Sreda 4.5.
Sreda 4. 5. u 18.00, Bistro
Dan „Ratova zvezda“ u DKSG
Susret ljubitelja čuvene sage
4 maj (May the Fourth) – dan Ratova zvezda! U opuštenoj atmosferi Bistroa DKSG, posetioci će uz piće moći da se povežu i diskutuju jer je susret zamišnjen kao „speed dating“ fanova čuvene filmske sage. Pričaćemo o razlozima zbog kojih volimo „Ratove zvezda“ – režiji, muzici, ženskim superheroinama i svemu što zanima posetioce.
Učestvuju: Stevan Filipović – režiser, Jelena Jokanović – potpredsednica društva „Sakurabana“ i Milan Sv. Đurđević – kompozitor
Sreda 4. 5. u 20.00, Kamerna scena Velike sale
Otvoreno pozorište &
Radionica studija glume „Četvrti zid“
Luiđi Pirandelo:
TAKO JE (AKO VAM SE TAKO ČINI)
Repriza
Igraju: Dunja Veselinović, Siniša Vulić, Jovana Gvozdić, Vukašin Mitrović, Isidora Pajčin, Vanja Simeunović, Marija Tubić, Martin Halupa, Miloš Jovanić, Hristina Petković, Ognjen Popović, Angelina Stančeski, Aleksa Tadić
Režija: Nemanja Savković
Saradnik: Aleksandra Veljković
„Svet nesreće je zatvoren i u sebe okrenut svet, i kod Pirandela drama ne jednom nastaje kada drugi pokušavaju da prodru u jedan sa mnogo truda građen i uspostavljen sistem odnosa koji treba da zakloni i da ublaži osnovnu nesreću
oko koje je načinjen, i da ga nespretnim rukama razore. (…) Pirandelo je poslednji veliki dramatičar koji je ljudsku nesreću u njenom najdrhtavijem i najopipljivijem obliku uzimao ozbiljno i pokušao da od nje načini sredstvo koje nam pomaže da dođemo do nekih važnih istina o našem životu.”
Jovan Hristić
4.5 – 15.5. Hol Biblioteke
Izložba knjiga
Autor izložbe: Rastko Marković
SNOVI SU PORUKE LjUDSKE PODSVESTI
U našim nesvesnim radnjama, omaškama u govoru, kao i u snovima, on je video čitav jedan skriveni svet. Svet podsvesti. Svet koji nam je pomogao da razumemo ljudsku dušu i koji nam pomaže da razumemo sebe. Osnivač pokreta psihoanalize i najveći poznavalac tamne strane čovekove ličnosti Sigmund Frojd, rođen je u maju, mesecu u kome se prisećamo njegovog dela.
Četvrtak 5.5.
Gostovanje DKSG 5. i 6. 5.
BALKANIMA
Studentski kulturni centar Niš i Niški kulturni centar
Četvrtak 5. 5. u 21.00, Letnja scena
ELVIS JR. KURTOVICH
Elvis Jr. Kurtovich je sarajevsko-beogradska grupa koju predvodi Goran Petranović Rizo. Na nastupima, pored svojih dobro poznatih pesama Haile Selasije, Dabogda crk’o rokenrol, Baščaršy hanumen, Jugo 45, bend izvodi i najveće hitove grupe Zabranjeno pušenje: Nedjelja kad je otišao Hase, Fikreta, Pišonja i žuga, Hadžija il bos, Djevojčice kojima miriše koža, te njihovi koncerti prerastaju u veseli i energični New Primitivs Show. Pored tri predratna albuma, grupa je 2000. godine izdala album Welcome to the Beautiful World of New Primitivs, a poslednji Koševo zove objavljen je 2011. i na njemu su gostovali dr Nele Karajlić i Prljavi inspektor Blaža. Klasičnu rokersku četvorku čine: Gizmo (bubnjevi), Skoki (bas gitara), Maslo (gitara) i Rizo (pleše i peva).
Četvrtak 5. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
VLADIMIR KECMANOVIĆ / roman OSAMA
Učestvuju: Zoran Panović i autor
„Znalački i maestralno, Kecmanović svoj književni svet programski uklapa u Andrićevu tradiciju, a možda i najveća sličnost Kecmanovića sa Andrićem jest u njegovom dubinskom razumevanju tragizma istorijske sudbine bosanskih muslimana.“
Muharem Bazdulj
Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) objavio je romane: Poslednja šansa, Sadržaj šupljine, Feliks, Top je bio vreo, Sibir, Kainov ožiljak (s Dejanom Stojiljkovićem), zbirku priča Zidovi koji se ruše, esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip!, s istoričarem Predragom Markovićem Tito, pogovor. Dobitnik je stipendije fondacije Borislav Pekić i nagrada Ivo Andrić, Branko Ćopić, Meša Selimović, kao i nagrade Andrićevog instituta iz Andrićgrada. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik, a njegova dela su imala filmske, TV i dramske adaptacije. Prevod romana Top je bio vreo (The canon was Red Hot) nominovan je za nagradu Dublin Impact.
Petak 6.5.
Petak 6, Subota 7, Nedelja 8. 5. Mala sala u 20.00
TI MENE NOSIŠ
r: Ivona Juka
ul: Lana Barić, Nataša Janjić, Voja Brajović
Hrvatska, 2015, 154’
Dora je zanemarena devojčica koja mašta da postane fudbalski menadžer. U njen život se iznenada vraća otac s kojim neočekivano razvija blizak odnos. Ives nema predaha, jer joj jutra započinju brigom o ocu koji ima Alchajmerovu bolest. Njen život je ispunjen brojnim sitnim obavezama koje je iscrpljuju, a planovi za lepši život su sve više izvan dohvata. Nataša je uspešan TV producent koja očekuje svoje prvo dete. Zlokobne slutnje o zdravstvenom stanju se potvrđuju i započinje njeno suočavanje sa neizvesnom budućnošću.
Ponedeljak 9.5.
Ponedeljak 9. 5. u 20.00 Klub – knjižara Magistrala
VJ omaž velikom umetniku – PRINCE
VJ – Mićun Ristić
Ponedeljak 9. 5. u 19.00, Mala sala
O uspehu u životu na Dan pobede u Drugom svetskom ratu
KAKO DA ZNAM ŠTA JE USPEH!
