– Plašila sam se odlaska na predavanja, prevoza, menze, ali moji mi nisu dali da odustanem. Podržavali su me, savetovali i terali da se izborim sa strahom i tugom, sve dok konačno nisam uspela da se uklopim u svoj novi život – ispriča je Maja.
Napadi panike, nostalgija i problemi s učenjem mnogim studentima obeleže prve dane fakulteta. Ovo vreme psihijatri nazivaju periodom prilagođavanja.
– Sa 19 godina mladi su osetljivi na svaku vrstu promene. To je izraženije kod studenata iz unutrašnjosti, razdvojenih od porodice, prijatelja, partnera, poznatog i sigurnog okruženja. Dolaskom u Beograd oni moraju da se sami snalaze i prilagođavaju na odvojeni život, što je veći stres u odnosu na onaj kroz koji prolaze studenti iz Beograda – priča za „Blic“ dr Jelena Kiković, spec. psihijatrije.
Suočeni sa novim izazovima, mladi reaguju različito.
– Kod jednih se probudi anksioznost koja je postojala pri svakom odvajanju od porodice. Drugi su navikli da u svojoj sredini budu najbolji, pa zacrtaju ambiciozne ciljeve, koje često uslovljavaju nesvesne poruke od roditelja. Nestrpljivi žele sve sad i odmah, i prve nepoložene ispite vide kao neuspeh – dodaje ona.
Veliki broj brucoša ima hroničan nedostatak vremena.
– Predavanja su duga, kolokvijumi česti, knjige opširne, rokovi fiksni. Ukoliko se s učenjem ne krene na vreme, dolazi do zastoja koji se teže prevazilazi. Nagomilane obaveze i brige dovode do napetosti, telesnih simptoma, nesanice, buđenja tokom noći – kaže dr Kiković.
Na početku studija, roditelji treba da deci pruže stalnu podršku u procesu osamostaljivanja i donošenja odluka, pa čak i kada u nečemu pogreše
Ta količina stresa ih neretko dovodi do stanja depresije.
U borbi sa problemima, određeni broj studenata se opsesivno posveti učenju, zapostavlja sport, druženje, izlaske. Drugi reaguju pasivno i odlažu svoje obaveze. Često se javlja sumnja u izbor fakulteta, a sa njom i gubitak motivacije. Probleme dece preživljavaju i roditelji, koji neretko i sami zakucaju na vrata doktorke Kiković.
– Mladi često ne mogu da prepoznaju svoje probleme, te su, tražeći ih na drugom mestu, skloni da ih premeštaju na somatsko zdravlje, porodicu, partnera. Tako svi postanu zabrinuti. Na početku studija, roditelji treba da deci pruže stalnu podršku u procesu osamostaljivanja i donošenja odluka, pa čak i kada u nečemu pogreše, jer će na taj način sazreti – kaže ona.
Razgovor kao lek
– Naše ordinacije su mesto u kojima mladi ljudi mogu da se obrate za pomoć tokom studiranja. Psihijatar i psiholog su tu kao sagovornici, slušaoci, savetodavni i edukativni terapeuti, koji će pomoći da se ovaj osetljivi period lakše prevaziđe. Ukoliko je neophodno, u kratkom periodu prepisuju se i psihofarmaci – kaže doktorka Kiković.
Foto: ilustracija
Izvor: Blic