Zašto studirati u Nemačkoj?
Zato što Nemačka ima dugu tradiciju u obrazovanju. Najstariji univerzitet je osnovan još 1386. u Hajdelbergu.- Zato što Nemačka danas nudi prvoklasno obrazovanje na 300 visokoškolskih ustanova.
- Zato što mnoge visokoškolske ustanove nude studije posle kojih se može dobiti međunarodno priznata diploma.
- Zato što u Nemačkoj studira 250 hiljada stranih studenata.
- Zato što prema najnovijim istraživanjima Nemačka spada u omiljene zemlje za studiranje.
- Zato što nemački govori oko 100 miliona ljudi na svetu.
- Zato što je nemačka privreda vrlo razvijena, sa tendencijom daljeg rasta.
- Zato što ćete imati priliku da se uverite da Nemačka ima vrlo lepu prirodu, arhitekturu i zanimljivu kulturu.
- Zato što Nemci uopšte nisu tako nepristupačni, kao što se nama čini.
Univerziteti i fakulteti u Nemačkoj
Sistem visokog obrazovanja u Nemačkoj na prvi pogled izgleda zbunjujuć. Želimo da vam pomognemo da pronađete prave tipove visokoobrazovnih institucija. U Nemačkoj postoji 409 visokoobrazovnih institucija koje su priznate od strane države, rasporstranjenih duž cele zemlje, u ukupno 165 gradova. Sve institucije nude više od 14.500 studijskih programa. Osim državnih postoje i privatne više škole, koje su uglavnom finansirane od strane katoličke ili protestantske crkve i ukupno ih ima oko 80.
U Nemačkoj visokoobrazovne institucije se dele u više kategorija:
- Univerziteti
- Stručne škole
- Umetničke i muzičke više škole
- Privatne i teološke više škole
Univerziteti u Nemačkoj su orjentisani na prirodne nauke i nude specijalizovane programe kao na primer tehnički, medicinski ili pedagoški univerziteti. Trenutno postoji 102 univerziteta u Nemačkoj. Oni nude širok stručni izbor predmetnih grupa sa studijskim programima. Istraživanje i učenje su tesno povezani. Težište je na osnovnim istraživanju.
Stručne više škole u Nemačkoj su pravo rešenje ukoliko želite da se vaše studije baziraju na praktičnoj primeni znanja. Studenti se pripremaju za konkretne zadatke u profesiji. Studije obuhvataju i praksu i jedan praktični semestar. Trenutno postoji 167 viših stručnih škola. Mnoge u samom nazivu imaju i dodatnu oznaku na engleskom jeziku University of Applied Sciences. Na nemačkom jeziku to znači Univerzitet za primenjene nauke i označava kome su namenjene ove studije: usredsređenost na praksu i jaka spona sa poslom u preduzećima. Studenti viših stručnih škola su bolje pripremljeni za rad u određenim branšama nego studenti univerziteta. Ponuda predmeta obuhvata oblasti kao što su tehnika, ekonomija, IT, dizajn, sociologija i mediji. Medicina i klasične studije prava ne mogu da se studiraju na ovoj vrsti škole.
Umetničke i muzičke više škole su pravo rešenje ukoliko želite da studirate umetnički predmet. Ove više škole nude predmete iz oblasti umetnosti kao što su slikarstvo, industrijski i modni dizajn, grafika, instrumentalna muzika ili pevanje. Na višim školama za moderne medije se obrazuju budući režiseri, kamermani, filmski i televizijski radnici. Preduslov za ovu vrstu studija je poseban umetnički talenat. Treba voditi računa o tome da je broj studenata na ovim umetničkim višim školama ograničen. Za ove vrste škola postoje određeni uslovi za prijem na studije. Samo oni studenti koji na kvalifikacionom ispitu dokažu da poseduju pravi osećaj za ritam i besprekoran sluh imaju šansu da se upišu na ove vrste škola. Bez portfolija sa radovima, referencama i često sa prijemnim ispitom ne može se omogućiti prijem na ove vrste škola. No, posebno talentovani studenti mogu biti primljeni iako nemaju položenu maturu.
