- Kakav je osećaj biti najbolji i osvojiti prvo mesto na takmičenju na kojem je učestvovalo čak 80 studenata sa 16 najboljih svetskih univerziteta?
Lazar: Veoma je teško opisati ovaj osećaj, budući da on predstavlja nagradu za akumulirani rad od više od dve godine. Ponosni smo na uspeh koji smo ostvarili, na timski rad, a takođe osećamo i veliku zahvalnost prema svima koji su nam pomogli da dođemo do prvog mesta; svim trenerima, profesorima, asistentima, gostima predavačima i naravno našim alumni članovima.
Maša: S obzirom da smo se jako dugo i temeljno pripremali, i puno radili na sebi i na timu, osećaj je bio neverovatan, jer je došao kao priznanje za sav naš trud. Ne posmatramo ovaj uspeh samo kao uspeh nas četvoro već kao uspeh celog tima mentora i ostalih članova naše organizacije jer smo godinama gradili znanje koje smo koristili zajedno, i zbog toga smo još ponosniji. Takođe, ono što nam pričinjava veliko zadovoljstvo je to što smo se takmičili protiv najprestižnijih univerziteta iz celog sveta uključujući univerzitete iz Kanade, SAD-a, Singapura, Tajlanda, Hong Konga, Australije, itd, čije školarine dostižu i nekoliko desetina hiljada dolara, i koje imaju mnogo više sredstava koje ulažu u svoje studente, i što smo na kraju pokazali da to nije presudno i da možemo već godinama da impariramo na najjačim internacionalnim takmičenjima u rešavanju studija slučaja.
Katarina: Malo je reći da je osećaj fantastičan. Pobeda ipak nije došla sama od sebe, već smo kao tim imali iscprne pripreme. Uložili smo mnogo truda, rada i volje pa bih mogla da kažem da ovu pobedu doživljavam kao krunisanje dvogodišnjeg iskustva kao takmičara na svetskom nivou. Ono što je jako važno napomenuti jeste da je najlepši osecaj podeliti ovakav uspeh sa timom koji zapravo čine četiri prijatelja za ceo život.
Ivana: Osećaj kada doživite bilo kakav uspeh je uvek fantastičan, a naročito kada ste prvi. Mi smo imali priliku da se takmičimo sa samim kremom svetske univerzitetske scene i da ih pobedimo. To je najveća nagrada koju smo mogli da dobijemo nakon dugogodišnjeg truda i ulaganja u izradu studije slučaja i vrlo napornih priprema koje podrazumevaju puno odricanja.
Pored toga ova pobeda za nas znači i dodatni podsticaj i potvrdu koliko zapravo znamo i koliko možemo s obzirom na to da nas često potcenjuju samo zato što dolazimo iz Srbije.
- Kako biste ocenili konkurenciju na takmičenju u Španiji, kao i samo takmičenje, organizaciju i atmosferu tokom takmičenja?
Lazar: Konkurencija je bila na visokom nivou, i činilo ju je 16 univerziteta iz 11 zemalja sveta. Na ovaj način smo pokazali da možemo da se takmičimo sa najboljim timovima na svetskoj Case Study mapi. Organizacija je bila veoma profesionalna, na izvanrednom nivou, i organizacioni tim je činio sve kako bi takmičarima izašao u susret svakom prilikom. Atmosfera je bila prijateljska, ali pomalo napeta, budući da su svi timovi došli na takmičenje sa istim ciljem – da pobede.
Maša: Kao što sam već pomenula, konkurencija je bila izuzetno jaka jer ne samo da smo se takmičili protiv jakih biznis škola, nego i protiv njihovih najboljih studenata. Ni u jednom trenutku nam nije bilo lako, i do samog finala je bilo neizvesno kakav će biti ishod jer su svi timovi imali zaista jako dobar performans i kvalitet rešenja. Što se tiče samog takmičenja, mi smo bili jako zadovoljni organizacijom. Imali smo prilike da prisustvujemo na nekoliko sličnih takmičenja što nam je dalo priliku da ih međusobno uporedimo i moram da kažem da je takmičenje u Španiji bilo na jako visokom nivou organizacije, a poznato je da su Španci veseli i srdačni ljudi, tako da su opravdali očekivanja i po pitanju atmosfere.
Katarina: Konkurencija je jaka i vrlo slična na svim internacionalnim takmičenjima u rešavanju studija slučaja. Velika je čast stajati rame uz rame sa najboljim studentima prestižnih poslovnih škola iz celog sveta. Atmosfera na takmičenju je bila fenomenalna. Organizatori su studenti iz Španije pa nam je verovatno odgovarao sličan mentalitet (npr. uživanje u hrani i piću). Organizacija takmičenja bila je sjajna, sve se odvijalo po planu i programu što je nama kao takmičarima izuzetno važno.
