Čest nedostatak sna tokom četiri godine studija ili duže, može imati drastične dugoročne posledice i prouzrokovati početak ciklusa degradacije pamćenja, piše The Guardian.
Suzan Redline, profesor medicine sna u Bostonu, pronašla je veze između nedostatka sna i pojave neuropsihijatrijskih poremećaja kao što su anksioznost i bipolarna depresija.
Vremenom, ukoliko se navika da ne spavate noću ili da kasno ležete ponavlja kontinuirano, prisiljavajući Vaše telo da ostane budno, ona utiče na vaš krvni pritisak, što dovodi do povećanja rizika od pojave bolesti srca i raka.
Dakle, to su dugoročni problemi. Ali šta je sa neposrednim posledicama?
Nedavna istraživanja na Harvardu i Berkliju su otkrila veoma opasan neželjeni efekat nespavanja – kratkoročnu euforiju.
Nakon što ste proveli besanu noć, Mezolimbički put (neuralno kolo koje kontroliše zadovoljstvo i nagradu) snažno je stimulisano. Ovaj proces pokreće dopamin.
Viši nivo dopamina koji proizilazi iz neprospavane noći može značiti da ćete uživati većoj motivaciji i pozitivnosti. Možda mislite da to zvuči dobro; Nažalost to je pogrešno.
Ne samo da su ova osećanja kratkotrajna, nego povišeni dopamin takođe može podsticati zavisnost i impulsivno ponašanje. Regioni mozga odgovorni za planiranje i donošenje odluka jednostavno su ugašeni ukoliko ne spavate, što znači da ste skloni da budu preterano optimistični i voljni da preuzmete rizik.
Neka istraživanja pokazuju da ako je Mezolimbički put često previše stimulisan nedostatkom sna, može doći i do trajnog oštećenja mozga. To se dešava zbog sposobnosti mozga da se prilagodi novim situacijama. Kada je primoran da često ili redovno radi u drugom stanju, naš mozak se trajno menja i prilagođava.
I ne pomišljajte da provedete celu noć učeći pred ispit: Istraživači su dokazali da vam to može doneti više štete nego koristi. Bubanje u poslednjem trenutku je uzaludno jer se konsolidacija uspomena i informacija javlja tokom dubokog sna.
I ne samo to, već noćobdije zapravo oslabljuju sprege između struktura koje su odgovorne za epizodnu memoriju, što znači da kada pokušate da se setite konkretnih događaja, vaš mozak jednostavno ne reaguje.
