Studiranje se danas može definisati kao aktivnost koju sve više omladine konzumira. Nakon završene srednje škole, većina maturanata bira da krene upravo ovim putem. Tu je mnoštvo povlastica koje možemo pravilnom upotrebom iskoristiti, zvanje koje ćemo steći trudom i upornošću, ali i veliki broj uspomena koje nosimo sa sobom zauvek. Studentski dani su ono što se pamti i nosi sa leve strane grudnog koša, reći će mnogi. I možda je ispravnije onu dobro poznatu izreku preformulisati, pa reći Od kolevke pa do groba najlepše je studentsko doba. Zašto? Svaki student će biti u stanju da navede mnoštvo činjenica koje svedoče u prilog ovoj tvrdnji. Prvenstveno, i možda najvažnije od svega – to je period u kome konačno postajemo ljudi. Od nezrelog, uplašenog srednjoškolca do brucoša koji uzevši indeks u ruke postaje možda još uplašeniji, ali svakako zreliji, nit je vrlo tanka. Poput Robinzona, taj novopečeni brucoš svoje studiranje doživi kao pusto ostrvo koje tek treba da istraži, a studentski život kao jednu pustolovinu koja će mu doneti mnoštvo novih stvari.
Šta je ono što karakteriše studiranje? Kako sve ovo izgleda iz ugla prosečnog srpskog studenta? Da li je teška ekonomska situacija prepreka u usavršavanju ili je možda upravo to ono što nas motiviše da bolje i marljivije radimo na uklanjanju tih prepreka koje nas sputavaju?
Maminu domaću kuhinju menjamo za menzu. Toplinu doma menjamo za malu studentsku sobu. Toplu porodičnu atmosferu menjamo za radnu atmosferu u čitaonici. Dajemo malo više truda i znoja u zamenu za diplomu i znanje. Iako zvuči kao veliko odricanje, ipak ima svoju čar. Tu su najluđe studentske žurke na kojima se ispijaju čaše kako u čast položenih, tako i u čast neuspešnih ispita, brojni seminari na kojima se stiču znanja i novi prijatelji, a najvažnije od svega – tu smo novi MI. Menja se naš celokupan sklop ličnosti, stavova, razmišljanja, prioriteta i sve to usmeravamo ka novim ciljevima, koji su nešto što više ne pripada prošlosti, a ni sadašnjosti. Postavljamo temelje za nešto novo. Mi gradimo svoju budućnost.
Kao i svuda u svetu, i kod nas je usvojena tradicija da je period upisavanja osnovnih akademskih studija – nakon završetka srednje škole, sa nepunih 20 godina. Mnogi psiholozi kažu da je to period u kome je učenje najproduktivnije i još uvek sveža navika koju omladina nosi iz prethodnog školovanja. Nekolicina studenata pre upisivanja fakulteta napravi pauzu od godinu ili dve – neki u potrazi za onim zvanjem za koje su rođeni, a drugi pak da bi predahnuli i napunili baterije za ono što im tek sledi. Studiranje u proseku traje 4-6 godina, u zavisnosti od izbora fakulteta i predviđenog roka koji je potreban da se ispune uslovi za sticanje diplome. Svakako, tu je i određeni, ali još uvek mali broj studenata koji fakultet završe i pre roka, pa su im potrebne svega 3 godine marljivog učenja, truda i talenta kako bi postali punopravan akademski građanin. Što se tiče izbora fakulteta, iako je to individualna stvar, koja varira od osobe do osobe i koja bi trebalo da bude predmet naše sopstvene želje, ipak se mnogi oslanjaju na statističke podatke koji nude trenutno najmerodavniju sliku budućnosti. Istraživanja kažu da se u Srbiji veći broj studenata odlučuje za društvene nauke – iz prostog razloga jer je lakše doći do zaposlenja.
Brojne povlastice i prednosti tokom studiranja su dostupne svima. Jedini preduslovi su da se student dovoljno informiše i da bude voljan da svoj trud uloži u znanje. Iako je teška finansijska situacija okupirala ceo svet pa i našu državu, ipak je neminovna činjenica da se ovde znanje itekako ceni i nagrađuje. Počevši od budžetskog statusa koji omogućava besplatno školovanje, a koji student dobija osvajanjem određenog broja poena, tu su i brojne stipendije i studentski krediti koji su na raspolaganju tokom čitavog školovanja, za one koji su najvredniji i najposvećeniji. Ukoliko pak student nije bilo dovoljno vredan pa mu je stipendija izmakla iz ruke, tu su mnogobrojni poslovi koje promovišu i nude studentske zadruge. Dakle, trud je u svakom slučaju neminovan – kako psihički, tako i fizički.
Brojne ankete sprovedene na našim prostorima imeđu ostalog navode da najveći broj studenata živi u domu ili iznajmljenom smeštaju. Veoma mali broj je onih koji i tokom studentskog života uživaju u čarima topline sopstvenog doma.
Studiranje u našoj državi nije IN, pre se može svesti pod kategoriju MUST. Iako nam niko ne obećava udobnu fotelju kada uzmemo diplomu u ruke, mi ipak trčimo ushićeni da je dostignemo. I zaista mislimo da će ostvariti sve naše želje. Da ćemo sa tom diplomom promeniti svet, promeniti državu, obezbediti bolji i humaniji život. Zatvaramo oči pred realnošću i utopijski razmišljamo. U budućnosti vidimo neku novu zemlju, sa mnoštvom mogućnosti koje pruža i to je upravo ono što nas motiviše da koračamo žurno ka akademskom vrhu.
Autor: Miljana Vuković
