Fakultete i visoke škole od Nove godine očekuju stroži uslovi za akreditaciju. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) definisala je nove standarde kvaliteta, a i bez njih je prilično „gusto sito“ za one koji žele da pokrenu nove studije, objašnjava, za „Novosti“, njen predsednik prof. dr Ćemal Dolićanin. Od početka godine KAPK je odbila da akredituje 53 studijska programa, a izdali su 125 „žutih kartona“, tj. akata upozorenja. Akreditaciju je ukupno dobilo 207 studijskih programa ili ustanova.
Zeleno svetlo dato je za samo 16 programa koji se izvode u izdvojenim odeljenjima. Prema odluci Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, studije na daljinu, studije na engleskom jeziku i izdvojena odeljenja nisu prioriteti za akreditaciju. Iskustvo je pokazalo da su upravo ove vrste studija sklonije padu kvaliteta, kriterijuma za polaganje i izdavanje diploma. Zato prednost imaju studije u sedištu ustanova.
– U praksi smo nailazili na svakakve slučajeve. Dešavalo se da se ime pojedinih profesora pojavi u dokumentaciji pet-šest fakulteta, iako se zna da jedan čovek može da radi samo na jednom mestu i, uz dozvolu ustanove, još 30 odsto fonda na nekom drugom mestu – kaže prof. dr Dolićanin. – Nekada se desi i da odeljenja van sedišta ispune sve uslove, obezbede kvalitetan prostor i potrebnu opremu za rad, da bi čim dobiju akreditaciju kvalitet opao, a mi nemamo pravo da ih kontrolišemo. To je posao prosvetne inspekcije, a inspektora za visoko obrazovanje je tri ili četiri u celoj Srbiji.
PRITISAKA– NEMA IAKO u visokom školstvu postoje brojne interesne grupe i zarađuje se veliki novac, prof. Dolićanin kaže da niko ne vrši pritisak na njega i da nije bilo poziva da nekome „progleda kroz prste“: – Nema pritisaka sa univerziteta i visokih škola, ali nema ni iz drugih državnih institucija. Odlično sarađujemo sa svim akterima u obrazovanju.
U izradi je, u saradnji s Ministarstvom prosvete, registar nastavnika koji treba da spreči da se više ustanova akredituju na osnovu istih profesora. Upravo loš kvalitet predavača je, dodaje, najveći problem. Da bi svi ovi problemi bili rešeni, važno bi bilo da komisija preraste u agenciju i dobije status pravnog lica.
– Tada bismo rešili probleme administrativne i tehničke podrške komisiji, a odgovorili bismo i na zahteve evropskih zajednica agencija za akreditaciju (ENQA i EQAR), čiji smo član. U našoj nadležnosti bila bi provera ustanova koje su dobile akreditacione sertifikate. Ne bismo morali da čekamo prosvetnu inspekciju, ako znamo da neki fakultet ili visoka škola ne funkcionišu dobro, da su promenili prostor u kome rade, da više nemaju iste profesore – objašnjava prof. Dolićanin.
On veruje da će se ovakvo rešenje naći u novom Zakonu o visokom obrazovanju, što bi, zaključuje, znatno podiglo kvalitet celog visokog obrazovanja.
Foto: ilustracija
Izvor: www.novosti.rs