Ili, emocije u službi uspeha
Psihologija uspeha – drugi deo
Govori Nikola Krstić
Ko ne žudi uspehu! Malo ko ne želi sebe da usreći uspešnim životom. Ipak, uspeh nije lako dostižan, mogućnosti su nejednako raspoređene, kao i pojedinačne sposobnosti prevladavanja ličnih slobosti i zastoja. Odatle je moderna i postmoderna psihologija sve više orijentisana na načine postizanja uspeha i njegovog što trajnijeg održavanja. O tome kakve su šanse mladih ljudi za dosezanje uspešnog života govoriće psiholog Nikola Krstić.
Utorak 10.5.
Utorak 10.5. u 20.00, Velika sala
Studentski kulturni centar Novi Sad
& Mikser Hous & Fast forward
Lars fon Trir:
DOGVIL
Igraju: Branislav Trifunović, Milica Majstorović, Tamara Aleksić
Elektro-rak grupa “Vrum”
Režija: Kokan Mladenović
Dogvil se ne događa nekom drugom, a i na trenutke prilično bučna muzika koja se izvodi uživo sugeriše da je sve to što se događa u priči, zapravo tu, realno je. Tu su negde nasilje, propadanje kulture, isključivost i zatvorenost, skriveni iza fasade dobrote i tolerancije.
Ovde se govori protiv ovdašnjeg uništavanja kulture, diskriminacije manjina, nasilja u porodici, tvrdoglave samoizolacije. Predstava Dogvil je scenski čin krupne društvene važnosti, krik sa margina i odraz neuništive potrebe umetnika, da se opiru razjedajućoj učmalosti i dokrajčavanju preostalih živih organa društva.
Utorak 10. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
VOLT VITMEN
(31. 5. 1819 – 26.3.1892)
Inserti iz filma Pitera Vira Društvo mrtvih pesnika
Učestvuju Bojana Aćimović i Vladislava Gordić Petković
Kada je umro Vitmen, najuticajniji američki pesnik, novinar, prevodilac i esejista, njegovo telo bilo je izloženo javno, gde se od njega oprostilo hiljadu ljudi. Pisao je otvoreno o seksualnosti, smrti, prostituciji, koristeći neobične slike i simbole. Ukinuo je granicu između pesničkog i svakodnevnog govora, uvodeći jezik novina, popularne nauke… u dugi stih, bez metra i rime. Poznata zbirka Vlati trave nastajala je od 1850, objavljena je 1855, a menjana je do pesnikove smrti. Umesto imena autora na knjizi je stajao Vitmanov portret. Ezra Paund je za Vitmena rekao:
He is America.
Predstavićemo nedavno objavljeno reizdanje Vlati trave u prevodu Ive Andrića,Tina Ujevića i Tihomira Vučkovića, kao i ostala izdanja iz edicije Veliki prevod
Sreda 11.5.
Sreda 11. 5. u 21.00, Letnja scena
LIRA VEGA
Lira Vega je bend koji postoji od kraja dvadesetog veka, u početku četvoročlana rok postava, vremenom evoluira u duet (Zoja Borovčanin i Vladimir Đorđević) koji 2015. godine izdaje treći studijski album DUHOVI (Lampšade Media). Bend iza sebe ima skoro dvodecenijsko iskustvo i uprkos nevelikom broju izdanja, predstavlja trajnu vrednost domaće alternativne scene. Dvojac na sceni izvodi pesme sa aktuelnog, kao i najveće hitove sa prethodna dva albuma u novim aranžmanima, sa elektronskom matricom.
Sreda 11. 5. u 20.00, Mala sala
Animirana sreda
ANIMANIMA 2015 – POGLED IZVAN EVROPE
U takmičarskom programu međunarodnog festival animacije ANIMANIMA 2015 u Čačku prikazano je četrdeset filmova iz dvadeset zemalja. Među autorima su bila i neka od već dobro poznatih imena globalne animacijske scene: Konstantin Bronzit, Mihaela Pavlatova, Adam Eliot, Andreas Hikade, Pjotr Dumala… ali i čitav niz autora mlađe generacije čiji talenat uveliko blista i dokazuje se na festivalim širom sveta. Program kojim se Animanima predstavlja beogradskoj publici je panorama vanevropskog animiranog filma.
Najavom uz program u trajanju od 66 minuta, kao i osvrtom na trenutnu situaciju na domaćoj sceni animiranog filma, dirigovaće umetnički direktor festivala Milen Alempijević.
LjUBAVNA PRIČA, Režija: Evan Grotjan, SAD, 2015, 5:00, 2D i 3D kompjuter
PALM ROT, Režija: Rajan Gilis, SAD, 2014, 7:30, crtež na papiru
SVINjA, Režija: Stiven Subotnik, SAD, 2015, 4:00, crtež na papiru, crtež na celu
IZMEĐU VREMENA, Režija: Ru Kuvahata, Maks Porter, SAD, 2014, 15:00, objekti
PONOS STRATMORA, Režija: Einar Boldvin, SAD, 2014, 8:30, crtež na papiru
PROIZVODNA LINIJA, Režija: Soheil Sadegi, Iran, 2015, 2:00, 3D kompjuter
INSECTICHILD, Režija: Kim Junkjung, Koreja, 2015, 10:00, crtež, 2D kompjuter
ČUVAR PLIME, Režija: Aliks Dankan, Novi Zeland, 2014, 9:44, lutke, rotoskopija
MESEČAR, Režija: Teodor Ušev, Kanada, 2015, 4:20, crtež na papiru
Sreda 11. 5. u 19.00, Klub-knjižara Magistrala
Psihološke teme
ANTROPOLOGIJA SN0VA
O uticaju snova na život
Govori Bojan Jovanović
Istraživanje prepleta snova i jave u prelivnim zonama sveta i tame oduvek je bilo predmet zanimanja ne samo psihologa, antropologa i psihijatara, nego i običnog sveta. Osim što imaju simboličku i evokativnu funkciju, snovi mogu biti i duboko motivaciono struktirani. Ugledni etnolog i antropolog B. Jovanović govoriće o ulozi snova u svakodnevnom životu
Četvrtak 12.5.
