Koliko puta vam se desilo da negde krenete i na pola puta zaboravite gde ste zapravo pošli? Znate li uvek gde ste ostavili ključeve od stana? Da li povremeno ne možete da se setite važnih datuma i telefona, kao da vam je mozak “blokirao”?
Kada pamćenje počne da izdaje, prva pomoć su raznobojne ceduljice kojima ćete izlepiti sobu i radni sto kako biste stalno imali na umu obaveze koje vas očekuju. Ali, ako se stanje ne popravi, problem sa vijugama možda dodatno opterećuju nedostatak sna, svakodnevna izloženost stresu, pa čak i neke bolesti.
– Ljudski mozak može da se modelira, odnosno, pod uticajem određenih podsticaja iz okruženja može da se menja da bi postao bolji, tvrdi Majid Fotuhi, osnivač Centra za proučavanje mozga u SAD-u.
Naučnici ovog centra došli su do mnogih interesantnih saznanja šta sve utiče na ljudski mozak.
Nedostatak sna
Stručnjaci stalno upozoravaju da nedostatak sna može značajno da utiče na obavljanje svakodnevnih obaveza. Smanjena koncentracija, usporene reakcije i umor ne utiču loše samo na aktivnost na poslu ili u školi, nego i na pamet. Ovo poslednje ne može da se poremeti nakon poneke neprospavane noći, već kada osoba dugoročno ima problem sa spavanjem.
Štitna žlezda
Ova žlezda nema neki određeni uticaj na mozak, ali utiče na sve metaboličke procese u telu, i zato bi trebalo proveriti njenu funkciju čim se jave problemi sa gubitkom pamćenja.
Pušenje
Pušenje oštećuje mozak jer negativno utiče na prokrvljenost ovog organa. Može da izazove zaboravnost, povredu moždane funkcije i da značajno smanji fond reči koji se koristi. Istraživanje u kome je učestvovalo 7.000 muškaraca i žena pokazalo je da su stariji pušači imali smanjenu funkciju mozga više nego njihovi vršnjaci nepušači.
Depresija i anksioznost
Stručnjaci su dokazali da anksioznost i depresija remete nervne veze koje utiču na pamćenje. Međutim, ako se iza gubitka memorije nalazi poremećaj raspoloženja, postoji šansa da se sećanje u potpunosti vrati. Kako se popravlja raspoloženje pojedinca, tako se poboljšava i njegova memorija.
Ishrana
Istraživanje koje je rađeno na odraslim miševima je pokazalo da su glodari koji su dobijali masnu hranu nakon osam nedelja posmatranja imali gore rezultate od onih koji nisu dobijali takvu hranu. Druga analiza je ustanovila da ishrana bogata mastima utiče na hipokampus, deo mozga koji je odgovoran za kratkotrajno pamćenje.
Stres
Hormoni stresa utiču na delove mozga koji kontrolišu memoriju. Hronični ili ponavljani stres značajno šteti mozgu.
Izvor: novovrijeme.ba
