Budući da znamo da studentski život nije nimalo lak, predlažemo vam sledeće strategije kako biste poboljšali svoj učinak ovog semestra.
Zašto su nam potrebne strategije učenja?
Bez sumnje naš mozak predstavlja čudo prirode koje naučnici ni do danas nisu u potpunosti uspeli da razumeju i proniknu u sve njegove mogućnosti. Pa tako možemo očekivati da će tek biti otkriveni iznenađujući podaci kada je reč o učenju i pamćenju.
Ovog trenutka dok učite i pokušavate da zapamtite nove informacije, vaš mozak prolazi kroz poseban kognitivni proces. Sve nove informacije se prvo nalaze u našoj kratkoročnoj memoriji, dok je krajnji cilj da sve informacije koje želimo da zapamtimo prebacimo u dugoročnu memoriju. Problem je u tome što je naša kratkoročna memorija poput pune čaše vode koja se stalno preliva jer svakog trenutka dodajemo nove informacije. Prema nekim podacima, naša kratkoročna memorija može da zadrži samo 7 informacija istovremeno i to svega 20 sekundi. Kako je onda moguće da bilo šta naučimo kada kroz naš mozak, dok učimo samo 1 novu lekciju, prođe na stotine novih informacija?! Poslednjih decenija naučnici se izričito trude da proniknu u sve tajne ljudskog mozga i između ostalog saznaju kako da lakše i brže „osposobimo“ naš mozak da sve te nove informacije prebaci u dugoročno pamćenje. Do sada su poznate brojne tehnike pa vam tako prenosimo neke od proverenih strategija da zapamtite sve nove informacije.
Strategija 1: Zapisujte
Ova metoda se zasniva na istraživanjima koja su potvrdila da naš mozak znatno bolje pamti informacije koje zapišemo nego informacije koje samo čujemo ili pročitamo.
Budući da pisanje rukom zahteva aktivaciju različitih oblasti u mozgu, zapamćene informacije su napravile više konekcija u mozgu tako da će nam biti lakše da se toga setimo kada dođe vreme.
Strategija 2: Crtajte i budite kreativni
Odavno je primećeno da se crtanjem informacije brže i lakše pamte i da se istih nakon izvesnog vremena prisećamo bez poteškoća. Upotreba ove strategije utisnuće informacije u vašu memoriju tako da ćete moći vrlo lako da ih se setite na ispitu. Ovo je princip vrlo sličan pisanju. Ne morate biti talentovani da biste koristili ovu strategiju, već na svoj način pokušajte da ilustrujete informacije koje je potrebno da zapamtite. Bilo da ćete crtati dijagrame, mape uma ili improvizovani strip, važno je da koristite ilustraciju kako biste sebi približili ono što želite da zapamtite.
Strategija 3: Prenesite znanje
Možda će zvučati čudno, ali najbolje pamtite onda kada zapravo nekoga drugog podučavate. Jedna od najboljih tehnika da zapamtite informacije jeste da se potrudite da te informacije nekome prenesete i objasnite. Vrlo jednostavno, nakon što ste „naučili“ lekciju, kidnapujte brata, sestru, dečka, devojku, psa, mačku, zlatnu ribicu (nebitno je!) na pola sata i stavite se u ulogu profesora i potrudite se da toj osobi objasnite ono što ste naučili. Možete čak sami sebi održati predavanje i objasniti lekciju. Bitno je da izgovorite sve to što bi trebalo da zapamtite, bilo bi još bolje kada biste nešto i napisali (zapisali i objasnili neku formulu, zapisali godinu koju je potrebno zapamtiti itd). Ovo je odličan način da utvrdite informacije koje ste naučili i premestite ih u dugoročno pamćenje.
Strategija 4: Probni test
Testovi se vide često kao nužno zlo obrazovanja, pa ipak sprovedena su brojna istraživanja koja su dokazala da testovi mogu biti i korisni za proces učenja i koristiti se kao sama tehnika učenja. Pokušajte da sami testirate svoje znanje kao da ste na ispitu. Pronađete pitanja iz prethodnih rokova ili sami osmislite test kao proveru znanja. Ovo je odličan način da proverite znanje i budete sigurni da nećete zaboraviti ono što ste naučili. Pre svega vi pišete (strategija broj 1) i na taj način dodatno utvrđujete ono što ste naučili, a takođe kreirate situaciju koja vas podseća na pravi ispit. Sigurni smo da ukoliko se neko od tih pitanja koje ste imali na „probnom“ testu zaista i nađe na pravom ispitu, ne postoji mogućnost da se ne setite tačnog odgovora!
Strategija 5: Spavajte
Možda će vam se činiti čudno da se ovakva aktivnost nalazi na listi strategija učenja, ali san je neophodan kako bi se u vašoj memoriji utvrdile informacije koje ste naučili. Dok spavamo, naš mozak organizuje sve te informacije koje smo „uneli“ tokom učenja kako bi kasnije bilo lako da se konkretne informacije prisetimo. Ukoliko bi nakon učenja san izostao, budimo kreativni – zamislite radni sto sa gomilom ispreturanih papira po njemu a od vas se traži da u sekundi izvučete tačno određeni dokument.