Četvrtak 12.5. u 20.00, Klub-knjižara Magistrala
DAN KADA JE NESTAO MAJLS EVANS
Džez i filmska naracija
Predstavljanje knjige u izdanju redakcije filmskog programa DKSG
Učestvuju: Milen Alempijević, autor i Igor M. Toholj, urednik filmskog programa
Kada se kaže džez na filmu, uobičajeno se asocijacije stvaraju oko filmskih ostvarenja koje su tematski okrenute biografijama postojećih ili fiktivnih džez muzičara, ili onih u kojima je džezu poverena delikatna uloga filmske muzike. Međutim, namera studije Dan kada je nestao Majls Evans-Džez i filmska naracija je da u igranim filmovima koji se ne mogu svrstati u neku od pomenutih kategorija otkrije ponekad neveliko, ali značajno prisustvo džeza. Reč je o džezu koji nije u prvom planu, koji ne mora da ima odlučujući uticaj na tok i razvoj filmske priče, ali je uvek značajan mikronarativ u njenoj strukturi, dragocen detalj koji nekoj od scena daje osoben fon ili sugeriše važnu karakternu crtu junaka.
Ova studija Milena Alempijevića postavlja sebi zadatak da mnoštvo zanimljivih primera iz američke i evropske produkcije posredstvom džeza poveže u mrežu značenja, dokazujući da, bez obzira na žanr filma, džez doprinosi podjednako efektno i na uzbudljiv način i kada je sredstvo moćne poruke i kada je samo mali hir scenariste. Studija Džez i filmska naracija donosi odabrane primere u rasponu od pedeset godina kao svedočanstvo o tome da su sineasti različitih poetika oduvek nepogrešivo prepoznavali ova dragocena svojstva džeza.
Milen Alempijević
O autoru: Milen Alempijević (Čačak, 1965) radi u čačanskom Domu kulture na mestu urednika Filmskog i video programa i kao umetnički direktor međunarodnog festivala animacije Animanima. Autor je desetak knjiga različitih žanrova iz oblasti beletristike, kao i knjige eseja o animiranom filmu Umetnost preterivanja. Članke i tekstove o filmu i animaciji objavljivao u specijalizovanim časopisima (TFT, Filaž, Homo Feliks), u dnevnim listovima i kulturnoj periodici (Polja, Severni bunker, Književni magazin, Koraci). Priredio je dvobroj 183-184 časopisa za umetnost i kulturu Gradac posvećen džezu. Autor više multimedijalih predavanja na teme iz oblasti filma, animacije i džeza.
21.00 Projekcija filma
KAO NEKO ZALjUBLjEN
r: Abaz Kjarostami
ul: Rio Kase, Rin Takanaši
Francuska, Japan, 2012, 109’
Stariji čovek i mlada žena se sreću u Tokiju. Ona ne zna ništa o njemu, on misli da je poznaje. On je poziva u svoj dom, ona mu nudi svoje telo. Mreža koja se isplete između njih za 24 sata nema nikakve veze sa okolnostima njihovog susreta.
Četvrtak 12. 5. u 19.00, Mala sala
DRUGO LICE VIZANTIJE
Predstavljanje knjige dr Radivoja Radića
Knjiga Drugo lice Vizantije slika delove intimne istorije Vizantijskog carstva iz perspektive tzv. “ćuteće većine” tj. običnih ljudi i njihove svakodnevice.
Dr Radivoj Radić je redovni profesor i šef Seminara za vizantologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U razgovoru učestvuju autor i Dušan Omčikus, istoričar.
Petak 13.5.
Petak 13.5. u 19.00, Bistro
/ u saradnji sa filmskim programom DKSG
DALTON TRAMBO I LOV NA VEŠTICE U HOLIVUDU
O lovu na veštice u Holivudu koji je krajem 1940ih pokrenuo senator Džozef Makarti, sudbini pisca i scenariste Daltona Tramboa i njegovih kolega iz takozvane holivudske desetorice ali i neslavnim potezima brojnih holivudskih zvezda govoriće filmski i književni kritičar i teoretičar Milan Vlajčić.
PANORAMA
Petak 13, Subota 14, Nedelja 15. 5. Mala sala
19.00
OVNOVI
r: Grimur Hakonarson
ul: Sigurdur Sigurjonson, Teodor Juliuson,
Island, 2015, 93’
U udaljenoj dolini na Islandu, Gumi i Kidi žive jedan pored drugog, čuvajuci svoje ovce. Njihova vekovima stara rasa se smatra jednom od najboljih na ostrvu i braća redovno dobijaju nagrade za njihove neprocenjive ovnove koji nastavljaju tradicionalnu liniju. Iako dele zemlju i način života, nisu progovorili ni reč već četiri decenije. Kada opasna zaraza napadne Kidijeve ovce, cela dolina je u opasnosti. Vlasti odlučuju da unište sve životinje u kraju kako bi zaustvili epidemiju. Za farmere za koje su ovce glavni izvor prihoda, to je ravno smrtnoj presudi i mnogi napuštaju zemlju.
Kan 2015. nagrada za režiju u selekciji Izvestan pogled
21.00
TRAMBO
r: Džej Rouč
ul: Brajan Krenston, Dajana Lejn
SAD 2015, 124’
Godine 1947, Dalton Trambo bio je vrhunski holivudski scenarista, sve dok njega i druge umetnke, zbog svojih političkih uverenja, nisu zatvorili ili stavili na crnu listu formiranu za vreme tzv. Lova na veštice, iniciranog od strane Američkog senatora Džozefa Makartija. Film Trambo portretiše Daltona Tramboa, dobitnika dva Oskara i izlaže apsurdu nepravdu koja stoji iza crne liste, koja je obuhvatala veliki broj reditelja,scenarista i glumaca u Holivudu.
Subota 14.5.
Velika galerija i Galerija, od 14. do 31. 5.
