To što smo konstantno zauzeti, u smislu da nam je svaki segment dana u potpunosti popunjen različitim aktivnostima, zapravo nije loše. Ispunjen dan može nas samo dodatno pokrenuti i naterati da se dodatno skoncentrišemo na ključne aktivnosti kao što je priprema ispita, ali i na sve ono što bismo želeli da ostvarimo.
Biti zauzet nije tako loše po vašu produktivnost, sasvim suprotno! Primetićete da je većina studenata sa zavidnim akademskim uspehom takođe veoma ostvarena i u različitim drugim sferama.
Ukoliko i vi želite da se oprobate i da pored svih obaveza budete dobar student, primenite ova tri jednostavna saveta:
- Naučite da budete i ostanete organizovani
Dobra organizacija je pola obavljenog posla! Ukoliko ste savladali veštinu da balansirate život i obaveze, da uspešno žonglirate sa svim aktivnostima na dnevnom nivou da vam ne poispadaju loptice, vi ste već u daleko većoj prednosti od svojih kolega. Ukoliko vam organizacija nije jača strana, znate u čemu je potencijalni problem i šta bi trebalo da uradite.
Kada kažemo dobra organizacija, mislimo da ste u mogućnosti da uskladite i svoje misli, podjednako koliko i radne aktivnosti i obaveze. „Zbrka u glavi“ samo će vas udaljiti od cilja kojem težite. Kada jednom uskladite sve obaveze, biće vam utoliko lakše da organizujete svoj dan i tako možete uštedeti na vremenu (ne da biste učili, nego da biste imali minut vremena za sebe da se opustite).
Krenite od onoga što vam je najlakše, pokušajte da organizujete svoje stvari, obaveze koje vam predstoje, ispite za sledeći rok… Osamite se i uzmite vreme samo za sebe, počnite da radite na organizaciji, pustite omiljenu muziku i bez napetosti napravite plan. Sve što vam nije više potrebno za spremanje predstojećeg ispita, na primer, odložite sa strane, bacite stare papire po kojima ste pisali, vratite skripte koje ste pozajmili, rasteretite prostor i tako ćete rasteretiti misli.
Sada ste spremni da pređete na konkretnu organizaciju, napravite plan aktivnosti za naredni period, zabeležite sve ono što morate naučiti, za koje ispite ili kolokvijume se morate pripremiti, predavanja na koja morate otići, kao i konsultacije, ali ne zaboravite i društvene aktivnosti, rođendane i slično. Tek kada budete imali sve pregledno ispred vas, moći ćete da sagledate celinu. Budite realni, dan ima samo 24 časa i budite pažljivi kako organizujete vreme. Ako preopteretite raspored, niste uradili ništa samo ćete sebi još otežati posao i bićete razočarani što niste ostvarili cilj.
- Naučite kako da razlikujete prave prioritete
Naravno da sve izgleda bitno i da je teško odlučiti se između završetka seminarskog kojeg morate predati i odlaska na otvaranje novog kluba u gradu. Pa dodajmo tu još more obaveza. Od suštinske je važnosti da naučite da prepoznate prioritete, i to one istinske prioritete a ne ono što biste vi želeli da budu.
Kao što je balans potreban između privatnog života i fakultetskih obaveza, kada jednostavno morate povući crtu i razlučiti šta je sada najvažnije da bude urađeno, isto važi i za samo učenje i ispite. Naravno da će se desiti, kao i uvek, da u jednom roku dan za danom imate 5 ispita i kolokvijuma. Sem ukoliko niste supermen naravno da će vam biti teško da izađete na kraj sa svim ovim obavezama. Tada je bitno da napravite listu prioriteta koja će vam u znatnoj meri olakšati i samo učenje.
Izdvojite ono što je najhitnije i time se prvo pozabavite, sve ostalo moraće da sačeka. Naravno pri određivanju prioriteta morate uzeti u obzir rok za završetak zadatka, kao i težinu zadatka.
- Držite stres pod kontrolom
Svakodnevne obaveze sasvim sigurno mogu vam doneti i izvesnu dozu stresa. Ipak je to prirodna reakcija tela na ovakve situacije. Tu morate biti vrlo obazrivi. Stres može biti veoma štetan za vaše zdravlje, to već znate, ali isto tako stres može i pozitivno delovati na vas i vašu produktivnost.
Naravno, kao i u svemu potrebno je da postoji prava mera.
Ukoliko ulazite u ispitni rok i planirate da izađete na već broj ispita, stres je nešto što nećete moći da izbegnete. Tada morate naučiti kako da ga kontrolišete kako ne bi preovladao vama i vašim akcijama što bi vas moglo koštati položenih ispita, ali i zdravlja. Shvatite stres kao prirodnu reakciju tela, koju vi ipak možete da kontrolišete u izvesnoj meri. Kada jednom shvatite ovaj princip i razumete kako vaše telo funkcioniše, kada možete da predvidite situacije koje bi mogle biti naročito stresne za vas, moći ćete da se pripremite i lakše se izborite sa stresom.
Takođe, kako biste pomogli sebi bitno je da ste napravili dobar plan i da niste sami sebe doveli u takvu stresnu situaciju. Ukoliko primetite da se ne možete izboriti sa svime, vreme je da rasteretite svoj plan i da neke obaveze ostavite za sledeći put. To nije ništa strašno! Najbitnije je da održite smirenost kako biste što lakše i brže ispunili obaveze.
Ukoliko osećate da vas stres sputava, da vam otežava svakodnevne aktivnosti, da vam utiče na zdravlje, odmah stanite i ostavite sve po strani. Vreme je da krenete ispočetka jer ste negde pogrešili u kalkulaciji, vratite se na stavku jedan.