Ivana: Pre svega bitno je napomenuti da je takmičenje univerziteta u Navari jedno od najprestižnijih na svetu, pa je tako i konkurencija u skladu sa tim veoma velika. Mi smo se takmičili sa nekim od najvećih svetskih biznis škola čije školarine premašuju i pedesethiljada dolara godišnje. Njihovo znanje iz biznisa, kao i sam prstup radu je kroz studiju slučaja i u njih se svakodnevno ulaže i omogućuje im se da uvek budu spremni za ovakva takmičenja. Ono što nas razlikuje jeste to što mi moramo da posvetimo pripremama veliku količinu privatnog vremena i potrebno nam je da se spremamo mnogo duže od konkurencije, pa je samim tim strašno teško dostići taj nivo. Ipak, ono što je jako bitno jeste naša mogućnost da od konkurencije učimo što nam je zapravo vremenom i omogućilo da ih pobedimo.
Što se tiče same organizacije takmičenja, smatram da je ovo jedno od bolje organizovanih. Imali smo priliku da svoja rešenja predstavljamo pred top menadžmentom velikih i poznatih kompanija, kao i predstavnicima konsultantskih kuća. Ono što je najteže jeste izdržati tempo svakodnevne izrade studije slučaja i slobodnih aktivnosti.
- Da li su pripreme za takmičenje ovog ranga naporne i kako je izgledala vaša priprema?
Lazar: Pripreme su veoma dugo trajne i naporne. Najpre se detaljno upoznajemo sa tržištem na kojem ćemo se takmičiti, a budući da je format zahtevao izradu rešenja bez upotrebe internet bilo je neophodno da sve bitne informacije znamo napamet. Te informacije su ukjlučivale ključne industrije, najveće igrače na tim tržištima, kao i veliki broj kvantitavnih podataka koji su nam bili neophodni za analize. Takođe, mi u Beogradu vršimo simulacije samog takmičenja, kako bi se što bolje izborili sa pritiskom tokom samog rada.
Maša: Naše pripreme za takmičenja generalno jesu jako temeljne, pa samim tim i naporne, ali kada nešto radite srcem i sa zadovoljstvom i taj napor nije problem. Naše pripreme se sastoje najčešće iz simulacija takmičenja pa tako kao tim rešavamo studije slučaja od 6, 8, 24 ili 30 sati. Sve zavisi kog formata je rešavanje studije slučaja na konkretnom takmičenju, pa se trudimo da se kao tim prilagodimo i naviknemo na situaciju u koju ćemo biti stavljeni. Nakon izrade našeg rešenja, bitan deo je i prezentovanje istog pred panelom žirija koji čine naši mentori na čelu sa profesorkom Vesnom Damnjanović. Nakon prezentacije, mentori nam postavljaju pitanja gde mi treba da odbranimo naše rešenje, što je i situacija na takmičenju, gde su umesto naših mentora predstavnici kompanije koja zadaje studiju slučaja kao i konsultanti i ljudi iz industrije. Takođe bitan deo naših priprema su i gostujuća predavanja uspešnih ljudi iz prakse, u organizaciji Case Study Club-a, odnosno naše studentske organizacije koja stoji iza nas. Tokom priprema učimo o tržištu i regionu u kom se održava takmičenje, informišemo se o trendovima na tom tržištu, kao i o industrijama koje su zastupljene i uspešnim kompanijama, sve u cilju da što bolje poznajemo „teren“ na kome posluje kompanija koja zadaje studiju slučaja koja nam do samog takmičenja nije poznata.
Katarina: Pripreme za bilo koje takmičenje na internacionalnom nivou su intenzivne i naporne. Obuhvataju simulacije rešavanja studija slučaja na isti način kao na predatojećem takmičenju. Takodje sa nama uvek vredno radi tim mentora i slušamo gostujuća predavanja eksperata iz prakse iz najrazličitijih sfera poslovanja. Pored toga često pravimo timbildinge i provodimo dosta vremena zajedno. To nam pomaže da gradimo kvalitetan tim i u smislu budućeg rada ali i u smislu medjuljudskih odnosa.
