Da li ste skloni prekrastinaciji?

Ne, nije u pitanju grešaka, nismo mislili na prokrastinaciju, dobro ste pročitali – prekrastinacija. U pitanju je termin koji su osmislili psiholozi sa Univerziteta u Pensilvaniji kako bi opisali tendenciju da se stvari odrade pre nego što bi trebalo. Zvuči bolje od prokrastinacije? Ne baš.

Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično izbegavanje da se određeni zadatak uradi te obavljanje manje hitnih i/ili prijatnijih zadataka u odnosu na one hitnije i neprijatnije koji se tako odlažu za „poslednji minut“.

– Nikola, jesi počeo da učiš anatomiju?

– Nisam, morao sam prvo da operem kola, pokosim travu, sredim sobu, pustim bradu…

Prekrastinacija se, pak, prema istraživačima, definiše kao tendencija da se zadaci završe, ili bar započnu što je pre moguće čisto kako bismo tu obavezu „skinuli s vrata“, čak iako nas to košta više vremena ili truda.

Do koncepta prekrastinacije, psiholozi Dejvid Rosenbaum, Laniun Gong i Kori Adam Pots su došli serijom eksperimenata gde su u jednoj uličici bile postavljene dve kante pune novčića – po jedna s obe strane ulice. S leve strane, kanta je bila bliža učesniku, a sa desne bliže drugom kraju uličice, odnosno cilju. Učesnici su bili zamoljeni da pokupe kantu bilo s desne ili leve strane, šta god im izgleda lakše, i odnesu je na kraj uličice.

Na iznenađenje istraživača, većina učesnika je izabrala kantu koja je bila bliže njima, ali dalje od cilja uz obrazloženje da su želeli da obave zadatak što je pre moguće. Što znači da su učesnici radije duže nosili kantu s novčićima nego kasnije započeli zadatak, koliko god to apsurdno zvučalo.

rr1

Logika iza ovog postupka je sledeća: može se reći da kada imamo neki cilj ili zadatak na umu to predstavlja opterećenje mentalne energije ili, rečeno informatičkim rečnikom, opterećenje radne memorije. Tako da, ako postoji način da se toga što pre reše, ljudi će to učiniti. Potreba da se “očisti” radna memorija može biti tako velika da su ljudi spremni da ulože dodatni fizički napor.

Dakle, glavni problem kod prekrastinacije je taj što užurbanost da se obavi zadatak može dovesti do smanjenja efikasnosti. Iako možda izgleda da je prekrastinatorima bolje nego prokrastinatorima, to nije sasvim tačno. Lako je biti prekrastinator kada su u pitanju zadaci koji nisu toliko bitni ni teški (kao što je nošenje kante s novčićima), ali kada su u pitanju ozbiljne akcije, pre će biti da će ljudi težiti odlaganju istih.

Ipak, bilo da imate tendencije ka prokrastinaciji ili prekrastinaciji potrebno je razmisliti koliko je to validna prepreka produktivnosti i uspehu, a koliko još jedno psihološko otkriće (zlo)upotrebljeno kao izgovor kad nam to odgovara.

Autor: JPK

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: