Zašto je studiranje dobro za zdravlje

Možda će vam zvučati neverovatno, ali studiranje opušta i deluje pozitivno na vaša osećanja, navodi se u nekim novijim istraživanjima. To ne treba da vas čudi, budući da je dobro poznato da učenje stimuliše vaš mozak i na taj način garantuje vitalnost i aktivan život.

Um koji se konstantno nalazi pred izazovima koje učenje i školovanje obezbeđuju može vas podstaći i na fizičku aktivnost i održati vaš duh. Učenje, a samim time i studiranje, predstavlja neverovatan alat za održavanje mentalne, ali i fizičke kondicije. Pitate se kako, evo nekih objašnjenja zašto je studiranje dobro za vaše zdravlje:

  1. Izazov za mozak

Već decenijama se zna da je besposlenost, odnosno neaktivnost mozga veoma loše, jer se mozak u tom periodu ne razvija budući da nema izazova koji ga stimulišu, a samim tim opadaju i moždane aktivnosti i performanse. Nedavno istraživanje o čijim rezultatima je pisao medicinski časopis „Neurology“ navodi da studiranje itekako podstiče mozak na aktivnost, ono je izazov za mozak, čime se smanjuje mogućnost zaboravljanja, a posebno rizik od sve raširenije Alzheimerove bolesti. Naime, kod svake šeste osobe javlja se rizik od Alzheimera, pa je ovo dobar razlog da prionete na knjigu. Pored toga, pokazalo se i da osobe koje su visoko obrazovane, i u slučaju da obole od nekog oblika demencije, on bude izražen u znetno manjoj meri nego kod onih osoba koje nisu studirale.

  1. Povećanje „kognitivnih rezervi“

Osobe koje studiraju poseduju takozvane „kognitivne rezerve“. Urođena inteligencija, kao i različiti vidovi životnog iskustva kao što je obrazovanje i određene vrste zanimanja mogu uticati na stvaranje tih rezervi. Jedno istraživanje je pokazalo da su osobe koje su studirale i imale posao koji je svakodnevno donosio nove izazove, u starosti u manjoj meri bili izloženi nastanku demencije. U slučaju i nastanka takvih promena postojale su znatne razlike u odnosu na osobe s jednakim promenama na mozgu, koje su, pak, imale samo prosečno školovanje i prosečan posao koji ne zahteva neku veću kognitivnu angažovanost. Naučnici su na osnovu toga zaključili da studiranje „jača“ mozak i stvara kognitivne rezerve koje se aktiviraju kasnije u životu.

  1. Niži krvni pritisak

Tridesetogodišnja studija na odseku za psihologiju Univerziteta Carnegie Mellon pokazala je da je viša stopa obrazovanja povezana s nižim krvnim pritiskom. Naime, ove osobe lakše ovladavaju stresnim situacijama pa samim tim u krvi imaju manji nivo hormona kortizola od osoba sa prosečnom edukacijom.

  1. Više fizičkih aktivnosti

Istraživanja su pokazala da među bivšim studentima ima manje onih koji konzumiraju cigarete, kao i da se bivši studenti više bave sportom i da redovno vežbaju.

  1. Studiranje podstiče radoznalost

Tokom studija upoznajemo se sa različitim temama koje nas mogu inspirisati na dalja istraživanja. Opšte je poznato da je u ljudskoj prirodi biti radoznao i žudeti za istraživanjem i otkrićima. Iako možete pomisliti da ćete se tokom studija „zasititi“ učenja i da nećete želeti ništa više da učite, ovaj proces deluje sasvim suprotno. Što više učite, utoliko će vaša želja i potreba za znanjem biti veća i navodiće vas da dalje učite konstantno pokušavajući da zadovoljite taj um „gladan“ znanja.

  1. Pronalazite suštinu života

Možda zvuči kao kliše, ali zaista studiranje će vam otkriti nešto više o vama samima i vašem životu će dati određeni pečat. Nakon završetka studija osećećete se ispunjeno i imaćete onaj zadovoljavajući osećaj da ste postigli nešto veliko u životu.

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: