1. Nemam inspiraciju za učenje
Jedan od najčešćih izgovora je upravo ovaj. Naravno inspiracija, odnosno nedostatak iste, i raspoloženje glavni su krivci što opet niste spremili ispit. Nemate opravdanja, zapravo sve je u vašim rukama. Naravno da niste u svakom trenutku raspoloženi da učite, pogotovo ukoliko se radi o nekoj dosadnoj materiji, ali ako budete čekali da se pojavi inspiracija za učenje, verovatno je nećete ni dočekati. Retko će se desiti da će vam se „poklopiti sve kockice”. Da budete vedri, raspoloženi, nadahnuti… Odlika pravih studenata jeste da uče i rade i kada su loše volje. Šta da radite kada nemate inspiracije? Jednostavno počnite da učite bez nje. Kad jednom počnete da učite, može vam se dogoditi da to i ne bude tako teško kao što ste u prvi mah mislili i da vas to što ste naučili ili rešili podstakne na dalje učenje. Tako na primer, ukoliko vidite da vam je teško da učite uveče, promenite malo svoj raspored i učite ujutro. Ukoliko baš niste raspoloženi da ceo dan provedete učeći, podelite material na nekoliko celina koje ćete naučiti tokom sledećih par dana. Ukoliko nemate inspiraciju za učenje jer biste radije vreme provodili sa momkom/devojkom, prijateljima, u kafiću itd, jednostavno morate sami da odlučite šta vam je prioritet u tom trenutku. Ako je ispitni rok u toku, žao nam je, ali “kafenisanje” po ceo dan neće proći kao opravdanje.
2. Lekcija je obimna
Svi koji su ikada studirali na nekom od fakulteta morali su se susresti sa onim vrtoglavo obimnim ispitima, znate bar onaj jedan o kojem vam svi pričaju kako je lakše savladati uspon na Mont Everest, nego taj ispit. Ne dozvolite da vas uplaše. Istinu govoreći, kako su položili drugi, tako ćete položiti i vi. Jednostavnije ne može biti. Ako vam se učini da je previše toga što morate naučiti za jedan ispit, vreme je za sistematizaciju! Podelite material za učenje na manje delove, organizujte ih u smislene celine. Zatim naučite prvi od tih manjih delova. To sigurno neće biti problem. Mali deo se uvek može naučiti. A kad njega naučite, ovaj „mali” uspeh će vas podstaći da pređete na sledeći. Pa na treći, četvrti itd. Malo po malo, naučićete celu lekciju.
3. Ne mogu neprestano učiti
Obično vam se čini da stalno učite jer prvih pola sata tražite šta vam sve treba za učenje, pa se pola sata premišljate kako da počnete, pa pola sata razgovarate sa kolegom sa fakulteta… i sve to računate kao učenje. Ako vreme isplanirano za učenje, zaista provedete u efektivnom učenju, nećete imati utisak da stalno učite. Učiti nije uvek lako. Morate učiti i ono što vam se sviđa i ono što vam se ne sviđa. Sigurno biste radije gledali neki film ili se družili sa prijateljima. To nije problem. Ostvarite plan učenja, a zatim nagradite sebe nekim filmom, knjigom, izlaskom…
4. I ako budem učio, dobiću lošu ocenu
Jedna stara izreka glasi: „Pazite šta želite, moglo bi vam se i ostvariti”. Jedna od bitnih stvari u učenju, kao i u životu, jeste da budete optimista. Ne posmatrajte stvari crno. Vi postajete nepopravljivi optimista samo onda kada stvarate navike optimizma. Optimizam je temelj pozitivnog mentalnog stava. Optimisti su ljudi sa krilaticom „Sve može da se uradi i sredi.” Oni nalaze dobre i pozitivne strane u svakoj situaciji. Kad nešto krene loše oni kažu: „Dobro je”, a onda traže načine i metode da taj problem ili teškoću reše. Optimisti prave planove akcija, postavljaju ciljeve koje žele ostvariti i usmeravaju svoje misli na ono što trenutno rade. Nasuprot njima, pesimisti su napeti, depresivni i uopšte ne razmišljaju šta bi u datoj situaciji mogli učiniti. Optimisti traže korisne lekcije u svakoj prepreci ili razočarenju. Kao što je Napoleon Hil rekao: „Optimisti rade po principu da poteškoće dolaze, ne da spreče, već da poduče.”
5. Ne sviđa mi se taj predmet
Učenje je proces, studiranje je dugotrajna investicija. Sve ono što morate da naučite na kraju će se isplatiti, svako znanje ima određenu svrhu. Ok, moramo se svi složiti da se na fakultetu uče brojne stvari za koje se često pitamo čemu služe i imaju li ikakvu svrhu, ali shvatite sve to “besmisleno” učenje kao osnovu znanja koje ćete vremenom nadograditi. Vremenom ćete uvideti da ćete s novim znanjima moći da nadogradite i povežete upravo ono što ste označili kao “beskorisno”. Niti jedan podatak, nijedno znanje nije beskorisno! Samo je potrebno pronaći mu shvrhu i primenu! Nikad se ne zna.
Ako ništa drugo, sad kada ste naučili ono što vas neinteresuje, biće vam prava milina da naučite ono što volite 😉
6. Ne mogu sam
Čak i ako volite da učite sami, ponekad je dobro da učite sa nekim u paru ili grupi. Rasprava o onome što učite sa drugom osobom može vam značajno olakšati usvajanje znanja. Partner u učenju može vam objasniti nešto što vam nije jasno. Isto tako, vaše objašnjavanje lekcije partneru može vam pomoći da učvrstite gradivo. Često smo uvereni kako nešto dobro znamo i kako smo to naučili, ali tek kada pokušamo to preneti nekom drugom, vidimo da to i nije baš tako. Strategija učenja u paru je odličan način i da uvežbate prezentaciju pred profesorom, da se pripremite za prezentaciju znanja na ispitu. Zajedničko učenje deluje i na vašu motivaciju. Možda biste u jednom trenutku odustali od učenja jer vam je svega dosta, ali vas partner svojom upornošću podstiče da nastavite. Takođe, u pauzama će vam biti manje dosadno kada ste u društvu.
