U istraživanju je učestvovalo 498 ispitanika sa državnih i privatnih univerziteta u Beogradu i drugim univerzitetskim gradovima.
Naši studenti pretežno se oslanjaju na pomoć roditelja kada su finansije u pitanju, čak 85.1%, dok je veliki procenat i onih koji su korisnici studentskih kredita i stipendija. Najmanji broj je onih koji su zaposleni i usklađuju studije sa studentskim poslovima koje rade preko studentske zadruge, samo 9.4%.
S obzirom na to da se većina studenata oslanja na pomoć roditelja, pitali smo vas da li vodite računa o finansijama, odnosno da li obraćate posebnu pažnju na to koliko i na šta trošite novac. Najveći procenat ispitanika vodi računa o tome na šta troši novac (47.4 %) ili se uglavnom trudi da bude pažljiv kada su finansije u pitanju (47.6 %), dok je mali broj onih koji retko kad obraćaju pažnju na troškove – samo 4.6%, a najmanji je procenat onih koji ne moraju razmišljati o troškovima, samo 0.4%.
Nadovezujući se na prethodno pitanje, i sa saznanjem da su student vrlo pažljivi kada su finansije u pitanju, ne čude vaši odgovori na pitanje da li vam je džeparac dovoljan da pokrijete troškove studentskog života. Velika većina (51.4%) se slaže d aim je džeparac uglavnom dovoljan ukoliko se novac pametno rasporedi, dok 23.4% je onih kojima ovo nije dovoljan izvor finansija za svakodnevne troškove. Podjednako je onih kojima je džeparac sasvim dovoljan kao i onih koji ipak moraju često zatražiti pomoć prijatelja u vidu pozajmice.
Opšte je poznato da studentski život iziskuje brojne troškove, od kirije i računa za studente koji studiraju van svog rodnog grada, do troškova za provod i razonodu, putovanja i dodatna usavršavanja. Sve ono što čini svakodnevni studentski život dodatno će opteretiti vaš budžet. Pa tako najviše novca trošite na hranu (38%), stan i kiriju (29.3%), na knjige, skripte i dodatne materijale za fakultet (19%), dok nešto manje novca se troši na izlaske i provod (5.9%), na odeću (3.6%), na hobi (2.6%) i putovanja (1.6%).
Kada je reč o zaposlenju, većina studenata, koji su učestvovali u anketi, izjasnila se da ne rade tokom studija (49.6%), dok povremeno je zaposleno 28.8% studenata, tokom leta 11.3% vas će se odlučiti za neki sezonski posao, a 10.3% ispitanika zaposleni su tokom čitavih studija.
Oni studenti koji paralelno sa studijama rade privremeno ili tokom čitavih studija, dali su objašnjenje zašto su se odlučili na taj korak. Pa tako, 28.8% ispitanika radi zato što im je potreban dodatan izvor finansija, a 26.8% je onih koji žele da pomognu roditeljima koji finansiraju njihove studije. Oni koji sami zarađuju džeparac nalaze se na trećem mestu (16.8%), a 12.4% je onih koji ističu da ipak bez dodatnog izvora finansija ne mogu da pokriju sve troškove. Najmanje je onih koji sami moraju da finansiraju studije (8%), al ii onih koji tokom studija žele da steknu radon iskustvo, samo 7.2%.
Pri tome, većinom studenti se opredeljuju za samostalnu potragu za poslom (39.5%) ili rad preko studentske/omladinske zadruge (32.5%). Popularnost frilensinga je prisutna i među studentima, pa tako 21.9% je mladih koji su se odlučili za samostalni angažman.
Studente koji su se odlučili za rad preko omladinske zadruge upitali smo da ocene neke od uslova kao što su raznovrsnost oglasa za posao, pomoć koju dobijaju pri odabiru posla, kao i pomoć pri konkurisanju za posao, redovnost isplate i visinu novčane nadoknade…
Raznovrsnost ponude oglasa za posao ocenjena kao solidna, najveći broj ispitanika po ovom pitanju studentskim zadrugama dao je ocenu 3 ili 4, još lošije ocene dobili su kada je reč o pomoći pri odabiru posla 2 ili 3, a ista je situacija kada je reč i o asistenciji pri konkurisanju za posao. Nešto veće ocene 4 ili 5 studentske zadruge su dobile kada je reč o redovnosti isplate, dok je visina novčane nadoknade uvek delikatno pitanje pa su i ocene pretežno niske. Radno vreme takođe je ocenjeno srednjim ocenama.
S druge strane, oni koji nisu zaposleni tokom studija uglavnom ne stižu da rade zbog svakodnevnih obaveza na fakultetu (45.5%), a veliki je broj i onih koji isključivo žele da se posvete studijama (34.5%). Najmanje je onih koji tvrde da ne mogu pronaći posao (20.1%).
Za kraj ovog istraživanja, studenti su odgovarali na pitanje na šta bi potrošili višak novca. Naravno putovanja bi bila izbor većine (53.9%), ali ne smomo zanemariti i veliki broj onih koji bi dodatno uložili u svoje usavršavanje (29%). Šoping (11.2%) i izlasci (2.7%) najmanje bi vas interesovali za dodatna ulaganja.