Otvaranje u subotu 14. 5. u 13.00
XVIII BIJENALE STUDENTSKE GRAFIKE SRBIJE
Izlažu studenti i postdiplomci:
Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda
Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda
Akademije umetnosti iz Novog Sada
Fakulteta umetnosti iz Niša
Fakulteta umetnosti iz Zvečana
Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca
Državnog univerziteta, Departmana umetnosti iz Novog Pazara
Gosti Bijenala:
Akademija primenjenih umetnosti, Beč, Austrija
Žiri XVIII Bijenala studentske grafike Srbije u sastavu:
Željko Lončar, diplomirani grafičar, predsednik žirija
Jovanka Mladenović, magistar likovnih umetnosti, grafičar i
Božidar Zrinski, istoričar umetnosti, kustos Međunarodnog centra za grafiku, Ljubljana, Slovenija zasedao je 14. aprila, pregledao 166 radova od 117 autora i dodelio četiri ravnopravne nagrade Bijenala:
Ivanu Peraku, IV godina, AU Novi Sad
Luki Stoisavljeviću, III godina, FILUM Kragujevac
Dejani Đurđević, III godina, FPU Beograd
Beata Hechatova, Akademija primenjenih umetnosti, Beč, Austrija
Pohvale za rad dobili su:
Marijana Janković, III godina, FPU Beograd
Assunta Abdel Azim Mohamed, Akademija primenjenih umetnosti, Beč, Austrija
Marina Nektarijević, III godina, FILUM Kragujevac
Nagrada se sastoji u organizovanju samostalne izložbe nagrađenom autoru u Galeriji Doma kulture „Studentski grad“
Tokom Bijenala u Galeriji posetioci će moći da kreiraju sopstvenu digitalnu grafiku i da je odštampaju na licu mesta kroz korišćenje interaktivne instalacije koju je osmislila i realizovala umetnička grupa Silkskrin iz Beograda.
Bijenale podržali:
Austrijski Kulturni Forum Beograd i Sekretarijat za kulturu grada Beograda
Ponedeljak 16.5.
Ponedeljak 16. 5. u 20.00, Klub-knjižara Magistrala
ISTORIJA BLUZA I
U nekoj zabiti u srcu Delte Misisipija W.C. Handy je sedeo pored pruge i razmišljao kako je ovde 20.vek traljavo započeo, voz je kasnio već osam sati. Iz dremeža ga je trgao glas od kog se stresao: krupan crni čovek je prebirao po žicama gitare i tulio o teškim vremenima. Desetak godina kasnije Handy je izdao St Louis Blues i proglasio se „ocem bluza“. Tačno bi bilo da je on otac industrije bluza. Dvadesetih godina, sa pločama Mamie Smith, “Ma” Rainey i Bessie Smith bluz je postao nacionalna stvar, dospeo je i u evropske koncertne dvorane. Nešto kasnije, muzički biznis je učinio vidljivim i bluzere koji su već decenijama lutali jugom i svirali na radilištima, po krčmama i kolibama u šumi u koje su crni dolazili da igraju. Čovek sa margine društva, u sukobu sa zakonom, poetikom stvari i samim sobom ostavio je moćnu muziku. Charlie Patton, Blind Lemon Jefferson, Leadbelly (…) su i danas među najvećima.
Ponedeljak 16. 5. u 20.00, Velika sala
Beogradsko dramsko pozorište
Vladimir Đurđević:
NE IGRAJ NA ENGLEZE
Igraju: Daniel Sič, Ivan Tomić, Marko Živić
Režija: Staša Koprivica
U središtu Đurđevićevog, samo prividno “lakog” zapleta, nalaze se trojica urbanih tridesetogodišnjaka, “zaglavljenih” već negde na prvim životnim krivinama – ili zbog inferiornosti prema zaposlenoj supruzi, ili zbog nemogućnosti da se dokaže kroz površne seksualne avanture, ili pak neodoljivog nagona da, koristeći kao “masku” nevine šale, ponižava sopstvene
prijatelje. Međutim, isto toliko bitan protagonista drame Ne igraj na Engleze – protagonista koji se istovremeno nalazi i u njima, ali i izvan njih – jeste jedan od suštinskih zloduha ljudske prirode: strast prema kockanju, tačnije klađenju. Pojavni oblik ove opsesivne strasti jeste, za ove junake, klađenje na rezultate utakmica različitih nacionalnih fudbalskih liga.
Ponedeljak 16. 5. u 19.00, Mala sala
Tehnike ostvarivanja društvenih uticaja
UVOD U LOBIRANjE
Prva knjiga kod nas o tehnikama, veštini i znanju lobiranja
Predstavljanje autora Nenada Vasića
Govore: Vladan Stanković, Nenad Vuković, Veran Stančetić i autor
Lobiranje u društvima ekonomske, političke i kulturne tranzicije još uvek nije dobilo mesto i ulogu koje ima u razvijenim demokratskim društvima u kojima je ustaljena praksa pridržavanja normi, procedura i institucionalnog života. Malo je upućen u taktike i tehnike lobiranja radi postizanja zacrtanih ciljeva. Odatle je trotomna knjiga N. Vasića dugo iščekivano delo i dragoceni doprinos upoznavanju veštine neophodne u situacijama poželjnog ostvarivanja uticaja i interesa.
16.5 – 31.5 Hol Biblioteke
Izložba knjiga
Autor izložbe: Rastko Marković
PSIHOLOGIJA I STVARALAŠTVO
Da li je ludilo genijalnih autora samo mit ili pravilo po kome svaki izuzetan stvaralac ima psihičkih problema. Postoje li deca geniji i šta se dešava sa njima kada odrastu i mnoge druge zanimljivosti o izuzetnim umetnicima i naučnicima.
Utorak 17.5.
Utorak 17. 5. u 21.00, Letnja scena
VIS Limunada
VIS Limunada plovi kroz period kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina dvadesetog veka. Nastupima oživljava atmosferu evropskih festivala i rivijera, ovekovečenu filmovima poput La Dolce Vita, Bonjour Tistesse i Ljubav i moda. Šlager, rani rok i bit muzika prožima se sa melodramatičnošću omladinskih igranki. Kombinovanjem žanrova i pevanjem na raznim jezicima svoje muzičko opredeljene naziva Stari val. VIS Limunada, bez nostalgije ali sa žarom, prenosi tu energiju, koja ne gubi na vrednosti čak i u svetlu složenih protivurečnosti koje su usledile.
