Naime, zadaci se danas svakodnevno povećavaju, stalno pristižu nove informacije, obaveze stižu jedna drugu, tako da se često dešava da vreme predviđeno za slobodne aktivnosti – koristite za obavljanje fakultetskih obaveza. To vrlo često rezultira stresom koji može ugroziti fizičko i mentalno zdravlje. Uspeh na fakultetu, kao i kvalitet života zavisi od toga kako upravljate raspoloživim vremenom.
Gubljenje vremena je najskuplja navika od svih koje student može da ima. Ukoliko studenti ne znaju da efikasno upravljaju svojim vremenom, to ih sprečava da maksimalno efikasno iskoriste svoje kapacitete. Da biste uklopili svoje planirane aktivnosti u vreme koje vam je na raspolaganju, morate da kontrolišete svoj radni dan, a ne da radni dan kontroliše vas.
Iako se čini kao nemoguća misija, vremenom se ipak može upravljati. Upravljanje vremenom polazi od planiranja zadataka, utvrđivanja prioriteta, planiranja i distribucije vremena. To znači da se svi poslovi obavljaju onda kada su isplanirani i da im se posvećuje onoliko vremena, koliko je planirano. Narano ukoliko želite da u tome budete uspešni, morate konstantno preispitivati svoje aktivnosti i analizirati svoj utrošak vremena. Analizom trošenja vremena možete saznati koje su aktivnosti produktivne, a koje nisu, koliko vremena izgubite u toku dana na rutinske poslove, koliko vremena utrošite na razvojne i kreativne poslove, koliko je još zadataka ostalo i sl.
Pre nego što se pozabavimo konkretnim savetima i principima organizacije vremena, izdvojite par minuta i odgovorite na sledeća pitanja:
Kako vi organizujete svoje vreme?
- Da li odredite određeno vreme za spremanje ispita za svaki predmet pojedinačno?
- Da li učite samo kada ste raspoloženi za učenje?
- Da li tokom učenja određeno vreme posvetite i ponavljanju naučenog gradiva?
- Da li počinjete na vreme da učite za težak ispit ili da se pripremate za pisanje seminarskog?
- Da li imate određeno vreme svakog dana kada učite određene predmete?
- Dok učite, da li pravite pauzu na svakih pola sata?
- Da li učite samo onda kad nemate nikakve druge obaveze?
- Da li odmah posle časa pregledate beleške i utvrdite šta ste na času radili?
- Da li znate koliko stranica možete da pročitate za 10 minuta?
- Da li možete da ocenite pre početka učenja koliko će vam vremena biti potrebno za određenu lekciju?
- Da li znate koje je najbolje vreme za učenje u toku dana?
- Da li pravite dnevni, nedeljni, mesečni plan aktivnosti i raspored učenja?
- Da li redovno ponavljate gradivo čak i kada nemate kolokvijum tog meseca?
- Da li izdvajate dovoljno vremena tokom dana i nedelje za sve ostale aktivnosti, zabavu i rekreaciju?
Pred vama se nalaze osnovni principi organizacije vremena koji se mogu primeniti kako u učenju, tako i u drugim životnim oblastima:
1. Priprema je osnovni element upravljanja vremenom. U fazi pripreme se definiše plan učenja i pravi raspored aktivnosti. Planom učenja raspoređujete svoje dnevne obaveze učenja sa ostalim obavezama. Vrlo je važno da tokom kreiranja plana predvidite i svakodnevne male pauze, prekide, krize i odgađanja. Pokušajte napraviti i raspored za porodicu, prijatelje, sport, izlaske… Zapamtite: svaki minut potrošen na pripremu višestruko se vraća kasnije kroz efekte i rezultate učenja.
2. Drugi princip upravljanja vremenom u učenju jeste formulisanje cilja učenja. Iako je postavljeni cilj naš najveći pokretač, najveći broj učenika i studenata nema postavljen cilj učenja. Nužno je da postavite cilj koji će Vas podsticati. Da li je to položen ispit, ocena na ispitu, položen kolokvijum… Taj cilj morate duboko u sebi osetiti, mora vas poneti. Svim svojim bićem, svom svojom delatnošću, znanjem, strašću, inteligencijom, osećanjima morate se posvetiti dostizanju sebi postavljenog cilja.
3. Treći princip upravljanja vremenom u učenju je razlaganje zadataka na manje komade. Razbijanjem velikog zadatka u seriju manjih i izradom rasporeda vremena za svaki korak možete napraviti gotovo sve što zamislite uz puno manje stresa i nerviranja, nego kada pokušavate završiti sve odjednom.
4. Sledeći princip jeste određivanje prioriteta zadacima. Vrlo je važno da dodelite prioritete zadacima. Prvo, napravite listu najvažnijih zadataka u toku dana, zatim listu srednje bitnih zadataka koje treba da obavite u toku dana i listu zadataka koje ćete uraditi ako vam ostane slobodnog vremena. Na taj način ćete znati na šta da se usredsredite najviše, a za ostalo, ako stignete – odlično, ako ne – biće vremena.
5. Peti princip podrazumeva da najteže i najzahtevnije stvari treba raditi kada ste najproduktivniji i najkoncentrisaniji. Time ćete osigurati da najkomplikovanije i najsloženije stvari završavate dok ste sveži, orni, odmorni i puni energije. Ovaj princip će vam značajno pomoći i kasnije u toku karijere, jer ćete ga moći primeniti i na vaš posao.
