Preprodaja kartica za menzu sve je popularnija među studentima, a razne studentske grupe na društvenim mrežama preplavljene su ovim oglasima. Iako svi studenti imaju pravo na ishranu u studentskim restoranima, ipak nije za sve isti tretman, pa tako oni koji studiraju o trošku države obroke plaćaju skoro trostruko povoljnije od samofinansirajućih studenata. Za budžetske korisnike sva 3 obroka koštaju svega 171 dinar, dok samofinansirajući studenti za kompletan dnevni meni izdvajaju 475 dinara (doručak 95, ručak 205, a večera 175 dinara).
Takođe, razlika u tretmanu postoji i na osnovu prebivališta, pa tako studenti iz unutrašnjosti imaju pravo na 90 obroka u toku meseca, dok je to za studente iz grada u kome studiraju trostruko manje, te imaju pravo na 30 obroka.
Svi ovi “nejednaki tretmani” dovode do toga da samofinansirajući studenti kupuju kartice od onih sa budžeta, pa tako za nekoliko hiljada dinara uživaju iste pogodnosti. S druge strane, neki od budžetskih korisnika su ili nezadovoljni ishranom u menzi ili se odlučuju pak za opciju “ličnog kulinarstva”, te preprodajom kartica postaju bogatiji za 50-100e, koliko se cene kartica kreću.
ZAKONSKA STRANA I SANKCIJE
Iako je ovaj biznis među studentima sve učestaliji, najavljivano pooštravanje mera kontrole za sada nije ostvareno, te je uglavnom retkost da neki student bude “uhvaćen” sa tuđom karticom. U tom slučaju, konsekvence se odnose na trajni gubitak iste, jer je prodaja kartica zakonom zabranjena. Kako bi se ovaj trend među studentima smanjio ili doveo do iščeznuća, kontrolori se ponekad pojave na vratima studentskih menzi legitimišući studente. Ono što je u ovim slučajevima dozvoljeno, to je deljenje ručka, pa tako student svojom karticom može častiti još nekoga, pod uslovom da oba imaju žeton za escajg.
MERE OPREZA
Sudeći po iskustvu studentkinje Beogradskog univerziteta koja je sa nama podelila svoju “muku preprodaje”, oprez prilikom kupovine je nužan. Tako je ona po ceni od 100e dobila karticu koju je koristila svega mesec dana. Nakon toga, kartica je ugašena, a kontakt s devojkom koja je istu prodala, nije mogla ostvariti. Naime, pored pozitivnih posledica ovog “biznisa” u kojem su obe strane na dobitku, pojavile su se i negativne, te tako neki studenti nakon što prodaju svoju karticu, odlaze u studentske centre, prijavljuju nestanak iste, te nakon određenog vremena, dobijaju novu, dok stara biva ugašena. Baš ovaj slučaj zadesio je našu sagovornicu, koja apeluje da svi prilikom kupovine budu oprezni, te da se odlučuju za saradnju sa osobama koje već poznaju.
I pored svih negativnih posledica ovog sve učestalijeg biznisa među studentima, trend preprodaje kartica i dalje se nastavlja. Nije retkost da čak i oni kojima je status studenta prestao, te su nakon završenog fakulteta pronašli zaposlenje, i dalje, umesto nezdrave fast food hrane, pre biraju ishranu izbalansiranu od strane nutricionista, te godinama sa svojim mlađim kolegama dele mesto za stolom studentskih restorana.
Autor: Miljana Vuković