Ivana: Kao što sam već pomenula, naše pripreme su jako naporne i podrazumevaju puno odricanja, truda, loše hrane i nespavanja. Kada pripreme počnu, svake nedelje radimo po nekoliko studija slučaja, pa se često dešava da nakon naporne nedelje na fakultetu i vikend posvetimo izradi studije slučaja od na primer, trideset sati. Ove pripreme zapravo predstavljaju simulaciju svega što može da nam dođe na takmičenju. U Španiji smo radili dve studije slučaja od po 3 sata bez interneta, što je značilo da smo tokom priprema morali dobro da istražimo tržište Španije, kao I svih tržišta s kojima Španija posluje – Latinske Amerike, Južne i Zapadne Evrope.
Svoja rešenja s priprema prezentujemo timu mentora koji nam postavlja dodatna pitanja kroz simulaciju Q&A (questions and answers) sesije, a kasnije od njih dobijamo i feedback.
- Da li je ovo prvi put da učestvujete na jednom ovakvom takmičenju ili ste već iskusni takmičari?
Lazar: Meni je ovo drugo internacionalno iskustvo. Prethodno iskustvo sam imao u Montrealu, Kanadi, gde sam se takmičio na McGill Management Internation Case Competition, gde smo zauzeli 4.mesto.
Maša: Tim koji je predstavljao Fakultet organizacionih nauka na takmičenju u Španiji je sastavljen od iskusnih takmičara, što je i bila ideja kada se birao tim, jer smo želeli da postignemo što bolji rezultat. Pored ovog takmičenja, članovi našeg tima su se takmičili i na internacionalnim takmičenjima poput TUBCC, organizovan od strana Thammasat univerziteta iz Bangkoka; Champions Trophy organizovan od strane Univerziteta u Oklandu; MMICC, organizovan od strane McGill univerziteta iz Montreala; BBICC, organizovan od strane Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda; AUBCC, organizovan od strane Queensland University of Technology iz Brizbena; Sauder Summit, organizovan od strane Sauder Business škole iz Vankuvera; kao i nekoliko regionalnih i nacionalnih takmičenja.
Katarina: Takmičenje u Španiji je moje šesto svedsko takmičenje. Takođe imam iskustva i na nacionalnom i regionalnom nivou gde sam učestvovala na još nekoliko takmičenja.
Ivana: Tim koji se takmičio u Španiji bio je sačinjen od već iskusnih takmičara, koji su kao što sam rekla imali prilike ranije da se spremaju za 3, 4 ili 5 svetskih takmičenja, a koji su takođe učestvovali i na mnogim lokalmnimi regionalnim takmičenjima, pa su ove pripreme zapravo predstavljale samo nadgradnju već postojećeg znanja.
Svo četvoro smo se već ranije takmičili u Kanadi (McGill Management International Case Competition u Montrealu i Sauder Summit u Vankuveru), Tajlandu (Thammasat Undergraduate Business Case Competition), Novom Zelandu (Champions Trophy), Beogradu (Belgrade Business International Case Competition) i Australiji (Australian Undergraduate Business Case Competition) na kojima smo već imali prilike da osvojimo neko od prva tri mesta.
- Vrlo često se kaže da našim fakultetima nedostaje praktična nastavai da studenti vrlo često ne poseduju konkretna i primenljiva znanja. Kako biste vi prokomentarisali slične navode? Da li vaš uspeh, kao i rezultati vaših kolega sa drugih fakulteta, zapravo protivreče takvim tvrdnjama?
Lazar: Slažem se svim gore navedenim činjenicama, a ovo je naš način da doprinesemo takvom sistemu i da ga učinimo boljim i efikasnijim. Smatram da je praktična nastava neophodna u savremenom svetu, i da bi više univerziteta trebalo da svoje napore usmeri ka ovom pravcu.
Maša: Smatram da je to generalno tačno i da je to jedna od glavnih razlika između našeg sistema obrazovanja i sistema univerziteta sa kojima se srećemo na takmičenjima. Iako smatram da je teorijsko znanje bitno, veliki problem je “rupa” između teorije i prakse sa kojom se većina studenata susreće nakon završetka studija. Ono što je meni izuzetno drago i zbog čega volim svoj fakultet je to što postoji puno prilika na Fakultetu organizacionih nauka da se upravo praktična znanja steknu tokom studija i da je kombinacija teorijskog i praktičnog znanja ono što čini uspešnim i prepoznatim naše studente na tržištu rada. Verujem da su članovi naše organizacije jedan od dokaza ovakvih tvrdnji, jer mnogi naši bivši takmičari su sada uspešni poslovni ljudi zaposleni na visokim pozicijama u jakim domaćim i stranim kompanijama. I oni kao naši alumni članovi prenose svoja praktična znanja trenutnim studentima, pa je to još jedan od načina kako razvijamo praktični pristup poslovnom problemu.
