Svaka šesta mlada osoba u Srbiji konzumira marihuanu, upozoravaju najnoviji epidemiološki podaci izvedeni iz studije Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, čije rezultate ekskluzivno objavljuje „Politika“. Studija koja je izvedena na reprezentativnom uzorku od 1.186 ispitanika, uzrasta od 15 do 30 godina, takođe svedoči da 45 odsto mladih redovno konzumira alkohol i da se 14 odsto njih više puta nedeljno opija. Ni tu nije kraj opominjućim podacima koji skiciraju portret mladih ljudi u Srbiji – studija Instituta za sociološka istraživanja svedoči da gotovo svaka druga mlada osoba u našoj zemlji drži zapaljenu cigaretu.
Dr Mira Kovačević, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu, nije iznenađena ovim podacima. U sredini u kojoj se sve češće govori o legalizaciji marihuane, mladi odrastaju u uverenju da konoplja nije opasna droga, a odrastanje u porodici u kojoj je alkohol stalni inventar na porodičnoj trpezi pojačava verovatnoću da imate otvoren zdravstveni karton u nekoj od klinika za lečenje bolesti zavisnosti.
„Trudnice i porodilje se savetuju da piju pivo ’jer je to dobro za mleko’, bebama se prsti umaču u penu od piva, tinejdžerkama se nudi alkohol sa argumentacijom da je to dobro za krvnu sliku, za mladiće je kulturološki neprihvatljivo da u kafani naruče bilo šta sem alkohola. Zato ne treba da se čudimo što mladi ulaze u punoletstvo sa razvijenim zavisnostima od alkohola i narkotika“, kaže naša sagovornica i naglašava: „Konzumiranje alkohola i droga nije privatna stvar i pravo pojedinca, jer ljudi u stanju izmenjene svesti predstavljaju opasnost i po sebe i po druge. Ako mlada osoba sedne za volan pod dejstvom alkohola ili droge, ona je potencijalni ubica. Ja sam bila veliki protivnik legalizacije energetskih pića, jer država na taj način zapravo legalizuje ’pojačivače’ realnosti. Danas školarci u devet ili deset ujutru kupuju energetska pića da bi se razbudili, na kraju dana puše marihuanu da bi se ’iskulirali’, vikendom uzimaju ekstazi i amfetamine da bi se ’podigli’…
Mladi već odavno ne žive u istoj realnosti sa svojim roditeljima – oni vreme provode u virtuelnom svetu ’Fejsbuka’, ’Tvitera’ i ’Instagrama’. Zahvaljujući najnovijoj opremi za mobilni telefon, nedavno su dobili i dodatak za virtuelnu realnost. Oni dizajniraju realnost u skladu sa svojim potrebama, a alkohol i narkotici im pomažu u tome“, upozorava dr Mira Kovačević. Zbog čega treba da nas brine visok procenat mladih osoba koje konzumiraju marihuanu i da li ovu drogu psihijatri i dalje smatraju ulaznicom za svet narkomanije?
Naša sagovornica podseća da nije važna vrsta droge, nego vrsta glave – tzv. lake droge mogu snažno ustalasati mladu osobe krhke mentalne strukture. Naime, nije svejedno da li će se prvi susret sa drogama desiti u 15 godini ili deceniju-dve kasnije. Kora velikog mozga, u kojoj su smeštene sve više intelektualne funkcije (mišljenje, pamćenje, logičko zaključivanje) razvija se do 20. godine i ako neko do tada bombarduje svoje neurotransmitere narkoticima – može doći do trajnih neuroloških problema. Svako konzumiranje droga u mladom dobu je eksperiment čije se posledice ne mogu predvideti. Posmatrano kroz vizuru statistike Svetske zdravstvene organizacije – od deset osoba koje probaju marihuanu, tri će nastaviti da je uzimaju u ozbiljnijim količinama, a jedna će preći na heroin.
„Kod osoba predisponiranih za razvoj teških mentalnih oboljenja samo jedan dim marihuane može biti fatalan. Sećam se mladića koji je nakon prvog popušenog džointa proleteo kroz staklo terase na osmom spratu, jer je imao zastrašujuće halucinacije. Mislim da je konzumacija droga kao ruski rulet – nikad se ne zna kako će vaša moždana hemija odreagovati na hemiju koju unesete u sebe“, ocenjuje dr Kovačević.
Naša sagovornica, koja već nekoliko decenija radi sa mladim zavisnicima, kaže da je posebno zabrinjava činjenica da droge danas nemaju status zabranjenog voća i opasnih supstanci. Kada psihijatri pitaju mlade osobe koje dolaze na terapiju da li su ih roditelji upozoravali na štetnost droga, većina njih odgovara odrično. Mladi danas smatraju da je marihuana manje štetna od cigarete, a ako se nalaze u grupi vršnjaka koja smatra da je marihuana „kul“ velika je verovatnoća da će je bez razmišljanja uzeti.
Dr Mira Kovačević dodaje da visokom procentu mladih alkoholičara takođe kumuje blagonaklon odnos porodice i društva prema piću.
„Naše iskustvo govori da je 75 odsto alkoholičara prvi put popilo alkohol u svojoj porodici. Ako je flaša alkoholnog pića sastavni deo porodične trpeze i ako dete odrasta uz roditelje koji i radosne i tužne događaje obeležavaju uz alkohol, velika je verovatnoća da će alkohol postati sastavni deo njegovog života. Zato se kaže da sinovi alkoholičara i sami postaju zavisnici od flaše, a kćerke se udaju za muževe alkoholičare. Najveći problem sa alkoholom jeste u tome što se zavisnost dugo negira, a za ženski alkoholizam je vezana velika socijalna stigma, zbog čega se žene jako retko odlučuju na lečenje“, zaključuje naša sagovornica.
Autor: Katarina Đorđević
Izvor: Politika