Ovog meseca sproveli smo jednu sveobuhvatnu analizu studentskih stavova o menzama i ishrani studenata svih univerziteta u našoj zemlji. Želeli smo da čujemo glas studenata o ovoj delikatnoj temi – Kako se hrane studenti i kako to utiče na njihovo zdravlje?
Tokom studentskih dana mladi ljudi često ne obraćaju pažnju na način ishrane u meri u kojoj se preporučuje, stoga brza hrana, grickalice i slatkiši, kafa i energetska pića zauzimaju visoku poziciju na piramidi ishrane studenata. To je slika koja nam se servira svakog dana. Studenti ne brinu dovoljno o sopstvenom zdravlju i zdrav način života i ishrane ostavljaju po strani, dajući prednost fakultetskim obavezama i provodu. Da li je sve to istina?
Informacije sa kojima se susrećemo svakog dana su zabrinjavajuće, govorili smo o gojaznosti mladih u Srbiji, alarmantnim vestima da su studenti anemični, o lošem uticaju energetskih pića na naše telo, kao i o važnosti bavljenja fizičkom aktivnošću…Više od toga, danas je trgovina studentskim karticama za menzu u centru svih zbivanja i čini se najznačajnija valuta kojom se može trgovati, pa smo pokušali da otkrijemo i vaša stvarna mišljenja o studentskim restoranima.
U ovoj anketi učestvovalo je ukupno 545 ispitanika, od toga 70% ženskog i 30% muškog pola. Najveći broj ispitanika trenutno se nalazi na trećoj godini studija 29%, zatim na četvrtoj 25%, petoj 20% godini studija, a manji broj ispitanika na drugoj 18% i na prvoj godini studija, svega 9%.
Većina ispitanika živi u studentskom domu 50%, dok 34% njih iznajmljuje stan ili sobu u privatnom smeštaju, sa roditeljima živi 11% ispitanika, dok 5% njih živi u nekom drugom vidu smeštaja. Takvi podaci odgovaraju činjenici da je u istraživanju učestvovala velika većina studenata koja studira van mesta stalnog boravka, i to čak 88%, dok svega 12% njih studira u svom gradu. Ne možemo reći da nas iznenađuju ovakvi rezultati, ali bilo bi korisno dobiti još podataka od studenata koji imaju mogućnost da studiraju u svom gradu.
Čuvena izreka da “zdravlje ulazi na usta” više je od pustog zborenja naših roditelja da nam od detinjstva usade svest o značaju ishrane. Pitali smo vas da ocenite na skali od 1 do 5 koliko smatrate ishranu bitnim segmentom studentskog standarda i možemo zaključiti da se velika većina slaže da je ishrana izrazito važna budući da je čak 79% ispitanika dalo najveću ocenu, a 18% samo nešto nižu. Izrazito mali broj ispitanika smatrao je ishranu nevažnim segmentom studentskog standarda.
Budući da je ishrana značajan aspekt studentskog života na koji moramo detaljnije obratiti pažnju, želeli smo da napravimo razliku između broja studenata koji se isključivo hrane u menzama i onih koji ne posećuju menze. Rezlike u rezultatima su minimalne, pa tako 54% ispitanika ne hrani se isključivo u menzi, dok 47% posto ispitanika koristi isključivo usluge menze.
Što se tiče učestalosti posete studentskim restoranima, većina ispitanika (50% ispitanika) koristi usluge menze više puta dnevno, dok 32% ispitanika posećuje menzu nekoliko puta nedeljno. Jednom dnevno menzu posetiće 15% ispitanika, dok 6% njih nikada ne posećuje studentske restorane.
Kada je reč o studentima koji koriste usluge studentskih restorana razumljivo je da jedno od najznačajnijih pitanja jeste upravo zadovoljstvo kvalitetom obroka. Skoro polovina ispitanika 46% ocenila je kvalitet obroka srednjom ocenom sa mogućnošću poboljšanja, dok se 25% ispitanika slaže da su obroci zadovoljavajući, a skoro isti broj ispitanika, odnosno 20% njih, izjesnio se da nisu zadovoljni kvalitetom ishrane u menzama. Samo 9% ispitanika bilo je zadovoljno kvalitetom obroka u srudentskim restoranima.
U skladu s tim, pozabavili smo se i mišljenjem studenata kada je reč o zadovoljstvu veličinom porcije u menzama. Velika većina (68% ispitanika) izjasnilo se da smatra veličinu porcija odgovarajućom, dok 28% vas je smatralo da su porcije male, a samo 3% je ocenilo porcije prevelikim.
