Razlike između ljubavi i zaljubljenosti

Jedan od osnovnih koraka u razumevanju ljubavi je razgraničenje između ljubavi i zaljubljenosti. Pokušaj razlikovanja ova dva pojma nailazi na brojne prepreke. Tako se, na primer, u našem jeziku ljubav i zaljubljenost često upotrebljavaju kao sinonimi. Slično je stanje i u jezicima drugih naroda koji pripadaju kulturnom krugu Zapada. Čovek Zapada nedovoljno razlikuje ljubav i zaljubljenost što ima nekada dramatične negativne posledice u svakodnevnom ljubavnom životu, i mentalnom zdravlju uopšte.

Zaljubljenost se sa subjektivnog stanovišta doživljava kao snažno ljubavno iskustvo. Kada se neko zaljubi, iskreno će osećati: „Ja ga (je) volim.“ To je veoma moćna zabluda. Većina ljudi smatra da je osnovna razlika između ljubavi i zaljubljenosti u tome što je zaljubljenost intenzivnije osećanje od ljubavi, ali koje traje mnogo kraće od osećanja ljubavi. I ova razlika, po kojoj je zaljubljenost snažna i kratka, a ljubav slaba i duga, poslužila je za izgradnju pogrešne predstave po kojoj je zaljubljenost prva, strasna faza ljubavi koja, kada se istroši, prelazi u drugu fazu, u mlaku ljubav.

Kada zaljubljena osoba priča o osobi u koju je zaljubljena, ona često izaziva čuđenje okoline. Ona je puna hvale za kvalitete i vrline koje, po njenom uverenju, poseduje partner. Pošto sagovornik te kvalitete ne opaža, on ispravno zaključuje da zaljubljena osoba veoma iskrivljuje stvarnost tako što je ulepšava. Za opisano ponašanje zaljubljene osobe odgovoran je psihički proces koji deluje na nesvesnom planu, a koji se naziva idealizacija. Dakle, uvereni smo da je osoba u koju smo zaljubljeni najbolji mogući partner.

Da bi održala sopstvenu iluziju, zaljubljena osoba koristi sledeće mehanizme:

Selektivna percepcija. Svi signali koji se ne uklapaju u predstavu koju zaljubljena osoba ima o partneru, a koja je mahom nerealno pozitivna i ulepšana, se ignorišu.

Precenjivanje. Zaljubljena osoba uočava kvalitete koje partner poseduje, ali precenjuje njihovu vrednost.

Minimalizacija. Iako identifikuje određene mane kod partnera, zaljubljena osoba će umanjiti njihov značaj.

Potiskivanje. Osoba se priseća prošlih situacija na takav način da se seća samo onih partnerovih postupaka koji su dobri, dok se svi ostali postupci, jednostavno zaboravljalju i “guraju pod tepih”

Fantaziranje je preterano maštanje o budućem odnosu i planiranje zajedničke budućnosti. Kroz maštanje osoba sve više pothranjuje idealizovanu sliku o partneru.

Zaljubljena osoba je preokupirana objektom svoje zaljubljenosti. Ona razmišlja o partneru, teži da što više bude u društvu s njim, njene emocije su veoma snažne. Preokupiranost partnerom ima kvalitet opsednutosti. U svakodnevnom govoru često možemo čuti kako joj je „on zavrteo mozak“ ili kako mu je „ona popila pamet“. Ovo je zapravo prebacivanje odgovornosti sa subjekta na objekt zaljubljenosti kada okolina u njemu nalazi „krivca“ za gubitak autonomije i neracionalne postupke zaljubljene osobe. Međutim, svako od nas je odgovoran za sopstvene misli, osećanja i postupke. Zar ne?

hands-437968_640

Ukoliko se realni drugi, dakle kakav on zaista jeste, ne dopadne zaljubljenoj osobi, tada nastupa razočaranost. Razljubljena osoba, često izgovara „Gde su mi bile oči?“ čime samo potvrđuje narodnu mudrost da je zaljubljenost „slepa“. Nekada se dešava da osoba nakon razljubljivanja počinje intenzivno mrzeti osobu u koju je bila zaljubljena. Ona u toj osobi vidi krivca, veštog prevaranta koji je tek na kraju pokazao svoje pravo lice. Psihološka dobit od ovog manevra je u tome što osoba koja mrzi čuva pozitivnu sliku o sebi i što izbegava krivicu za lošu procenu drugog, tako da drugi postaje isključivi krivac za neuspešni odnos.

Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. Dok je u zaljubljenosti slika drugog idealizovana (“on je savršen”,”ona je sve ono što sam tražio”) u stvarnoj ljubavi drugi se vidi onakav kakav jeste u realnosti. ,,Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili je uopšte nećeš moći voleti.,, Dok je subjekt zaljubljenosti usmeren samo na partnera, subjekt ljubavi je usmeren i na partnera i na svet koji ga okružuje. Dok subjekt zaljubljenosti veruje da ne može da živi bez osobe u koju je zaljubljen, da više nikada neće pronaći nekoga ko mu toliko odgovara, subjekt ljubavi zna da partner nije savršen i da bi on mogao sasvim kvalitetno živeti bilo samostalno, bez partnera, bilo s drugim partnerom. Čovek koji voli je okrenut drugome, dok je čovek koji je zaljubljen u stvari okrenut ka samome sebi. U zaljubljenosti se ne traži drugi, već se traže sopstvena osećanja, sopstveni užitak, i sopstvena patnja. Ono što je bitno je samo emocionalno stanje koje nazivamo zaljubljenost, a drugi je bitan samo u onoj meri u kojoj je u stanju da izazove takvo emocionalno stanje. Kao što zavisnik droga koristi droge da bi izazvao kod sebe željeno emocionalno stanje, tako i zaljubljena osoba koristi drugoga da bude razlog za njeno emocionalno stanje.

Ne želim da tvrdim kako ne treba biti zaljubljen. To je prelepo osećanje koje doprinosi psihičkom sazrevanju. Ono što je važno jeste preispitati svoje predstave kada zaljubljenost počne da bledi jer ćemo se u suprotnom uplesti u začarani krug mržnje, razočaranosti ili naprosto odustati od bilo kakvog odnosa. Što pre se oslobodimo zabluda o pravoj ljubavi, pre ćemo sebi pomoći. To neće biti lako, ali vredi potruditi se. Možda Vam na tom putu bude od koristi knjiga “Formule ljubavi” (Z. Milivojević). U svakom slučaju, ostavimo prinčeve i princeze da žive happily ever after i upustimo se u potragu za ljubavlju koja je stvarna i ništa manje vredna iako nije pokrivena velom idealizacija. Jer Ljubav je izraz volje. Ona je duboko jedinstvo postignuto snagom volje, te svesno jačano navikom.

 

Autor: Maja Savić

Psihološko savetovalište za studente Niš

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: