Maja Pelević će sa Anjom Sušom razgovarati o tome koliko će se i da li promeniti pozorište, a i samo društvo, nakon epidemije, da li prisustvujemo svojevrsnom seljenju kulture na internet, šta će se dalje događati sa građanskim (ne)slobodama i da li je ovo možda početak scenarija za neku buduću distopiju gde će globalni nadzor biti mnogo jači i efikasniji. Ili pak, paradoksalno, možemo tokom trajanja ove izolacije, da pokušamo da promislimo neki drugačiji, pravedniji i slobodniji svet.
ANJA SUŠA je rođena 1973. godine u Beogradu. Diplomirala pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i magistrirala na Filozofskom fakultetu na odseku za istoriju 2002. godine. Kao nosilac Herder stipendije provela je godinu dana na Fakultetu društvenih i humanističkih nauka na univerzitetu u Beču. Trenutno je zaposlena kao redovni profesor režije na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu.
Režirala je mnoge pozorišne predstave u Srbiji, kao i Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Švedskoj, Danskoj i Poljskoj. Dobitnica je mnogih pozorišnih nagrada pre svega za rad u pozorištu za decu i mlade među kojima su: godišnja nagrada Beogradskog dramskog pozorišta, ASSITEJ-ova nagrada na festivalu TIBA za najbolju predstavu „Mali princ“, Grand Prix za najbolju predstavu „Buđenje proleća“ na TIBA festivalu, Grand Prix za predstavu „Rent a friend“ na Marulićevim danima u Splitu, nagrada grada Geteborga za najbolju predstavu 2012. godine i Grand Prix švedskog ASSITEJ-a za ukupan doprinos pozorištu za mlade u Švedskoj 2019. godine.
Jedna je od osnivača pozorišne kompanije TORPEDO, bila je članica Evropskog kulturnog parlamenta, selektorka pozorišnog programa na BELEFU 2006, od 2002-2012 bila je upravnica i umetnička direktorka Malog pozorišta „Duško Radović“, a 2006-2016 selektorka BITEF festivala.
MAJA PELEVIĆ je rođena 1981. Diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala na odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Drame su joj prevedene na mnoge svetske jezike i igrane u zemlji i inostranstvu. Od 2012. bavi se i režijom i autorskim projektima. Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila predstavu „Oni žive“ kada su se učlanili u sedam političkih partija, a 2016. sa Olgom Dimitrijević predstavu „Sloboda je najskuplja kapitalistička reč“ inspirisana putovanjem u Severnu Koreju. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada među kojima su: »Borislav Mihajlović Mihiz« za dramsko stvaralaštvo 2006. i Sterijina nagrada za najbolji savremeni dramski tekst „Pomorandžina kora“ na »Sterijinom pozorju« 2010. Zajedno sa Srećkom Horvatom pokrenula je Filozofski teatar u Beogradu.
Filozofski teatar je projekat koji je započet sa ciljem da ponovo uspostavi blisku vezu između filozofije i pozorišta. Nastao je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu 2014. godine, a programa je od sezone 2019/20. na redovnom repertoaru Bitef teatra.
Kako napominje pokretač projekta Srećko Horvat „veza između filozofije i kazališta uvijek je bila jača nego veza između filozofije i bilo kojega drugog medija.” Pozorište je takođe uvek bilo mesto za aktivno promišljanje društva i društvenih procesa, a Filozofski teatar otvara mesto za javnu diskusiju, što je u ovom trenutku više nego neophodno. U tom smislu Horvat napominje: „U doba globalne pandemije, kada smo zatočeni u svojim kućama i moramo paziti na distancu, treba nam socijalna povezanost i kritičko mišljenje više nego ikad. Filozofski teatar zasad nastavljamo drugim sredstvima, dok se ponovo – nadam se uskoro – ne vidimo opet u pozorištu! Povratka na ‘dobra stara vremena’ ionako nema, jer ni ta stara vremena nisu bila dobra. Na nama je težak ali nužan zadatak da smislimo svet iz početka“.
