred ispit i može li se savladati?
Niko se ne oseća prijatno prilikom procenjivanja znanja. Na ispitima je posebno teško jer je sa druge strane dokazani stručnjak, a vi tek učite. Da biste pokazali da vladate znanjem, nije dovoljno samo da znate. Prvi korak svakako jeste ovladavanje gradivom, ali morate savladati i prezentovanje naučenog. Ukoliko steknete samopouzdanje tokom izlaganja, nećete imati tremu kao posledicu straha od nepoznatog.
Za početak, obratite pažnju na to kako drugi ljudi govore o temama koje su im poznate. To mogu biti vaši profesori, vaše kolege koje odgovaraju za najviše ocene, pa čak i neke TV emisije ili video klipovi sa interneta. Primetećete smiren ton, govor koji ne sadrži poštapalice, blagu gestikulaciju, pogled fokusiran na sagovornika. Ukoliko vi tako ne izgledate na ispitima, nemojte briniti jer to se sve može naučiti.
Kako steći samopouzdanje?
Steknite samopoudanje tako što ćete sebi postavljati male ciljeve iz dana u dan, motivitiše se da svaku naučenu oblast prepiričate imitirajući nekog stručnjaka, a zatim pohvalite sebe i izdvojite ono u čemu ste bili posebno dobri, postanite svesni svojih mogućnosti i naučite kako da ih istaknete.
Pred ispit vežbajte pred ogledalom, trudite se da zvučite sigurno u ono što govorite. Praksa je pokazala da će student koji podeli manje informacija, ali ih izgovori samouvereno, dobiti veću ocenu od studenta koji ima opširnije odgovore, ali nesigurne i uz dosta prekida.
Kako se pravilno spremiti za usmeno odgovaranje?
Ne postoji univerzalni recept koji odgovara svima – neki studenti se bolje fokusiraju na materiju ukoliko sami prave svoje skripte, dok drugi, primera radi, uče ponavljajući gradivo naglas. Ukoliko volite da učite sa kolegama, uvek možete jedni druge da propitujete i pravite simulacije ispita. Ovo vam kasnije može pomoći kada se nađete ispred profesora – samo se setite kako ste sve znali dok ste vežbali sa kolegom i positovetite se sa tim.
Dok pripremate ispit, možete snimiti sebe kako pričate, kako biste prilikom kasnijeg preslušavanja uočili koje reči koristite kada ne možete da se setite gradiva (najčešće se koriste poštapalice ovako, onda, kao…) i trudite se da ih izbacite iz upotrebe ili zamenite boljim (zatim, poput…). Ovo će vam znatno pomoći prilikom uvežbavanja što tečnijeg i lepšeg izlaganja.
Kako organizovati spremanje ispita?
Najbolje bi bilo da svoj plan učenja organizujete tako da počnete na vreme i ostavite dovoljno vremena za učenje, tako da celo gradivo pređete bar nedelju dana pre ispita. Nakon toga možete narednih par dana ponavljati naučeno i uvežbavati svoje odgovoranje. Poslednji dan pred ispit pređite još jednom kroz sve svoje beleške, a zatim odvojite dovoljno vremena za pripremu i odmor.
Dobro poznata studentska muka je da uvek nedostaje još samo taj jedan dan više pred ispit. Do sada ste verovatno već shvatili da za jedan dan ne možete naučiti mnogo, ali se možete odlično pripremiti i opustiti kako biste se oslobodili treme.
Kako se opustiti pred ispit i šta dalje raditi kada uspete da pobedite tremu?
Dan pred ispit pripremite lagan i zdrav obrok, odaberite odevnu kombinaciju za sutra u kojoj se osećate prijatno, a u kojoj ipak izgledate i odgovorno, budite uredni i naspavani. Ukoliko vam to prija, odvojite vreme za neki lakši trening ili vežbe disanja. Javite se prijateljima i porodici, slušajte muziku koju volite. Pričajte sebi da ste spremni i da vi to možete, zamislite uspeh. Idite na spavanje na vreme. Pre ispita obavezno doručkujte, a na ispit ponesite vodu i neko osveženje u vidu voća ili čokoladice.
Uz vežbu i ponavljanje tremu je moguće prevazići. Pokušajte naredni put nakon uspešno položenog ispita da učinite nešto lepo za sebe – relaksirajte se uz knjigu čije ste čitanje dugo odlagali, pogledajte omiljenu seriju, počnite da trenirate ili da se zdravo hranite, počastite se nečim što će vas usrećiti. Nakon svake situacije u kojoj ste pobedili tremu pohvalite sebe i postavite neki novi cilj. Na taj način svako novo prevazilaženje stresnih događaja će vam tremu pretvarati u pozitivno iskustvo.
Da li ste znali da je učenje stranih jezika samo po sebi odlična vežba za mozak? Iskoristite studentski popust i naučite strani jezik po izboru: KURSEVI STRANIH JEZIKA ZA STUDENTE
