Po završetku školovanja, mladi programeri verovatno će raditi u svojoj struci, možda baš u Novom Sadu koji doživljava poslovnu IT ekspanziju. U gradu već radi, po nekim procenama, oko četiri hiljade u IT firmama, a uz rad kod kuće znatno više od tog broja. Programera ipak i dalje nedostaje, a oni sa iskustvom su posebno traženi u kompanijama.
„Za njih se sve kompanije otimaju. Otimaju se – a oni će da odluče gde će ići”, kazao je novinarima dekan novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Rade Doroslovački, domaćin predstojećeg dvodnevnog Sajma poslovnih mogućnosti i stručnih praksi „Konteh”.
Organizator ovog sajma koji treba da omogući prvi kontakt studenata i IT firmi je novosadski ogranak Udruženja studenata elektrotehnike Evrope. Njihov predstavnik Boban Poznanović kaže da se „Konteh” održava 12. put, a da se ovog puta predstavlja 31 firma.
FTN se inače smatra zametkom novosadskog IT-ija i pripisuje mu se značajan uticaj na ovom tržištu, pa i oko toga koji će programer dospeti u neku firmu. Njegovi pojedini profesori su osnivači i zaposleni u ovakvim preduzećima, a dekan Doroslovački odbacuje navode da fakultet te firme promoviše.
Apelovao je na IT kompanije da svoje kvalitetne inženjere „pošalju” na fakultet, gde bi oni paralelno razvijali univerzitetsku karijeru. Delom bi bili zaposleni u kompaniji, objašnjava, delom na fakultetu koji takođe ima manjak kadrova. Asistenti dođu na FTN, ali i odu jer je plata tu 60.000 dinara, dok u kompaniji „odmah dobiju 200.000 dinara”.
„FTN je prema svim kompanijama isti. Neki zlobnici govore kako FTN favorizuje najveće kompanije i da ove manje kompanije ne mogu da dobiju inženjere – to su notorne gluposti. To su prepametna i genijalna deca, i sad ja da njih mogu da nagovorim da li će da idu u ovu kompaniju ili onu – to su totalne besmislice”, negoduje Doroslovački.
Po njegovim rečima, programer ide u neku firmu prema svom afinitetu ili tamo gde mu je veća plata – različiti su faktori tog izbora, „Zato je ovaj sajam dobar”, smatra, „jer oni tu mogu da vide za šta će da se opredele”.
Stručna praksa je veoma važna – a bez nje, napominje dekan, mladi programer bi trebalo da radi godinu-dve da uđe u „štos” i da daje pun efekat kompaniji.
Grad Novi Sad podržava ovakve sajmove i svojim merama utiče na to da mladi po završetku studija, kroz stručnu praksu i pripravnički rad dobiju prvu šansu, poručio je član Gradskog veća Milorad Radojević, zadužen za privredu. Podrška se omogućuje u okviru 150 miliona dinara iz Akcionog plana za zapošljavanje. Grad takođe organizuje obuke za deficitarna zanimanja i sajmove zapošljavanja zajedno sa nadležnom nacionalnom službom, u sklopu kojih statistika pokazuje da od 30 do 40 odsto mladih koji su posetili takav sajam nađe posao, ističe Radojević, posle tri do šest meseci.
Izvor: www.politika.rs
