U proteklih sedam decenija diplomiralo je više od 22.000 elektroinženjera, magistriralo 2.000, doktoriralo 700, dok je master diplome steklo njih 2.000.
Kao lider u visokoškolskom obrazovanju, reformu su započeli 2003. godine, pa su ovi diplomci najtraženiji na tržištu. Od fakulteta najbolji studenti dobijaju nagrade, a od kompanija koje traže stručnjake iz te oblasti stipendije i plaćena putovanja.
„Po završetku studija dobila sam posao u ‘Majkrosoftu’, mislim to je logičan korak za sve studente mog odseka, tako da je to odobar benefit ovog fakulteta“, kaže Marija Čivović studentkinja Računarske tehnike i informatike.
Đorđe Lukić student Telekomunikacije i informacione tehnologije kaže da bi se prvo oprobao u srpskoj industriji, a zatim gledao neke internacionalne kompanije.
Softversko inženjerstvo je postalo inetresantno pre svega za softverske kompanije, pa su se pojavile i nove stipendije. Veliki broj profesora radi na domaćim i međunarodnim projeketima.
„Praktično i državna preduzeća i strane kompanije i kompanije mladih ljudi koje su novoformirane i koje su uspešne na svetskom tržištu“, ističe dekan Elektrotehničkog fakulteta UB prof. Zoran Jovanović.
Srđan Verbić ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističe da se nada da će se u dogledno vreme naći rešenje koje će poteći sa Elektrotehničkog fakulteta – kako najbolje zadržati kao predavače na ovom fakultetu, a ipak motivisati đake da dolaze tu zato što su ti, kako kaže, zaista najbolji.
Svoje ideje često predlažu Akademiji nauka.
„Druga trauma sa elektroinženjerima od prihvatanja mesta predsednika SANU jeste ta što su elektroinženjeri upravo oni koji dolaze sa idejama o reformama, idejama kako šta treba da se promeni izraženim čak i u formi različitih jednačina“, ističe predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić.
A elektroinženjeri podsećaju da im je cilj da stvaraju dovoljno kadrova koji će razviti Srbiju, gradeći izvozno orjentisanu privredu zasnovanu na znanju.
Izvor: RTS
