Savremena civilizacija nameće oku veoma teške zadatke za koje ono nije dovoljno prilagođeno. Sve veća i učestalija izloženost izvorima veštačke svetlosti bilo tokom svakodnevnih radnji ili tokom učenja može uzrokovati veliki broj poremećaja vida i oboljenja oka. Sasvim sigurno vam se dogodilo da nakon celodnevnih predavanja u amfiteatru i učionicama gde nema dovoljno prirodne svetlosti ili nakon učenja uz lampu osetite glavobolju, vrtoglavicu, zamućen vid. Sve su to alarmantna upozorenja koja vam šalje organizam. Prilagođavanje oka izvorima veštačke svetlosti zahteva izuzetno naprezanje, budući da prirodno naš organ vida nije dizajniran da bi u toj meri koristio veštačku svetlost umesto prirodne, pa tako pre ili kasnije dolazi do zamora.
Važno je istaći da je naša potreba za prirodnom dnevnom svetlošću subjektivna i da zavisi od različitih faktora. Ali isto tako dokazano je da, upravo zbog prirode našeg organa vida, prirodna svetlost znatno utiče na našu produktivnost. Veća potreba za koncentracijom zahteva i veću količinu dnevne svetlosti. Iz tog razloga, veoma je bitno da se dnevna svetlost koristi u obrazovnim institucijama, školama i fakultetima.
Obimno američko istraživanje, pokazalo je da su učenici, koji su imali bolje uslove za rad zahvaljujući kvalitetu prirodne svetlosti, završili testove iz matematike i jezika 20 do 26 odsto brže i 7 do 18 odsto bolje nego njihovi vršnjaci koji su imali nedostatak prirodne svetlosti u učionicama u kojima su testove polagali.
Do još ozbiljnijih zaključaka došao je i Džon Ot, počasni doktor Univerziteta u Čikagu, koji je ustanovio da neprirodna svetlost u znatnoj meri utiče na osnovne funkcije organizma što se kasnije odražava na zdravlje i životni vek. Na osnovu istraživanja koja je sprovodio na miševima otkrio je da oni miševi koji su tokom života izloženi veštačkoj svetlosti žive dvostruko kraće od miševa izloženih sunčevoj svetlosti. Takođe, u višemesečnom eksperimentu vršenom u školskim učionicama, ustanovio je da su deca koja borave pod veštačkom rasvetom znatno nemirnija, da imaju poteškoća s pamćenjem i koncentracijom.
Stoga uzimajući u obzir sve ove informacije i znanje da je od nastanka čovekov životni ritam u uskoj vezi sa ritmom promene svetlosti i tame u prirodi na dnevnom nivou, moramo se potruditi da koristimo pretežno prirodnu svetlost tokom učenja kako bismo podstakli produktivnost i ostvarili svoj maksimum.