Za Vas smo pripremili i spisak najboljih univerziteta u Nemačkoj:
- TU München (Tehnički univerzitet u Minhenu)
- Univerzitet u Hajdelbergu
- Slobodni univerzitet u Berlinu
- Ludvig-Maximilijan univerzitet u Minhenu
- Albert-Ludvig univerzitet u Frajburgu
- Humbolt univerzitet u Berlinu
- Eberhart-Karls univerzitet u Tibingenu
- Univerzitet u Ahenu
- Tehnološki univerzitet u Karlsrueu
- Georg-Avgust univerzitet u Getingenu
- Univerzitet u Manhajmu
- Univerzitet u Kelnu
- Univerzitet u Minsteru
- Univerzitet u Frankfurtu
- Univerzitet u Bonu
Takođe, od 2006. u Nemačkoj postoje takozvani elitni univerziteti (Elite – Unis), koji se finansiraju od strane države. Da bi univerzitet dobio status elitnog, mora se prijaviti na konkurs, na kom treba da predstavi svoje planove za budućost na internaionalnom nivou.Ukupno ih ima 11:
- Univerzitet u Karlsruhu
- Tehnički Univerzitet u Minhenu
- Univerzitet u Hajdelbergu
- Univerzitet u Frajburgu
- Univerzitet u Getingenu
- Univerzitet u Ahenu
- Univerzitet u Bremenu
- Univerzitet u Kelnu
- Univerzitetu u Tibingenu
- Tehnički Univerzitetu u Drezdenu
- Humbolt Univerzitet u Berlinu
Kako se upisati na fakultet u Nemačkoj?
S obzirom da Srbija još uvek ne pripada Evropskoj Uniji za studiranje u Nemačkoj je potrebno imati dokaz o položenoj maturi u Srbiji ili neku drugu vrstu diplome o završenoj srednjoj školi.
Ako se taj dokument priznaje tj. vrednuje kao nemačka matura potrebno je dalje da se prijavite formularom Antrag auf Zulassung zum Studium . Inače ovaj formular možete naći u Sekreterijatu za stane studente (Akademisches Auslandsamt) pri svakom univerzitetu. Dakle, za potpunu prijavu potrebno je poslati:
- popunjen formular za upis
- overenu fotokopiju diplome srednje škole
- prevod diplome
- fotografiju
- biografiju
- ukoliko je kandidat već položio prijemni ispit i studirao, potvrdu o položenom prijemnom ispitu i upisu na fakultet, kao i prevode
- potvrdu o znanju nemačkog jezika (nivo B2)
Ukoliko Vaša diploma nije priznata, postoji mogućnost da se posećuje Studienkolleg, koji traje godinu dana i posle kojeg se može upisati na fakultet.
Na većini fakulteta postoje dva upisna roka: letnji i zimski. Letnji semestar počinje 01. aprila, a zimski 01. oktobra. Prijave se primaju do 15. januara za letnji i do 15. jula za zimski semestar.
U Nemačkoj je 2004. god. osnovan ASSIST Arbeits- und Servicestelle für Internationale Studienbewerbungen. Toj centrali se strani studenti prijavljuju za više fakulteta. ASSIST proverava dokumentaciju i šalje svakom fakultetu pojedinačno zahtev za upis. Prednost ovog sistema je što se šalje samo jedan primerak overenih fotokopija i prevoda.