Utorak 17. 5. u 19.00
Klub-knjižara Magistrala
SLOBODNA RAZMENA KNjIGA
Utorak 17, Sreda 18. 5. od 18.00, Studio 28
Radionice filmske režije
SEMINAR ŽELIMIRA ŽILNIKA
Otvoreno za sve zainteresovane / ulaz slobodan
Želimir Žilnik jedan je od najznačajnijih reditelja srpske kinematografije. Njegov prvi igrani film Rani radovi nagrađen je Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu 1969. godine kao i sa četiri nagrade na Festivalu u Puli ali i odmah zabranjen za prikazivanje. Žilnik je pred sudom uspeo da oslobodi film ali više nije mogao da radi u Jugoslaviji i odlazi u Nemačku gde snima nagrađivane kratke filmovi. Već posle premijere prvog celovečernjeg filma Raj (1976) koji govori o Crvenim brigadama, morao je da napusti Nemačku. Po povratku u zemlju režira niz televizijskih filmova i doku drama između kojih i Bolest i izdravljenje Bude Brakusa (1980), Stanimir silazi u grad (1984), Bruklin Gusinje (1988), Stara mašina (1999) … , seriju Vruće plate (1987).
Tako se kalio čelik (1988), Tito po drugi put među Srbima (1994), Marble Ass (1995), Kud plovi ovaj brod (1998), Tvrđava Evropa (2000), Kenedi se vraća kući (2003), Kenedi se ženi (2007), Stara škola kapitalizma (2009) samo su neki od mnogobrojnih filmova u kojima Žilnik govori o slomu sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, problemu izbeglištva i migracija u novo nastalim okolnostima proširene Evrope. Dokumentarnim filmom Destinacija Serbistan (2015) on istražuje temu seoba naroda u vreme neoliberalnog kapitalizma i ratova koje on izaziva.
Snimajući filmove često u oskudnim uslovima i gotovo bez ikakvih sredstava Žilnik svojim primerom na ovakvim seminarima I filmskim radionicama podstiče i bodri mlade ukazujući da stvaranje filma treba da bude oslonjeno na realan zivot i da u snimanje treba ući bez straha.
Sreda 18.5.
Sreda 18.5. od 21.00 do 24.00, Amfitetar
TREJLERAMA 2
Noć filmskih trejlera
Selektor programa: Filip Ćetković
Sreda 18. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
/U saradnji s Muzičkim programom DKSG/
DžULIJAN BARNS / roman ŠUM VREMENA
Inserti iz dokumentarnih filmova o Dmitriju Šostakoviču uz njegove kompozicije
Učestvuju: Aleksandar Ilić, Ivana Medić i Zoran Paunović
Najnoviji roman jednog od najvećih pisaca današnjice govori o društvenim, ideološkim šumovima koji ne prestaju, a odnosi se na trenutak u kojem ruski kompozitor Šostakovič peva svoje pesme pod dirigentskom palicom Josifa Visarionoviča Staljina. Šta je Staljin dirigovao a šta je Šostakovič komponovao i koliko je moguće biti autentičan u totalitarnim režimima govori nam profesor svetske književnosti Aleksandar Ilić, ko je bio Šostakovič i kakvo je njegovo mesto u muzici, a takođe i o tome kako se borio s vlašću, objašnjava nam muzikološkinja Ivana Medić, kako je sve to preveo i šta o borbi umetnika s vlašću misli prevodilac reći će nam Zoran Paunović.
Engleski pisac Džulijan Barns ( Lester, 1946) radio je kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika, kritičar i urednik književne rubrike, TV kritičar u londonskom Observer-u. Dobitnik je brojnih nagrada. Proglašen je vitezom, pa oficirom francuskog Reda umetnosti i književnosti. Dela: Metrolend, Pre no što me je srela, Floberov papagaj, Zureći u sunce, Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja, Troje, Bodljikavo prase, Pisma iz Londona 1990-1995, Obale Lamanša, Engleska, Engleska, Ljubav, itd, Cepidlaka u kuhinji, Sto od limunovog drveta, Artur & Džordž, Nije to ništa strašno, Puls, Ovo liči na kraj, Nivoi života.
Sreda 18. 5. u 19.00, Mala sala
Politička kultura prava na otpor
NENASILNA BORBA PROTIV RASIZMA
Marin Luter King: afro-američko iskustvo borbe za ljudska prava
Govori Ilija Kajtez
Amerika je zemlja koja je prošla kroz dugu i iscrpljujuću borbu za otklanjanje rasne diskriminacije i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. U tom pogledu zanimljivi su oblici nenasilnog delovanja civilnog pokreta i istaknutih boraca slobodu i jednakost afroameričkog stanovništva. O tome će da govori Ilija Kajtez.
Četvrtak 19.5.
Četvrtak 19. 5. u 20.00, Mala sala
Prezentacija projekta
SAJT ARHIVA BELA BALAŽ STUDIJA
www.bbsarchiv.hu
Predstavljaju Sebastian Kodolani i Balint Csolei
Bela Balaž Studio osnovan je na inicijativu mladih filmskih autora u Budimpešti 1959. godine. Pored podrške diplomiranim rediteljima da snime svoj prvi film, Studio je postao mesto gde su u atmosferi filmske radionice nastajali eksperimentalni, konceptualni ali i angažovani dokumentarni filmovi. Studio je 1980ih bio mesto avangardnih istraživanja, eksperimentalnog video arta ali i mesto nastanka disidentski filmova koji su pratili raspad državnog socijalizma u Mađarskoj.
Sam sajt Arhiva Bela Balaž studija predstavlja poduhvat stavljanja na javni uvid filmskog bogatstva ove, za mađarsku kinematografiju izuzetno značajne filmske institucije.
U okviru prezentacije, direktno sa sajta biće prikazani inserti iz značajnih filmova Gabora Bodija, Mikloša Erdeljija, Zoltana Husarika, Ištvana Saboa…
FESTIVAL Š.U.N.D.
