Isto tako većina nas već pri kraju fakulteta, ako ne i ranije, počne da oseća posledice dugogodišnjeg sedenja u nepravilnom položaju. Bolovi u leđima, vratu, rukama i šakama, oslabljen vid i crvenilo očiju, pa čak i problemi sa varenjem, samo su neke od najčešćih posledica sedenja. Taman kad pomislite da je sedenju kraj, tek započinjete radni vek koji ćete verovatno provesti sedeći u kancelariji za računarom. Ali zašto se toliko pažnje polaže u ispravno sedenje? Znate kako se u narodu kaže – “Kičma se ne leči, kičma se čuva” – i zaista, svoj jedini oslonac moramo paziti.
Da li ste znali da je sedeći položaj zapravo neprirodan za čoveka? Budući da je situacija takva da moramo, pak, veći deo dana provesti sedeći, evo nekoliko saveta kako da sedimo pravilno i nanesemo najmanje štete svojim leđima.
- Pogrbljenost
Ukoliko sedite “pogrbljeno” ta stolom ili ispred računara, a pri tome imate i slabe trbušne mišiće, rizikujete ozbiljnije povrede i zakrivljenost kičme. U tom položaju istežete leđne ligamente, a u najtežim slučajevima može doći i do diskus hernije. Ispravite leđa, sedite na stolicu sa naslonom pri čemu bi naslon trebalo da prati prirodnu liniju vaših leđa, naročito donjeg dela. Potrebno je da naslon popuni prazninu između vaših leđa, koja su u položaju sedenja u blagom luku u predelu donjih leđa, i stolice. Na taj način izbegavate dodatni pritisak na vaša leđa, mišići su opušteni i imaćete pravilno držanje. Loše držanje, poput pogrbljenosti za vreme sedenja pred računarom, u kombinaciji sa slabim trbušnim mišićima, može dovesti do abnormalne iskrivljenosti kičme.
2. Opustite ramena i ruke
Bolovi u ramenom predelu, između lopatica i grčevi u rukama najčešći su simptomi nepravilnog i dugotrajnog sedenja za računarom. Neminovno je da po nekoliko sati dnevno provedete za računarom, stoga pokušajte da sedite što pravilnije kako biste izbegli kasnije dugotrajne posledice. Tastatura i miš moraju biti u nivou laktova. Ramena bi trebalo da budu opuštena, glava uspravna, a nadlaktice smeštene uz telo. Regulišite položaj tastature kako bi vam položaj zgloba bio prijatan i ravan. Kucajte sa rukama i zglobovima uzdignutim iznad tastature, tako da možete koristiti celu ruku kako biste dohvatili udaljenije tipke, umesto da istežete prste. U pauzama opustite ruke i ramena istezanjem. Sedite dovoljno blizu tastaturi kako biste sprečili istezanje, ali ipak i dovoljno daleko da izbegnete pogrbljeno držanje. Predmete koje često koristite držite što bliže telu.
3. Pravite česte pauze
Ispit se približio, vremena je malo, mislite da ako “zapnete” ovih par dana sve postižete, ali ukoliko se preforsirate nećete sigurno biti u top formi na ispitu. Ukoliko morate da učite baš ceo dan i noć potrudite se da pravite kratke pauze kako biste opustili sve mišiće koji su do tad već sigurno napeti. Više kratkih pauza efikasnije je od nekoliko dužih. Kada želite da napravite pauzu ne morate da izlazite iz prostorije, dovoljno je da skrenete pogled sa monitora ili knjige, odmaknete se od stola i ispružite ruke i noge. Kratko istezanje će pomoći vašim mišićima da se ne preopterete i tako uzrokuju bolove. Preporučljivo je da na svakih sat vremena napravite pauzu od 5-10 minuta.
4. Smanjite naginjanje i okretanje vrata
Monitor mora stajati pravo ispred vas. Koristite li tokom rada i papire, stavite ih direktno ispred sebe, a monitor stavite malo sa strane. Ukoliko morate povijati glavu napred tokom rada, odmah ispravite položaj monitora kako biste izbegli bolove u vratu. Ukoliko radite na laptopu, stavite ispod njega neku deblju knjigu ili kutiju kako biste ga podigli.
5. Položaj nogu
Položaj nogu tokom sedenja podjednako je bitan koliko i položaj leđa, vrata ili ruku. Najpravilniji položaj bi bio da sedite sa povijenim nogama pod uglom od 90 stepeni u kolenima i sa stopalima oslonjenim na pod. Naravno, već posle nekoliko minuta počnemo da se vrtimo nemirno na stolici, da prekrštamo noge, i slično. Naravno da je dobro promeniti položaj pogotovo ukoliko dugo sedimo, ali ne preporučuje se da uvek sedite sa prekrštenim nogama.
6. Naprezanje očiju
Bilo da učite iz knjige ili sedite za računarom vi naprežete oči, a tokom vremena to dovodi do slabljenja vida. Kako biste umanjili ovu opasnost, uradite sledeće. Postavite monitor na udaljenost dužine vaše ruke. Ukoliko čitate iz udžbenika, ne približavajte knjigu suviše blizu licu. Obratite pažnju i na osvetljenje, iako vam se čini da je lakše raditi u polu-tamnoj prostoriji, time dodatno naprežete oči. Takođe, izbegavajte blještanje ekrana, udaljite monitor od izvora svetlosti i uz pomoć zavesa, recimo, regulišite svetlost u prostoriji. Ukoliko morate učiti ili raditi tokom celog dana, povremeno opustite oči skretanjem pogleda sa monitora ili knjige. Jedan od načina da opustite oči jeste pogled u daljinu ili isprobajte sledeću vežbu: držite prst nekoliko centimetara ispred lica, fokusirajte se na prst dok ga polako odmičete. Fokusirajte pogled na nešto u daljini, zatim ponovno pogledajte prst. Polako ga približite licu. Nakon toga, fokusirajte se na neki predmet udaljen oko 2,5 m i zadržite pogled na njemu nekoliko sekundi.