Što se tiče znanja nemačkog jezika postoji više načina da dokažete da imate adekvatno znanje:
a) Potvrda o položenom ispitu DSH Deutsche Sprachprüfung für den Hochschulzugang ausländischer Studienbewerber. Taj ispit se može položiti na svim fakultetima u Nemačkoj.
b) Priznate su takođe i mala i velika diploma Goethe-Instituts, kao i njihov Zentrale Oberstufenprüfung.
c) Diploma Deutsche Sprachdiplom der Kultusministerkonferenz.
d) Oslobođeni su polaganja ispita: svi koji su završili srednju školu na nemačkom jeziku, osobe koje žele da studiraju samo jedan semestar u Nemačkoj i kandidati koji će studirati na engleskom jeziku na nekom od postojećih internacionalnih fakulteta u Nemačkoj.
e) Potvrda o položenom testu TestDaF Test Deutsch als Fremdsprache, koja se može dobiti u domaćim licenciranim školama za strane jezike.
Više informacija možete naći na internet stranicama: www.testdaf.de i www.goethe.de
Spisak adresa nemačkih škola u inostranstvu www.auslandsschulwesen.de
Vize za studiranje u Nemačkoj
Za studiranje u Nemačkoj svim osobama koje žive van Evropske unije potrebna je viza. I to ne bilo koja viza, sa turističkom vizom se npr. ne može studirati. Postoje tri vrste viza za strane studente:
- viza za posećivanje kursa nemačkog Sprachkursvisum
- viza za prijavljivanje na fakultet Studienbewerbervisum, koja važi tri meseca i ukoliko se dobije mesto na fakultetu, ona može da se zameni za vizu za studiranje
- viza za studiranje Visum zu Studienzwecken, važi godinu dana. Dobija se ukoliko je kandidat već dobio mesto na fakultetu u Nemačkoj
Zahtev za izdavanje vize se podnosi u nemačkoj ambasadi u Beogradu, potrebno je priložiti sledeća dokumenta:
- važeći pasoš
- fotografiju
- diplomu srednje škole i prevod
- potvrdu o položenom prijemnom ispitu i ispitima na fakultetu, ukoliko je podnosilac molbe već studirao i prevode
- pismeni dokaz o posedovanju dovoljno finansijskih sredstava za studiranja u Nemačkoj za sledećih godinu dana
Više informacija možete naći na internet stranicama: www.auswaertiges-amt.de i www.humboldt-foundation.de
Stanovanje u Nemačkoj
Najjeftinije stanovanje je u studenskim domovima, koji se većinom nalaze u blizini univerziteta. S obzirom da je ovo najjeftinija varijanta, postoji velika potražnja za mestima u domovima. Mesta dodeljuje Studenski savez i to ne po uspehu na studijama, već je vrlo bitno da se što ranije prijavite. Koji Savez studenata je zadužen za koje mesto saznaćete ovde: www.studentenwerke.de
Većina studenata stanuje u zajednicama (Wohngemeinschaft ili skraćeno WG), što znači da nekoliko ljudi zajednički iznajmljuje stan, svako ima svoju sobu, ostale prostorije su zajedničke. Sobe se nalaze preko oglasa, i cimeri se niti poznaju unapred niti moraju da uspostave naročite prijateljske veze.
- www.wg-gesucht.de
- www.studentenwg.de
- www.zimmersucher.de
- www.studis-online.de
- www.wg-spion.de
- www.wg-welt.de
- www.studium-ratgeber.de/wohngemeinschaft-finden.php
Ukoliko želite da u miru uživate među četiri zida, onda je iznajmljivanje privatnog stana najbolje rešenje za vas. Od pomoći u traženju ponuda može biti tzv. Schwarzer Bretter na univerzitetu. Preporučujemo da obratite pažnju na oglase u lokalnim medijima.
Online tržište stanova naći ćete pod:
Studentski poslovi u Nemačkoj
Strani studenti mogu da rade u Nemačkoj. Uz vizu za studiranje se dobija i radna dozvola. Studenti imaju pravo da biraju između dve radne dozvole. Prva dozvoljava neograničen rad u vreme letnjeg i zimskog raspusta, pri tom zabranjuje rad za vreme predavanja. Sa drugom dozvolom se može tokom godine raditi 90 dana puno ili 180 dana polu radno vreme. Postoji mogućnost da se dobije još jedna dodatna dozvola za rad od 10 sati nedeljno. To je moguće dobiti samo uz odobrenje biroa za zapošljavanje i zavisi od trenutne situacije na tržištu rada, tj. dobija se samo ukoliko postoji manjak radne snage u toj branši.
