Gde naši studenti odlaze na studije

Broj studenta koji učestvuju u studenskim razmena je naglo porastao u toku poslednje decenije. S obzirom na sve prednosti koje donosi studiranje u inostranstvu, ne čudi podatak da sve više studenata i iz Srbije odlučuje da jedan deo svog školovanja provede u nekoj stranoj državi.

Od tih prednosti posebno se izdvajaju: sticanje nezavisnosti i porast samopuzdanja, upoznavanje drugih kultura i ljudi iz celog sveta, usvajanje različitih pristupa učenju, kao i proširenje opšteg znanja. Uz to, poslodavci često s naklonošću gledaju na iskustvo stečeno u inostranstvu, a odlazak na razmenu je svakako bonus za one koji žele da nastave studije u nekoj stranoj zemlji.

Što se tiče država u koje studetni najčešće odlaze najpopularnije su zemlje Evropske Unije, pre svega Nemačka, Francuska, Austrija, Italija, Španija i Velika Britanija, a zatim i Poljska, Belgija i Švedska. Postoji značajno interesovanje i za studiranje u državama koje nisu članice EU od kojih se najviše izdvaja Norveška. Van Evrope, to su svakako Sjedinjene Američke Države. Ipak, važno je napomenuti i da izbor zemlje delimično zavisi od međunarodne saradnje matičnog univerziteta, odnosno fakulteta, kao i od trenutnih programa mobilnosti s obzirom da studenti na razmenu najčešće ne odlaze individualno (freemover) već u okviru nekog od postojećih programa koji stipendiraju razmene.

Neki od najpopularnijih programi mobilnosti na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Novom Sadu su: Erasmus Mundus (JoinEU-SEE, SIGMA, EUROWEB+, ERAWEB 2), CEEPUS, Campus Europae, Chevening, Visegrad Group i DAAD.

Od ove godine je započeo novi program Evropske komisije, Erasmus +, koji obuhvata sedam dosadašnjih programa mobilnosti (četiri u kojima je Srbija učestvovala do sada – Tempus, Erasmus Mundus, The Lifelong Learning Programme i The Youth in Action Programme). Mogućnost za mobilnost u okviru Erasmus+ programa će početi od školske 2015/2016. godine, a program će trajati do 2020. godine.

Italija

Italija je jedna od zemalja u koju studenti iz Srbije najčešće odlaze kako bi nastavili studije, a jedan od programa koji omogućava studentske razmene na svim nivoima (osnovne, master, doktorske, post-doktorske studije i mobilnost nastavnog osoblja) je i SUNBEAM. Preko ovog programa moguće je upoznati se sa načinom studiranja na univerzitetima u Bolonji, Veneciji i Ankoni, dok program SIGMA kao partnera ima i Univerzitet u Milanu.

introduction-campidoglio

Nemačka

Studenti iz Srbije, naročito studenti tehničkih nauka, često odlaze i u Nemačku, a tamo se nalazi i jedan od elitnih univerziteta u svetu, Univerzitet u Hajdelbergu. Sve informacije o mogućnostima studiranja u Nemačkoj najbolje je potražiti na sajtu Deutscher Akademischer Austausch Dienst (DAAD). Što se tiče samih razmena, u okviru SIGMA programa moguće je, u periodu do jedne godine, studirati na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Pored toga, Nemačka nudi razne mogućnosti usavršavanja jezika u vidu letnjih kurseva.

pitch_2

Sjedinjene Američke Države

Neki od najboljih univerziteta u svetu, poput Harvarda, Berklija i MIT-a, se nalaze upravo u Americi. Možda je zato baš američki visokoobrazovni sistem jedan od cenjenijih u svetu. Najviše interesovanja postoji za studije inženjeringa, informacionih tehnologija, menadžmenta i poslovanja, a što se tiče društveno-humanističkih nauka značajan je Univerzitet u Teksasu. Na studentsku razmenu u SAD je moguće otići preko programa Global UGRAD. Ovaj program se odvija samo na nivou osnovnih studija, a od ove godine razmena traje samo jedan semestar. Stipendija pokriva troškove puta, školarinu, zdravstveno osiguranje, troškove smeštaja i hrane, knjige, a dobija se i mala mesečna stipendija. Više informacija o studiranju u SAD-u i stipendijama može se naći i na sajtu njihove ambasade.

Deo problema je što su studenti često nedovoljno, nikako ili čak pogrešno informisani o mogućnostima mobilnosti, programima i stipendijama. Postoje prigovori o tome kako samo oni sa najboljom prosečnom ocenom dobijaju priliku da učestvuju u razmeni i kako takva mobilnost podstiče odliv mozgova, odnosno emigraciju visokoobrazovane radne snage. Međutim, zanemaruje se činjenica da prosek, iako važan, nije presudan, i da se iskustva stečena u inostranstvu mogu pretvoriti u značajan obrazovni kapital ove države.

Često se može čuti kako se se studenti žale zbog izmena koje je doneo bolonjski sistem studiranja. Iako mu se sigruno svašta može zameriti, mogućnosti odlaska na studije u inostranstvo, bilo u vidu razmena ili full degree, su sada veće nego pre, a to je jedna od možda retkih neosporno dobrih promena koje su uvedene prihvatanjem odredbi propisanih Bolonjskom deklaracijom. To je važno iskoristiti zbog napredovanja kako na akademskom tako i na ličnom planu.

Autor: J.P.K.

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: