U situacijama kad s još 20-ak, pa čak i stotinak kolega delimo učionice i sale, kad još malo toga znamo o životu i autoritetima uopšte, ideja da se odvažimo i uspostavimo kontakt s profesorima može u nama izazvati nelagodu pa čak i paniku.
Slično je osećala i profesorka Phoebe Bronstein kad je kao brucoš došla na Univerzitet u Kaliforniji, konkretno predavanje „Istorija rock ‘n’ rolla“ koje je, zajedno s njom, slušalo još oko 400 kolega. Na prvoj godini studija većina predavanja bila su podjednako masovna, a profesori su joj delovali distancirani, zastrašujući i jako zauzeti. Stoga zapravo nikada nije pričala s njima.
Danas Phoebe predaje pisanje i medije i jedna od prvih stvari koje kaže svojim studentima jeste da upoznaju svoje profesore i da im se obrate s bilo kojim pitanjem.
Vreme za konsultacije tajno je oružje studenata, smatra, a većina studenata to ne zna da iskoristi. Razgovor u četiri oka s profesorima pomaže studentima da napreduju, lakše polože ispite i dobiju bolje ocene. Takođe pomažu studentima da stvore lične kontakte i odnose s profesorima što im može jako pomoći u situacijama kad im zatrebaju preporuke za stipendije, postdiplomske studije i slično.
Pa ipak, većina studenata bez obzira na sve ove prednosti i dalje izbegava konsultacije i razgovore nasamo s profesorima, a neki čak i zaziru od posećivanja profesora u vreme konsultacija jer misle da će na taj način omesti profesore u njihovom radu i smetati im. Istina je da su konsultacije predviđeno vreme baš za rad sa studentima i ne bi vam trebalo biti neugodno u to vreme (ili bilo koje drugo koje dogovorite s profesorima) da pokucate na njihova vrata.
Dobra i loša pitanja
Uprkos toplome savetu da na konsultacije odlaze što češće, profesorka ipak savetuje da na takve razgovore dolazite spremni. Pitanja poput „Možete li mi reći šta je najvažnije s današnjeg predavanja?“ ili „Možete li mi dati višu ocenu?“ nisu baš najbolje strateški osmišljena i samo bi mogla naljutiti vaše profesore. Konkretna pitanja o nekom delu literature koji ne razumete ili o uputstvima za pisanje rada koje ne shvatate dobri su razlozi da odete na konsultacije.
Pitanja i konsultacije pomažu i vašim profesorima koji će vam lakše i bolje pomoći ako shvate način na koji razmišljate ili upoznaju vas i područje vaših interesa. Tako će vam lakše predložiti temu za seminar ili završni rad, ali i pristati na različite oblike mentorstva.
U ovakvom odnosu obostranog upoznavanja, studenti će radije učestvovati u raspravama na predavanjima jer će slobodnije i lagodnije izražavati svoja mišljenja.
Ostanite u kontaktu i nakon diplome
Lični kontakt s profesorima može vam pomoći i nakon diplome. Neki će vam profesori rado pomoći u sastavljanju biografije ili pisanju preporuke za posao, ako ste se dokazali i ako su vas upoznali u dobrome svetlu, savetovaće vas i po pitanju master i doktorskih studija, stipendija…
Zbog toga nemojte praviti istu grešku kao i većina kolega! Na početku sledeće akademske godine uspostavite kontakt s profesorima, predavačima i asistentima koji vam se čine zanimljivima i predstavite se. Neće se svaki inicijalni kontakt završiti prijateljskim odnosom, ali zasigurno ćete imati više koristi i od takvog odnosa nego od utapanja u anonimnosti studentske mase.
Izvor: Mojfaks