Od 19. do 22. 5. Donji hol, Amfiteatar, Klub-knjižara Magistrala
Otvaranje 19.5. u 19.30, Amfiteatar
NASTUP INEKS CIRKUS TEATRA
Tokom festivala, Š.U.N.D. će se u Donjem holu DKSG izložiti fotografije, slike, skulpture, grafike, radove iz sfere grafičkog dizajna i dizajna prostora. U Amfiteatru će nastupiti trupa Poenzin kao i „Kvaka“ teatar, a u Klubu-knjižari Magistrala biće organizovana dvodnevna radionica posvećena grafičkom dizajnu.
U okviru izložbe festivala Š.U.N.D. predstaviće se Plakart iz Skoplja kao i Kombinart iz Šapca.
Četvrtak 19. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
Gradovi u književnosti: TOKIO
Predavanje Miroljuba Stojanovića
uz video i audio prezentaciju
“Magijska privlačnost Tokija za japanske pisce (a u novije vreme i za one izvan Japana) nesumnjiva je. U japanskoj književnosti Tokio kao da ima atribucije svetog mesta. Nezaboravne stranice japanske i svetske književnosti Tokiju su posvetili Šjusaku Endo, Jasunari Kavabata, Ogai Mori, Haruki i Rju Murakami, ali i Dejvid Mičel, Amali Notomb, Martin Kruz Smit i brojni drugi pisci…”
Miroljub Stojanović
Petak 20.5.
Petak 20. 5. u 20.00, Velika sala
Pozorište “Boško Buha”
Večernja scena
MOJ ŽIVOT, PRIČA O ISIDORI DANKAN
Igraju: Anka Gaćeša, Ivan Mihailović, Strahinja Blažić, Stojan Đorđević, Nemanja Stamatović
Režija: Anka Gaćeša
Tragična životna priča Isidore Dankan obeležena je pre svega ljubavlju i strašću. Svrha njenog postojanja bila je traganje za srećom i slobodom. Nikada nije volela da pravi kompromise, a kada je to radila bivala bi nesrećna. Ples u njen život dolazi prirodno, bez namere da ikad ode. On je neodvojiv deo njenog bića. Glavni kvalitet Isidore Dankan nije bio njen ples, a ni njena lepota, nego to što je ona imala tu neobuzdanu energiju kojom je uspevala da opčini masu. To bi se u savremenom svetu, kada zvezde niču svako malo, zvalo onaj čuveni „iks“ faktor“. Sa druge strane, Isidora Dankan utemeljila je savremenu igru, bila reformator, prezirala kanon belog baleta, kostime i pačke. Njen bunt je osnova njene umetnosti. Ovo je predstava o svemu tome. Ponajviše o strasti i buntovništvu. I vrtoglavoj večnoj zaljubljenosti u umetnost.
Petak 20, Subota 21, Nedelja 22. 5. Mala sala
19.00/21.00
BUREK
r: Vladan Nikolić
ul: Sergej Trifunović, Bane Trifunović
Srbija, SAD, Kipar, 2016, 90’
Burek je komedija koja za temu ima ekonomsku krizu. Na veoma originalan i duhovit način, glumci iz Grčke, Srbije, Amerike i sa Kipra, kroz priču predstavljaju svako svoj narod, što i čini srž ovog filma. U svemu tome, svako od tih likova upoznaje nekog novog ko mu menja život. A svi se upoznaju na porciji bureka…
Ponedeljak 23.5.
CIKLUS PREDAVANjA U SARADNjI SA KATEDROM ZA ISTORIJU UMETNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU / U okviru ciklusa biće reči o interesantnim temama koje studenti istorije umetnosti istražuju u okviru master i doktorskih studija
Ponedeljak 23. 5. u 19.00, Klub-knjižara Magistrala
MOTIV PESNIKA U SLIKARSTVU
GISTAVA MOROA
Predavanje Jovane Nikolić, istoričara umetnosti
Francuski slikar simbolizma, Gistav Moro, u svom stavralaštvu često se bavio motivom pesnika. Na nekim slikama predstavljao je određene istorijske ili mitološke pesnike, poput Orfeja, Hesioda, Sapfo, a nekada je to bio Pesnik kao arhetip umetnika. Uloga umetnika i značaj umetnosti bili su teme kojima se Moro bavio celog života, o kojima je pisao ali koje je i slikao. Upravo je motivom pesnika prikazivao svoje stavove o ovim temama te je, prateći njegov rad, moguće primetiti promene u idejama i razmišljanju umetnika. Moro je veorvao u moć umetnosti, vrlinu i pravednost i jedan je od retkih intelektualaca koji su do samog kraja 19. veka ostali opstimisti ni po pitanju uloge umetnosti u svetu.
Ponedeljak 23. 5. u 19.00, Mala sala
Mozaik geopolitike
GEOPOLITIČKI ASPEKTI MIGRANTSKE KRIZE
Prostorni aspekti pokretljivosti stanovništva
Pravci useljavanja afro-azijskih migranta u Evropu
Problemi tzv. balkanske rute
Govori Ljubiša Despotović
Migrantska kriza ne spada samo u demografske probleme, nego u brojnim vidovima ispoljvanja očituje i zabrinjavajuće demopolitičke, geokulturne i geopolitičke dimenzije. Stari kontinent Evropa, koji je i doslovno prostor ostarelih populacija, susreće se iskušenjima talasa migranata iz Azije i Afrike. Pokazalo se da su evropska društva i države nespremeni da se suoče ogromnim talasom izbeglica koje, sasvim izvesno, nisu u stanju ekonomski da integrišu a pogotovu kulturno da apsorbuju u izglednoj perspektivi. O tome će da govori poznati politikolog Ljubiša Despotović
Od 23. do 27. 5. u 20.00, Velika sala
Savez kulturno-umetničkih društava Beograda
& Dom kulture »Studentski grad«
BAP 2016.
- Festival beogradskih amaterskih pozorišta
Utorak 24.5.
