Kada govorimo o sopstvenom životu, tu svakako nije dovoljno popiti jednu čašu jogurta i izbalansirati svet kao što to možemo učiniti sa organizmom. Svako od nas na različit način postiže balans, na različitim životnim poljima, neko u zdravoj ishrani i fast food zadovoljstvima, neko u biranju između skupih zimskih čizama i čekanju na novo sniženje, ali u jednom smo zasigurno svi isti – u toku studiranja će se svako od nas naći na raskrsnici sa dve table – na jednoj će pisati ljubav, na drugoj karijera. Šta izabrati i pritom napraviti pravi izbor? Kako odlučiti šta je najbolje za nas a da ni jedna ni druga strana ne trpi? Nemojte da birate. Pokupite obe table i krenite pravo!
„Ne razmišljaj o ljubavi, sad studiraš“ – iako će vas sa ovom rečenicom vaši roditelji ispratiti u veliki grad gde polazite u potrazi za znanjem, iz vašeg ugla stvari trebaju izgledati drugačije, jer, u njihovom slučaju, to je na neki način opravdano. Možemo reći da su roditelji zaista jedini koji nas bezuslovno vole i jedini kojima je naša sreća ispred sopstvene. I upravo iz te prevelike brige o tome da li ćemo se snaći u velikom gradu, da li ćemo moći na svojim još uvek nejakim leđima (koja su do juče upravo njihova podupirala) da ponesemo sve ono što će se naći na našem putu, javlja se i briga da li će biti spoljnih faktora koji će ugrožavati naš elan za studiranje i napredovanje. Istraživanja kažu da se kod najvećeg broja mladih javlja depresija upravo zbog nesrećne ljubavi. To u većini slučajeva kulminira zatvaranjem u sebe i četiri zida i intelektualnim zastojem. Jer, da budemo iskreni, nikome nije do knjige kada je suza već pronašla svoje mesto na koricama. Dakle, njihova briga je opravdana.
Dinamičan tempo života koji nas sve dočeka kada krenemo na put studiranja ostavlja nam sve manje prostora za neka lična zadovoljstva. Trenutna uspešna situacija nas zaslepi i ambicije nam se preusmere na drugu stranu a prioriteti u potpunosti pomešaju. Taj dvocifreni broj u indexu će nam postati centar sveta, tražićemo još njegovih dvojnika, a na uštrb toga neke druge stvari će biti zapostavljene. Ne kažem da je to pogrešno – svakako smo svi mi tu iz istog razloga, da trčimo u susret uspehu. I to je dobro. Ali greška je u tome što mnogi srećan i uspešan život dovode samo u vezu sa uspehom na fakultetu, pa žrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj. U većini slučajeva se desi da u određeno vreme otkuca biološki sat koji podseti da je jedna druga, vrlo važna uloga koja čeka da je preuzmemo, zapostavljena. Možda tek tad do nas dopre nešto što nas osvesti.
Ali kako je iz našeg ugla? Često se kod svih nas javlja strah. Nesigurnost. Da li ćemo istovremeno moći biti uzoran i odgovoran student i ljubavni partner? Da li ćemo moći izbalansirati ili će jedno od to dvoje morati da trpi? Upravo zbog toga često napravimo pogrešan izbor. Smatram da nije ispravno o ljubavi govoriti kao o nečemu što nas sputava. Naprotiv, upravo je to ono što će nas motivisati da još više napredujemo. Svakako je važno ostvariti sebe kao ličnost i krenuti stepenicama ka akademskom vrhu. Ali treba i drugim stvarima biti posvećen. Ne davati sebe stoprocentno samo na jednom zadatku, nego naučiti da se sve može sa dovoljnom posvećenošću postići. Ne mora da trpi ni jedna, ni druga strana. Jer, svako od nas mora naučiti da upravlja sopstvenim životom, a ne da bude njegova marioneta.
I opet se postavlja kao najvažnija stavka u našem celokupnom životu – balans. Da, moguće je istovremeno biti i uzoran student i ona druga polovina na lančiću u obliku srca. Stvar je dakle u nama samima.
Važno je napraviti sklad. Postaviti oba prioriteta na jednake polovine i pronaći im podjednaka mesta u našem životu. Dakle, moguće je. Niko vaš sopstveni uspeh neće ukrasti i pobeći sa njim. Jer, ljubav se upravo sastoji u tome. U deljenju, kako dobrih, tako i loših stvari u životu. Nekad je lakše ostvrnuti se iza sebe i shvatiti da su nečija leđa tu kada naša postanu slabašna. Okrenuti tokom učenja onaj dobro poznati broj i čuti glas sa druge strane koji će nam pružiti svu utehu ovog sveta i motivisati nas da idemo dalje. Da nije važno što je iz tog ispita pala šestica, jer tu je neko ko će nam reći da je i šestica ponekad uspeh. Da moramo ponekad doživeti i poraz da bismo znali više ceniti pobedu. Jer, i loše iskustvo je dobro, jer je iskustvo.
I nemojte da vas lažu da iza uspešnog muškarca nužno stoji uspešna žena i obrnuto. Vaš uspeh je samo vaš. Nije važno da se dokazujete nekom drugom, važno je da se dokažete prvenstveno sebi. A ta druga strana što bi trebala stajati iza vas – mnogo je lepše da ide u korak sa vama.
Autor: Miljana Vuković
