Da li se i vama dogodilo da vam se “ne da”, da učite, da studirate, da radite? Sigurno da jeste. Šta je onda to što će vas pokrenuti i “podmititi” da istrajete na svom putu?
Kada vas inspiriše neki veliki cilj, sve vaše misli, trud i rad usmereni su ka tome. Kako biste imali ciljeve i želju da ih ostvarite potrebna vam je motivacija.
Kao dve glavne niti koje pokreću studente ka uspehu izdvajaju se spoljašnja i unutrašnja motivacija. Posvećenost studiranju je direktno srazmerna motivaciji koja ima za cilj studiranje kao takvo i koja studiranje posmatra kao sredstvo za osiguravanje budućnosti. Neki od aspekata spoljašnje motivacije mogu biti i očekivanje zaposlenja po završetku studija, to jest isplativost diplome. Uz ovaj vid spoljašnje motivacije, gde se studiranje posmatra kao sredstvo za postizanje cilja (finansijske stabilnosti), neizbežno ide i vera u bolje sutra. Uprkos tome što je stopa nezaposlenosti u Srbiji blizu 17 procenata, pozitvna očekivanja na tom planu postoje. Mada, nisu očekivanja jedino zbog čega studenti istrajavaju u svojoj borbi za bolje sutra. Ona proizilazi iz želja pojedinca da uče i rade ono što vole i da se obrazuju i teže ka poboljšanju na svakom planu. Ovde je studiranje svrha za sebe. Osobe motivisane ljubavlju prema tome što rade su daleko uspešnije od onih kojima je osnovni cilj materijalna dobit.
Iako su na neki način sukobljeni, navedeni vidovi motivacije su najefektniji onda kada se prožimaju i kada su zajedno utkani u svakodnevna nastojanja studenta da napreduje. Svako ostvarenje cilja je svojevrsna nagrada i motivacija. Loša materijalna situacija nije nepremostiva prepreka. Malo vere i pozitivnih misli o budućnosti nije na odmet jer nas to drži na putu obrazovnog i kulturnog oplemenjivanja. Na koncu, trebalo bi da to i jeste osnovni cilj svih studenata, a to je ujedno i jedini način da se dostigne vrednovanje obrazovanja danas kada je njegova vrednost potisnuta.
Autor: Dejana Koldžić
Foto: ilustracija
