Ipak, sprovedeno je istraživanje koje može da objasni zašto je teško kontrolisati ovu naviku.
Učesnice u ovim istraživanju bile su žene. Njih 15 je imalo isti režim ishrane a zatim su poslate na skener mozga. Ovu studiju predvodili su istraživači sa Brigam Jang univerziteta koji su ovoj grupi žena pokazivali 360 fotografija zdrave, nisko kalorične, visoko kalorične i nezdrave hrane. U razmaku od dve nedelje eksperiment je rađen dva puta. Oba puta su učesnice išle na skener tokom jutra i večeri.
Rezultati su pokazali vrlo zanimljive podatke. Verovali ili ne, nemamo isti nivo zadovoljstva noću i tokom dana. Ono što su otkrili jeste da je moždana aktivnost koja je u vezi sa nagrađivanjem niža tokom noći što ujedno predstavlja odgovor na visokokaloričnu hranu.
Svoje mišljenje izneli su i autori ovog istraživanja:
– Možete da preterate sa hranom noću zato što niste zadovoljni u to doba dana. Zato se dešava da uveče jedemo više. – rekao je Trevis Mesterson, glavni autor.
Lens Dejvidson, koautor je objasnio da su mislili da će nivoi biti veći noću zato što češće posežemo za hranom uveče. Rezultati su pokazali da mozak ne registruje hranu koju unosimo noću, pa je želja za hranom povezana sa željom za zadovoljstvom.
Iako su njihovi nivoi gladi bili na nuli, Mesterson i Dejvidson su takođe otkrili da su učesnice bile više privučene hranom uveče.
Najsigurnija opcija, uvek može da bude, detaljno pranje zuba koje bi vam pomoglo da odustanete od hrane kasno noću. Osim ako vam nije teško da zube perete i po nekoliko puta, odnosno nakon svakog unošenja hrane. Može da potraje i do par sati, a za to vreme ste uveliko mogli da spavate.
