Prema Američkoj psihološkoj asocijaciji (APA), generacija milenijalaca izložena je većoj količini stresa sa kojom se nosi teže od prethodnih generacija.
Rezultati istraživanja APA pokazali su da 30 odsto zaposlenih milenijalaca ima simptome anksioznosti i depresije, kao i da ovaj poremećaj uglavnom pogađa studente (61 odsto).
Nedostatak sna
Studija sprovedena na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji pokazala je da manjak sna dovodi do previše razmišljanja i zabrinutosti. Pod ovim se takođe podrazumeva i različito vreme spavanja, kao i provođenje vremena na telefonu ili računaru neposredno pre spavanja.
Preskakanje obroka
Redovni obroci regulišu kako i metabolziam, tako i nivo insulina i mentalnu stabilnost. Dugo čekanje na sledeći obrok ili preskakanje doručka može da smanji nivo šećera u krvi, što uzrokuje osećaj sličan anksioznosti.
Ispijanje kafe
Kafa ima i svoje loše strane, a to je da često izaziva nervozu i razdražljivost, pogotovo ako je osoba pomalo anksiozna. Kofein može da izazove i napade panike kod pojedinih osoba.
Sedenje
Nakon dugih analiza, studija BMC Javno zdravlje pokazala je da sedenje i neaktivnost utiču na povećanje rizika od anksioznosti i depresije.
Mobilni telefon
Studija sprovedena na Univerzitetu Bejlor pokazala je da studenti u proseku provode devet sati dnevno na telefonu. Zabava ove vrste povećava ’uzbuđenje’ centralnog nervnog sistema što najčešće vodi anksioznosti. Takođe, društvene mreže su na sličan način povezane sa lošim raspoloženjem i depresijom.
Gledanje televizije i filmova
Iako ušuškanost na kauču uz TV zvuči dobro za odmaranje posle posla, istraživači ne odobravaju ovaj trend. Naime, u jednoj studiji učesnici su pokazali veći stepen depresije i anksioznosti nakon samo dva sata gledanja televizije. Takođe, rezultati studije su pokazali i to da će depresivni i anksiozni ljudi više vremena da provedu gledajući TV ili ispred računara.
Izvor: Business Insider/www.b92.net