Katarina: Fakultet organizacionih nauka u Beogradu generalno ulaže napore da se poveća količina predavanja eksperata iz prakse. Za uspehe koje postižemo u svetu ipak najviše je zaslužan vannastavni rad i dodatna predavanja organizovana od strane Case Study Club-a (CSC).
Ivana: Složila bih se da našim fakultetima na generalnom nivou nedostaje spona između teorijskog i praktičnog znanja. Ono što je suštinski problem jeste što se stiče puno suvoparnog i slabo primenljivog znanja koje na tržištu rada uopšte nije potrebno.
Činjenica je da rezultati nas i naših kolega govore suprotno od tvrdnji, ali je to samo posledica velike količine dodatnog rada koji mi kao studenti u Srbiji moramo da uložimo da bismo postigli nešto što predstavlja normalno gradivo na svetskim univerzitetima.
Mogu reći da smo mi upravo zbog ovog raskola dodatno motivisani da još više radimo, ali često se dešava da upravo zbog vremena i truda koji je neophodno uložiti da bi se postigao uspeh, srpski studenti odustaju i odlaze da studiraju u inostranstvu. Upravo u tome i jeste problem, uspesi naših ljudi su česti, ali je mali broj ljudi koji ove uspehe postiže, dok je većina onih koji nikada nemaju šansu da postignu bilo kakav uspeh.
Fakultet organizacionih nauka koji mi pohađamo je jedan od retkih fakulteta u Srbiji koji je prepoznao potrebe tržišta i uspeo da prilagodi sistem studiranja kako bi obezbedio mogućnost studentima da se bave dodatnim praktičnim aktivnostima kako bi mogli da steknu dodatno primenljivije znanje potrebno za zaposlenje. Ipak, čak i na FON-u, malo je profesora kao što je dr. Vesna Damnjanović koji su suštinski posvećeni da pomognu studentima da ovo praktično znanje steknu, već studenti sami moraju tražiti organizacije i prakse gde će moći da steknu ovo znanje.
- Možete li nam reći nešto više o Case Study Club-u Fakulteta organizacionih nauka? Da li je ovo najveći uspeh kluba?
Lazar: Case Study Club je studentska organizacija koje se bavi pripremom studenata za svetska i regionalna Case Study takmičenja i koja sa uspehom postoji nekoliko godina, a ovakvi rezultati doprinose njenom jačanju i pozicioniranju na svetskoj sceni. Ovo je najveći uspeh FON-a na svetskoj Case Study mapi, ali je rezultat napornog rada koji ulažu svi koji su povezani sa Case Study Club-om.
Maša: Case Study Club je mlada organizacija koju su osnovali takmičari u rešavanju studija slučaja koji se takmiče na internacionalnim takmičenjima kao predstavnici Fakulteta organizacionih nauka. Cilj nam je da širimo mrežu ljudi koji će konstantno razmenjivati znanja i koji će raditi zajedno i nadograđivati jedni druge. Ljudi koje biramo kao članove naše organizacije su najpre ambiciozni ljudi koji žele nešto više od onog što im je ponuđeno kroz naš obrazovni sistem, koji su timski igrači i koji su spremni da se posvete radu, učenju i pripremama za takmičenja. Takođe se trudimo da se što više povežemo sa uspešnim kompanijama u Srbiji, sa ciljem da stvorimo tu vezu između teorije i prakse koja nam je kao studentima potrebna. Pored ovog uspeha, naši studenti su postigli značajne rezultate na takmičenjima ovog ranga kao što je: Prvo mesto na takmičenju Hult u Londonu, osvojeno drugo mesto na takmičenju McGill dva puta, treće mesto osvojeno na takmičenju AUBCC u Brizbenu, treće mesto osvojeno na takmičenju BBICC u Beogradu, i četvrto mesto osvojeno na takmičenju Sauder Summit u Vankuveru.
Katarina: CSC je studentska organizacija pri FON-u i svi takmičari na svetskim i određenim regionalnim i nacionalnim takmičenjima su njeni članovi. U okviru CSC-a se organizuju sve aktivnosti učenja o metodi studije slučaja, priprema za takmičenja, dovode se eksperti iz prakse ali i teorije da drže predavanja, itd. Takođe ima mesta i za one koji ne dođu do takmičarskog dela, postoji mogućnost za studente da se uključe u razne projekte najčešće realizovane zajedno sa privredom. Puno uspeha je bilo u prošlosti, ali uspeh u Španiji izuzetno je značajan za CSC jer smo prvi put uspeli da budemo ne drugi, ne treći, već šampioni na svetskom nivou.