Poslodavci rado zapošljavaju studente. Dažbine su znatno manje za studente koji rade do 19,5 sati nedeljno, nego za normalnog zaposlenog. Kompletno studiranje se ipak ne može finansirati od studentskog posla. Klasični studentski poslovi u restoranu, piceriji, itd, plaćaju se od 8 do 10 evra na sat. Bolje prolaze studenti koji imaju znanja tražena na tržištu, kao npr. informatičari. Oni mogu da računaju sa 50% većim satnicama.
Stipendije za studiranje u Nemačkoj
Studiranje u Nemačkoj nije besplatno i školarina iznosi oko 500 evra po semestru i u tu cenu nisu uračunati dodatni troškovi. Prosečan nemački student mesečno potroši 800 evra i u tu cifru nije naravno uračunata školarina. Najveći deo tih para odlazi na plaćanje stana, ishranu, prevoz i slobodno vreme, a zatim slede troškovi za zdravstveno i lekove, odeću, internet i telefon i na kraju knjige i kopiranje. Nemačka uopšte nije jeftina i po visini troškova života nalazi se na 11. mestu u Evropi.
Veliku podršku u Vašem poduhvatu studiranja u Nemačkoj može vam pružiti Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD). Ovo je najveća nemačka organizacija koja se bavi finansijskom podrškom međunarodne saradnje univerzitete. Njen glavni zadatak je finansijsko podržavanje akademske veze sa inostranstvom, pre svega putem razmene studenata i naučnika. Stipendiranje traje između deset i dvadeset četiri meseca, u zavisnosti od dužine izabranog projekta ili akademske godine. Sve stipendije se dodeljuju za jednu akademsku godinu, a kod izuzetnih rezultata stipendija se produžava na osnovu priložene molbe. Postoje studijske stipendije za diplomirane studente svih struka, studijske stipendije za umetnike, studentska putovanja i studentske prakse u Nemačkoj. Takođe, dostupne su završne i semestralne stipendije za studente gemanistike. Postoji mogućnost za odlazak na letnje kurseve i intenzivne kurseve jezika za strane studente u Nemačkoj. Moguće je ostvariti i praksu za strane studente prirodnih i tehničkih nauka, poljoprivrede i šumarstva (IAESTE). Ako je student bio uspešan tokom stipendiranih studija otvorena mu je mogućnost za ponovno dobijanje stipendije.
DAAD Informativni Centar Beograd, Cara Uroša 35, 1 sprat, 11000 Beograd, tel:011.2636.424, e-mail: info@daad.rs, web: www.daad.rs
DAAD-lektor Beograd, Dr Rodžer Fornof, Univerzitet Beograd, Filološki fakultet, Katedra za germanistiku,. Studenstski trg 3/1, 11001 Beograd, Srbija, e-mail: fornoff@gmx.de
Konsultacije o studijama i DAAD-stipendijama, Dr Rodžer Fornof, Goethe-Institut, Biblioteka četvrtkom od 15.30 do 16.30 h i Odsek za germanistiku, Filološki fakultet, soba 418 sredom od 12. 00 do 14.00 h
DAAD-lektorat Novi Sad , Dr Kaludija Miler, Univerzitet Novi Sad, Filozofski fakultet, Stevana Musića 24, 21000 Novi Sad, tel: 021/48 53 866, e-mail: clagnesmueller@yahoo.de
DAAD-asistent za nemački jezik, Sonja Peters, Univerzitet Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka
Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: sonja.peters13@googlemail.com
Takođe spisak svih stipendija, koje nudi DAAD možete naći na sajtu Nemačke ambasade