Utorak 24. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
IMRE KERTES
(9.11.1929 – 31.3.2016) – omaž
Jedini mađarski pisac ovenčan Nobelovom nagradom, Imre Kertes je rođen u Budimpešti. Kao dete je deportovan u logore Aušvic i Buhenvald. Prevodio je Ničea, Horfmanstala, Frojda, Rota, Vitgenštajna, Kanetija… Obeležen kao Jevrejin i u nacističkoj i u komunističkoj Mađarskoj, iselio se u Nemačku. Najpoznatije delo Besudbinstvo objavio je 1975. Nobelov žiri je istakao da je njegovo delo upečatljiv portret ultimativne istine o tome koliko ljudsko biće može biti okrutno. Napisao je i Fijasko, Kadiš za nerođeno dete, Izviđač, Engleska zastava, Galiotov dnevnik, Drugačiji ja: hronika metamorfoze, Holokaust kao kultura, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške, Prognani jezik, Likvidacija. Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik su prevedeni Besudbinstvo (preveo Aleksandar Tišma), Kadiš za nerođeno dete, Dosije K i novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga sa Peterom Esterhazijem).
Sreda 25.5.
Sreda 25. 5. u 19.00, Klub-knjižara Magistrala
Dubinska psihologija
LIČNOST I SEKSUALNOST
Da li su erotika i seksualnost najsnažniji nagoni života
O teorijskom razlazu Sigmudna Frojda i Karla Gustava Junga
Govori Dušan Pajin
Saradnja Frojda (1856-1939) i Junga (1875-1961) otpočela je 1906. i Jung je neko vreme bio jedan od Frojdovih najodanijih saradnika u psihoanalitičkom pokretu. Razlaz i neslaganja otpočela su u blažem vidu oko 1909. da bi kulminirala u septembru 1913. Jedna od osnovnih razlika Frojda i Junga bila je vezana za shvatanje seksualnosti u razvoju čoveka i razumevanju čovekove ličnostu i kulture, pošto je Jung odbacivao Frojdovu panseksualnost. Neslaganja i razlazi su se javili i u drugim aspektima i tumačenjima psihe i psihološkog razvoja čoveka.
Posle 1913. Jung će postepeno razvijati shvatanja umnogome različita od psihoanalize i uobličiti ono što je ostalo poznato kao analitička psihologija. Teme i pitanja oko kojih je počeo razlaz su bila značajna i za psihoanalizu i za analitičku psihologiju, a njihovo razmatranje
Sreda 25. 5. u 20.00, Mala sala
Prezentacija projekta
SAJT ARHIVA AKADEMSKOG FILMSKOG CENTRA
Predstavljaju Sebastian Kodolani, Balint Csolei i Miodrag Milošević
Akademski kino klub osnovan je na inicijativu studenata Beogradskog univerziteta 1958. godine (od 1976. godine deluje u Domu kulture Studentski grad pod imenom Akademski filmski centar). Jedan od najznačajnijih kino klubova u Jugoslaviji ostavio je kroz rad i filmove autora, veliki trag u istraživačkom i eksperimentalnom filmu Jugoslavije i Srbije. Arhiv nastao kroz skoro 60 godina postojanja je značajno mesto na mapi svetske eksperimentalne i avangardene filmske baštine. Sve velike retrospektive jugoslovenskog eksperimentalnog filma koji je veoma cenjen u svetu, uključuju i filmove iz Srbije koji su autori pohranili u arhivu. Dostupnost ovog filmskog blaga jedan je od ključnih preduslova za dalja istraživanja srpskog eksperimentalnog filma. Autorski tim Kodolani – Scolei koji je kreirao veb sajt Arhiva Bela Balaž studija, pomaže u uspostavljanju veb sajta Arhiva AFC-a u želji da se eksperimentalni film u regionu što bolje promoviše u svetu.
Četvrtak 26.5.
Četvrtak 26. 5. u 20.00
Klub-knjižara Magistrala
Šta nam danas znači Šekspir? (II deo)
VILIJAM ŠEKSPIR
(1564 -1616)
Učestvuju: pozorišni reditelj i osnivač Šekspir festivala Nikita Milivojević, Dragana Stefanović i Radmila Nastić //uz video klipove iz filmskih verzija Hamleta, Magbeta i Bure, scene iz Perikla Nikite Milivojevića i odlomak iz projekta Our School Was a Stage i scenarija On Shakespeare’s Deathbed učenika gimnazije u Gornjem Milanovcu
Četvrtak, 26. 5. u 20.00, Mala sala
ODJECI REBETIKA IZVAN GRČKE I U DRUGIM UMETNOSTIMA
Još od tridesetih godina prošlog veka rebetiko je sniman i u Americi. Naravno, zainteresovao je i tamošnje muzičare, a kasnije je inspirisao monoge, od Leonarda Koena do hip hop grupe Alitiz. Šezdesetih je nekoliko filmova, počev od „Grka Zorbe“, postiglo svetski uspeh delom i zbog muzike zasnovane na rebetiku. I u novije vreme „grčki bluz“ inspiriše umetnike raznih profila. David Prudom, Francuz, je 2013. godine za strip o ranim herojima ove muzike dobio i književnu nagradu. Posebna priča su naši – muzičari, slikari, plesači… – koje nadahnjuje rebetiko. Na kraju će zeibekiko, ples duše, odigrati Jelena i Zoran Vasiljević, osnivači KUD-a Jorgakis Olimpios – Beograd.
Uz goste iznenađenja, govore Jelena, Zoran i Mićun.
Petak 27.5.
Petak 27.5. u 19.00, Klub-knjižara Magistrala
Lana Tafi – edukacija mladih o falsifikovanim lekovima i predstavljanje istoimenog edukativnog stripa
Opasnost od falsifikovanih lekova po ljudski život je ogromna, od čega nije zaštićena nijedna zemlja, pa ni naša. Takođe, nažalost, ova pojava sve više utiče i na mlade. Oni u kontakt sa ovim proizvodima dolaze preko Interneta i društvenih mreža, koristeći ih uglavnom u rekreativne svrhe, ali nesvesni da time ozbiljno i dugoročno ugrožavaju svoje zdravlje. Kako bi se deci, tinejdžerima i studentima pojasnila ova tema na pristupačan i zanimljiv način, napravljen je edukativan strip „Lana Tafi“ u formi interaktivne igre – priče sa više krajeva.
