Drugi studenti kroz ispitne torture prolaze naizgled lako, bez puno paničarenja i znoja. Iako je za ovakav stav potrebno puno vežbe i pripreme, ali i svojevrsni karakterni sklop, postoje laka i brza rešenja za sve vas koji paničite pre ispita, a koja ne zahtevaju mnogo pripreme i vežbe jer iskreno, za to više baš i nemate vremena.
Ovo je nekoliko naučno dokazanih trikova koji vam mogu pomoći prilikom polaganja ispita.
Duboko udahnite
U stresnim situacijama ili pod pritiskom, mozak preplave hormoni poput adrenalina i kortizola. U mnogim slučajevima ovo će podstaći ljude da ubrzaju jer im se čini da imaju manje vremena na raspolaganju nego što ga zaista imaju.
Naučnici su otkrili vezu između emocija i otkucaja srca: što ste pod većim stresom, srce će vam brže udarati. Ali telo često same ubrzane otkucaje srca interpretira kao stres što može dovesti do eskalacije. Ako se samo na trenutak zaustavite i duboko udahnete, usporićete otkucaje srca, hormone koji telu signalizuju da ste pod stresom, a vi zauzvrat nećete početi da brzate sa svojim odgovorima i mislima tokom ispita.
Pročitajte pitanje dvaput – bez olovke u rukama
Jedna od najčešćih grešaka na ispitima je pogrešno čitanje pitanja. Ponovno čitanje zvuči toliko banalno, ali zapanjujuće je koliko lako možemo pogrešiti. Studenti koji su kompulzivnije prirode trebalo bi da odlože olovku što će sprečiti potrebu da brzo pročitaju pitanje i što pre napišu odgovor.
Setite se ponavljanja: jeste li odgovorili na slično pitanje ranije?
Čak i ako vam se učini da ne znate odgovor na pitanje, prisećanje uspešnog misaonog procesa može vas dovesti do odgovora. Ovo je moguće jer će vas podstaći na razmišljanje o problemu s kojim ste suočeni umesto na paničarenje. Ovaj koncept o razmišljanju o načinu na koji razmišljamo (metakognicija) je jedan od najdelotvornijih načina da poboljšamo samosvest i samokontrolu.
Što bi vaš profesor rekao?
Psiholozi znaju za Dunning-Krugerov efekt koji objašnjava situaciju kad početnici precenjuju svoje mogućnosti pa su manje svesni svojih ograničenja. Profesori mogu doskočiti ovom problemu tako što studente zamole da se stave na poziciju neke starije i mudrije osobe. Zapitajte se šta bi vaš profesor rekao i kako bi odgovorio na to pitanje – sigurno će vam pomoći da dođete do neke sasvim nove perspektive.
Bolje je nagađati odgovor nego ostaviti prazninu ili ne zaokružiti
Ako ne napišete ništa garantovano padate ispit stoga zašto bar ne probate, pogotovo ako nemate šta da izgubite? Jedina situacija u kojoj ovo nije primenljivo jesu ispiti na kojima za netačne odgovore možete dobiti negativne bodove.
Ne opterećuj se previše
Male doze stresa i nervoze mogu poboljšati naše performanse, ali u većim količinama važi baš suprotno – prestaćete da razmišljate jasno i koncizno. Jedan od pokazatelja osobe pod velikim stresom je razmišljanje u ekstremima. Ovo može uključivati fraze kao „Moram imati maksimalno bodova na ovom testu“ ili „Moram napisati bar četiri stranice odgovora na ovo pitanje„.
Ovakvo sve-ili-ništa razmišljanje ne pomaže stoga pokušajte biti popustljiviji prema sebi tokom ispita. Koristite fraze kao što su „ponekad„, „mogao/la bih“ i „možda to i uradim„. Na primer: „Mogao/la bih napisati četiri stranice odgovora na ovo pitanje, ali vremena je malo pa bolje da sažmem i skratim i krenem dalje.“
Srećno!
Izvor: The Guardian/Mojfaks.com