Ivana: Case Study Club je organizacija koja pruža mogućnost studentima Fakulteta organizacionih nauka da rešavaju studiju slučaja i oprobaju se u tome da se takmiče protiv najvećih svetskih škola, ali pre svega da puno nauče o biznisu. Ovo je pre svega organizacija koja stvara mrežu uspešnih ljudi iz prakse, studenata i profesora koji omogućavaju da se stvori nešto više od onoga što studiranje u Srbiji pruža. Mi pre svega predstavljamo Fakultet na svetu, a onda i samu Srbiju i trudimo se da je prikažemo u najboljem svetlu i postavimo je na univerzitetsku mapu rame uz rame s najboljim svetskim univerzitetima. Ovu organizaciju pre svega čine mladi i ambiciozni ljudi koji su spremni da puno rade na sebi.
Case Study Club je organizacija koja pruža mogućnost takmičenja kako na lokalnom, tako i na regionalnom, pa i svetskom nivou. U skladu s tim mi na redovnom nivou doživljavamo uspehe kada rešavamo studije slučaja za na primer, domaće kompanije koje će kasnije stvarno biti primenjene i pomoći organizaciji da se poboljša, pa do toga kada naši student pobede na nekom od ovakvih internacionalnih takmičenja.
Na svetskom nivou, članovi Case Study Club-a imali su prilike već ranije da budu najbolji od najboljih pa ću tako pomenuti dvaput osvojeno prvo mesto na takmičenju Hult biznis škole, dvaput osvojeno drugo mesto na McGill Management International Case Competition-u, treće mesto na Australian Undergraduate Business Case Competition-u, prvo mesto u Litvaniji i mnogi drugi.
- Da li biste preporučili svojim mlađim kolegama da se prijave za ovakva takmičenja? Šta mogu očekivati od ovakvih takmičenja?
Lazar: Naravno, svim mlađim kolegama bih savetovao da se što pre uključe u bilo kakve projekte ili organizacije kao što je Case Study Club, koji će im omogućiti sticanje praktičnog znanja i isustva, kao neophodnog preduslova za dalje napredovanje u karijeri. Rad na ovakvim poljima je od neprocenljive vrednosti, budući da pruža uvid u to šta svakog studenta čeka nakon završetka studija.
Maša: Najtoplije bih preporučila mlađim kolegama da se prijave jer je znanje koje se stiče tokom priprema i na takmičenjima, neprocenjivo. Takođe se stiču i usavršavaju veštine koje će biti jako korisne na bilo kom random mestu sutra, poput prezentacionih veština, veština prodaje, rad pod pritiskom, rad u timu, procena vremena, argumentovanje, analitičnost i sl. Mogu očekivati da upoznaju pozitivne i ambiciozne ljude koji će sutra biti uspešni poslovni ljudi. Potrebno je i puno rada i posvećenosti ali je vredno toga, jer znanje je ono što vam niko ne može oduzeti, a što je valuta budućnosti.
Katarina: Apsolutno bih svakome preporučila! Svako bi trebalo da okuša sreću i pokuša da pronadje svoje mesto u CSC-u zbog neizmerne količine znanja koje se stiče, kontakata sa izuzetnim ljudima i ekpertima iz prakse, kontakata sa najboljim studentima prestižnih poslovnih škola iz celog sveta, ali i zbog sticanja velikog broja prijateljstava. Pozitivna energija i timski duh su ono što pokreće CSC i verujem da bi svako trebalo da želi da bude deo jedne ovakve organizacije koja ceni prave vrednosti.
Ivana: Rešavanje studije slučaja bih preporučila svakome. Prvo što ću istaći jeste ogromno znanje o biznisu koje nigde druge (pa čak ni u praksi) neće moći da steknu. To je pre svega biznis logika i mogućnost da nauče dosta o svakoj biznis oblasti što znači da mogu da se zaposle na bilo kojoj poziciji u kompaniji.
Ono što je takođe jako bitno, a što izrada studije slučaja pruža jeste timski rad, takođe i sticanje prezentacionih veština, veština pregovaranja, dobar time-management, organizacione veštine, liderstvo i mnoge mnoge druge veštine koje su neophodne svakom, nebitno da li planira da se bavi biznisom ili građevinom.
Treća stvar koju kroz studiju slučaja mogu steći jeste puno prijatelja za ceo život i na kraju naravno, dobiće priliku da putuju na najrazličitija mesta na planeti i da upoznaju ljude iz najvećih svetskih škola, da nauče kako se oni ponašaju i kako žive. Pored toga ova putovanja omogućiće im da probaju i rade stvari koje nikada nisu, a koje će im sigurno uvek ostati u sećanju.