Ovaj projekat je okupio referentne državne i međunarodne institucije u Evropi i Srbiji koji se bore protiv falsifikovanih lekova, a na samom stripu su radili mr.farm. Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije koji je pored pisanja scenaria bio i vođa projekta, i Boris Nenezić, diplomac Akademije primenjenih umetnosti Univeziteta u Beogradu i uspešan ilutrator i strip autor, dok je koncept definisao dr Domeniko Di Đorđo iz Italijanske agencije za lekove.
Subota 28.5.
Subota 28. 5. u 12.00, Velika sala
Otvoreno pozorište & Talija
Kreativna radionica glume
AVANTURISTI
Prezentacija radionice polaznika mlađeg uzrasta od 4 do 9 godina
Autorski projekat: Ljiljane i Darka Joksimovića
Dinamična priča o dečaku koji tokom svog odrastanja, prolazeći kroz brojne avanture sa svojim drugarima, otkriva svet oko sebe. Deca su aktivno učestvovala u radu na predstavi i istinski sticala znanja, kako o stvaralačkom procesu u teatru, tako i o svemu što ih okružuje.
Nedelja 29.5.
Nedelja 29. 5. u 15.00, Velika sala
Otvoreno pozorište & Talija
Kreativna radionica glume
PUT OKO SVETA
Prezentacija radionice polaznika starijeg uzrasta od 10 do 18 godina
Autorski projekat: Ljiljane i Darka Joksimovića
Predstava je adaptirana komedija Branislava Nušića Put oko sveta Jovanče Micića. Putujući po svetu sa novostečenim prijateljima Mađaricom Maruškom i Crnogorcem Budom, Jovanča upoznaje razne ljude i običaje. Ipak, u svakoj zemlji nailazi na svoje zemljake pa tako u Francuskoj igra kan-kan uz trubače, u Španiji jede bosanski lonac, u Americi ga zarobe indijanci poreklom iz Leskovca, u Rusiji učestvuje na vojnoj paradi sa srpskim dobrovoljcima. Svaka država je predstavljena autentičnom muzikom i koreografijom sa svog podnevlja.
Za kostim, šminku i masku će se pobrinuti tim profesionalnih šminkera iz Narodnog pozorišta.
Ponedeljak 30.5.
Ponedeljak 30. 5. u 21.00, Letnja scena
SMREK SI!
Bend je osnovan 2009. godine u Beogradu. Repertoar je zasnovan na hitovima bendova koji više nisu koncertno aktivni (EKV, Azra, Idoli, Hendrix, The Doors i slični), sa nekolicinom pesama još uvek aktivnih autora. Smrek Si! imaju preko petsto nastupa, veći deo u klubovima i raznim festivalima širom Srbije i Crne Gore. Članovi benda imaju i veliko iskustvo stečeno sviranjem u drugim aktuelnim bendovima što doprinosi kvalitetu zvuka i što ih zapravo izdvaja iz velike grupe sličnih bendova. Postavu čine: Živko Grčić bubanj, Dejan Rešanović bas gitara, Nenad Trifuljesko gitara i vokal, Marko Sredić gitara i vokal, Ivan Jurišić gitara. Bend je delio binu sa nekim od najvećih naših bendova: Negativ, Letu štuke, Leb i sol, SARS, Riblja čorba, JU grupa, Van Gog, Partibrejkers, Električni orgazam, Kerber, Rambo Amadeus, KKN i drugi.
Ponedeljak u 30. 5. u 19.00, M ala sala
Kulturološke teme
POVRATAK IZ ZEMLjE ZMAJEVA
Rečnik tehnologije 33 godine posle
Predstavljanje zbornika Instituta za filozofiju
Učestvuju: Dušan Bošković, Aleksandar Petrović, Miloš Knežević i drugi autori priloga
Rečnik tehnologije je knjiga manuskript koja se 1981. pojavila u izdanju časopisa Vidici i ustalasala kulturno i političko mnjenje na beogradskom univerzitetu i šire. U Rečniku tehnologije su, zapravo, anticipirani događaji koji će otprva ophrvati i najzad razoriti složenu jugoslovensku zajednicu. U Institutu društvenih nauka održan je tematski skup a potom je objavljen i zbornik u kome su podrobno osvetljeni događaji tada očitovani kao afera nedisciplinovane i bundžijske studentske kulture.
Utorak 31.5.
Utorak 31. 5. u 20.00, Velika sala
Narodno pozorište u Beogradu
Jovan Sterija Popović:
RODOLjUPCI
Igraju: Slobodan Beštić, Anastasia Mandić,
Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Nela Mihailović, Hadži Nenad Maričić, Nikola Vujović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić
Režija: Andraš Urban
U predgovoru za Rodoljupce Sterija je zapisao da “dokle se god budemo samo hvalili, a slabosti i greške prikrivali donde ćemo hramati i nećemo ni za dlaku biti bolji”, da “nevaljali i pokvareni pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju”, da je “sebičnom dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine”.
Rodoljupci su proglašeni za najbolju predstavu na ovogodišnjim 45. Danima komedije u Jagodini.
BIBLIOTEKA
KOBSON RADIONICA
Treba vam pomoć u pisanju seminarskih i diplomskih radova?
Prijavite se na KoBSON radionicu!
Biblioteke u Srbiji su se organizovale da vam pomognu u pisanju akademskih radova (seminarskih, diplomskih, specijalističkih, master i doktorskih radova), obezbedivši vam besplatan pristup elektronskoj bazi podataka sa naučnim i stručnim časopisima i knjigama iz svih naučnih oblasti.
Obučeni bibliotekari su tu da vam pomognu da se lakše snalazite u obilju podataka i da vas nauče kako da koristite dragocene izvore koje vam KoBSON obezbeđuje preko akademske mreže.
Radionica o korišćenju KoBSON-a održaće se u drugoj polovini juna, nakon formiranja grupe.
Za prijavu poslati podatke (ime, prezime, godina studija, fakultet) na: biblioteka@dksg.rs