Kada je reč o ceni obroka u studentskim restoranima, većina studenata (73%) smatra da su cene primerene, dok svega 19% ispitanika smatra suprotno, da su cene obroka u studentskim menzama previsoke. 6% ispitanika je neodlučno, dok se 2% ispitanika slaže da su cene preniske.
Kako bi stekli potpunu sliku o stavovima studenata kada je reč o mišljenju o kvalitetu karakteristika studentskih menzi. Pozvali smo studente da ocene različite aspekte kvaliteta ocenama od 1 do 5, a vi ocenite da li se slažete sa rezultatima.
Zasigurno jedna od najvažnijih stavki jeste higijena, pa su tako ispitanici opšte higijenske uslove u menzama ocenili kao izrazito važne i dali im najvišu ocenu. Zatim sledi kvalitet pripremljene hrane takođe sa najvišom ocenom, dok se raznolikost ponude, brzina usluge, radon vreme, ljubaznost osoblja i broj slobodnih mesta nalaze na nešto nižoj lestvici prioriteta.
Od ispitanika je takođe bilo traženo da ocene šta je to po njihovom mišljenju potrebno poboljšati kako bi se podigao kvalitet ishrane. Bitno je napomenuti da su učesnici ankete mogli izabrati više od jedne stavke.
Ishrana studenata
Drugi deo ankete odnosio se na konkretne navike studenata kada je reč o ishrani. Podstaknuti brojnim izveštajima kako studentska populacija u Srbiji često pati od zdravstvenih problema uzrokovanih nepravilnom ishranom, kao što su anemija, neuhranjenost studentkinja koje su vrlo često na “dijetama”, kao i gojaznost kao posledica česte konzumacije brze hrane i grickalica. Želeli smo da čujemo vaše mišljenje i saznamo istinu o ishrani studenata.
Kada se govori o ishrani i navikama, kako dobrim tako i lošim, sasvim sigurno će se pokrenuti neka od sledećih tema: konzumacija energetskih pića, grickalica, brze hrane, održavanje telesne težine.
Većina će studente okarakterisati kao najveće konzumente energetskih pića, ali na osnovu rezultata do kojih smo došli ovom anketom možemo reći da su takve tvrdnje neosnovane. Zapravo, samo 3% ispitanika izjasnilo se da energetska pića konzumira redovno, dok je naveći broj ispitanika (36% glasova) naglasio da ovu vrstu pića ne konzumira nikada. Pod pretpostavkom da je verovatnoća veća da će se konzumaciji energetskim pićima studenti radije okrenuti tokom ispitnih rokova, istražili smo i tu mogućnost i došli do zaključka da se ni sa tom tvrdnjom ne možemo u potpunosti složiti budući da je samo 8% ispitanika navelo ovu mogućnost.
Kada je reč o problemu brze hrane i njene zastupljenosti u redovnoj ishrani studentske populacije, cilj ankete je bio da saznamo u kojoj meri i koliko često studenti koriste usluge restorana brze hrane. Prema vašim glasovima 41% ispitanika je glasao da se retko odlučuje za brzu hranu, ali ovakav rezultat nas nije u potpunosti ohrabrio budući da istovremeno veliki broj ispitanika, zapravo 35%, izjašnjava se da brzu hranu konzumira više puta mesečno, a 21% ispitanika više puta nedeljno. Ukoliko govorimo o grickalicama i slatkišima izrazito je jasno da im se ne može odoleti, pa se tako slatkiši i grickalice grickaju ponekad (34% glasova) i često (25% glasova). S druge strane, kada se na trpezi nađu voće i povrće situacija je znatno povoljnija, s obzirom da 34% ispitanika voće i povrće konzumira svaki dan i 41% ispitanika više puta nedeljno. Još uvek se mora raditi na isticanju značaja zdrave ishrane među studentima jer se 20% vas izjasnilo da ne tako često konzumira voće i povrće.
Još neka od pitanja na koje smo se osvrnuli jeste poseban režim ishrane i redukcija telesne težine. Velika većina od 83% ispitanika ne mora se pridržavati nekog posebnog režima ishrane, a kada je reč o redukciji telesne težine 49% ispitanika je zadovoljno svojom težeinom, 39% smatra da je potrebno da smrša, dok 13% istitanika misli da je potrebno da se ugoji.
