Cilj istraživanja je bio sticanje uvida u to kakvu sliku građani Republike Srbije imaju o socijalnim radnicima. Istraživanje je obuhvatilo 1.114 ispitanika, pri čemu se vodilo računa o ravnomernoj zastupljenosti različitih kategorija građana, kako po polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, regionu Srbije i sredini u kojoj žive, tako i po obrazovnim kvalifikacijama i radnom statusu, kako bi se dobila najrealnija i što opštija slika o socijalnim radnicima u našem društvu.
Na osnovu dobijenih podataka može se videti da je najveći broj građana zadovoljan svojom finansijskom situacijom, s obzirom na to da je na skali od 1 do 5 prosečna ocena zadovoljstva finansijskom situacijom 3,44. Kada je reč o izvoru informisanja, 40 % ispitanika istaklo je kao glavni izvor informisanja internet novine i portale, dok su štampani mediji glavni izvor informisanja za najmanji broj ispitanika, svega njih 5,2 %.
Dnevnopolitička dešavanja u Srbiji, po rezultatima, većina građana, odnosno 50.9 %, prati tek ponekad, a najmanji procenat od 13.5 % ne prati uopšte.
Analizirajući konkretna pitanja, odnosno ona koja se odnose na samu temu istraživanja, došlo se do podataka da 34.5 % ispitanika smatra da mediji svojim izveštavanjem stvaraju predrasude, dok još 35.1 %, smatra da mediji delimično utiču na stvaranje predrasuda o radu socijalnih radnika. Time je potvrđena početna hipoteza da medijsko izveštavanje često prikazuje socijalne radnike u negativnom svetlu. To pokazuje da vrsta informacija koja se u medijima plasira o socijalnim radnicima u velikoj meri utiče na mišljenje građana o socijalnim radnicima i tome kako oni obavljaju svoj posao.
Takođe, više od polovine isptanika, tačnije 56 % njih, reklo je da je profesija socijalnog radnika bitna za jednu zajednicu, dok je nešto više od 1/5 ispitanika dalo ocenu 4 na skali bitnosti ovog zanimanja. Čak i prosečna ocena od 4,26 govori u prilog tome da je po mišljenju ispitanika, bitno za jednu zajednicu, odnosno društvo, postojanje zanimanja socijalnog radnika. Isto tako, zanimljivo je i da se 39.9 % ispitanika izjasnilo da ih reč socijalni radnik asocira na nešto pozitivno, dok je nešto više od 1/5 ispitanika, izrazilo stav da ih reč socijalni radnik asocira na nešto negativno.
Mišljenje o socijalnim radnicima je dosta podeljeno, ali ohrabrujući je podatak da 2/3 onih koji su imali susrete sa socijalnim radnicima ima pozitivan, dok 11 % ima negativan stav. Značajan udeo građana od 39.9 % bi potražio pomoć socijalnih radnika ukoliko bi im ona bila potrebna, a značajan je i broj njih koji bi o tome razmislio. Naspram njih, 15% ispitanika je izrazilo stav da to ne bi učinilo. Ovaj podatak govori da, iako u Srbiji često postoji veliko nepoverenje među građanima u državne institucije, u kriznim situacijama bi veliki procenat ispitanika potražio pomoć neke socijalne usluge, ili bi o tome razmislio.
Rezultati ankete pokazuju da 37.5 % ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženijim zanimanjima u Srbiji, a najmanji procenat, njih 14.2 % smatra da profesija socijalnih radnika nije ugrožena. To potvrđuje još jednu početnu pretpostavku, koja se odnosi na to da je ovo zanimanje među ugroženijima u našoj zemlji.
Najveći procenat ispitanih građana, njih 25.9 % smatra da socijalni radnici treba više da se suprotstave diskriminaciji i korumpiranosti. Takođe, veliki broj od 21.7 % smatra da treba da se poboljša posvećenost dobrobiti građana. Istaknuti procenti posebno su interesantni, s obzirom da na njih može uticati više različtih faktora, među kojima kao potencijalni prepoznajemo i medijsko izveštavanje i negativnu sliku koju oni stvaraju o ovim radnicima. Ovi podaci isto tako mogu da budu pokazatelji za ono što bi u budućnosti moglo da se poboljša u okviru ove profesije.
Polazne pretpostavke za ovo istraživanje u velikoj meri su se pokazale kao opravdane, ali su donekle podaci i pozitivno iznenadili i dali nadu u mogućnost poboljšanja trenutne situacije. Međutim, podaci do kojih se došlo omogućavaju da se donesu zaključci o tome šta građani misle o socijalnim radnicima, kao i šta bi moglo da se promeni u radu nadležnog ministarstva i samih socijalnih radnika kako bi se taj posao obavljao što efikasnije. Naročito treba raditi na popravljanju slike u medijima o socijalnim radnicima, te samim tim prikazivati realnu sliku, što podrazumeva i izveštavanje o dobrim stranama ove profesije i tome koliko socijalni radnici pomažu građanima. Na taj način bi se omogućilo stvaranje realnije slike u očima građana jer u svakoj profesiji postoje i dobre i loše strane.
Celo istraživanje možete pogledati na ovom linku.
