Intervju sa članovima benda Enormna Blajsna

1. Kako biste se predstavili našim čitaocima koji možda nisu čuli za vas?

Stefan Zdravković: Nenad Lučić je momak koji gotivi zimske sportove, svira bas gitaru, poznaje apsolutno sve ulice u gradu i uglavnom je taj koji nas nasmeje u situacijama kada je to najpotrebnije. Ivan Milenković Beki svira bubanj, a u pauzama od napornog vežbanja pravi mozaike od sumpora i kobalta, Pavle Gavrilović svira gitaru i klavir, tripuje Hindemita i nije uleteo sa kešom za probu od juna 2012. godine. Ja, Stefan Zdravković, pevam i ljubitelj sam ženskih parfema. Studenti smo, i svi imamo bar jednu zajedničku osobinu koja nas je i udružila, a to je sklonost prema dobroj blajsni.

2. Možete li nam objasniti naziv benda? Kako je nastao i šta znači?

Pavle Gavrilović: Ime benda je smislio Beki, sećam se tog telefonskog razgovora. To je bilo još na samom startu, kada smo tek započeli pisanje prve pesme, pozvao me je da bismo pričali o planovima i stihovima koje je započeo, i neko od nas se dotakao teme imena benda. Bilo je par imena u opticaju koja su imali vulgarni karakter i od kojih smo odustali, a onda je Beki odjednom izustio: „Enormna Blajsna, tako ćemo se zvati.” Odmah sam prihvatio predlog jer sam tačno znao šta se krije u tom nazivu. U tom periodu smo koristili reč „Blajsna” za bilo kakav vid druženja, dugo smo govorili: „Kad se blajsna večeras?” i reč „Blajsna” je postala sinomim za kvalitetno druženje, pozitivnu energiju i sve one stvari koje nas već skoro 3 godine drže na okupu.

3. Kako biste definisali muzički pravac za koji ste se opredelili?

Pavle Gavrilović: Nismo se opredelili ni za kakav pravac, opredelili smo se za iskrenu muziku. Nikada nisam voleo da muziku svrstavam u određene fioke i pravim sistematizaciju tog tipa. Ja lično slušam puno raznovrsne muzike i sve te „muzike” imaju jednu stvar zajedničku, a to je da su iskrene. Ako bih morao da preciziram naš pravac, verovatno bih rekao da smo ideološki najbliži rok muzici.

4. Svi vaši radovi su autorski, ističete da tekstovima pridajete veliki značaj, možemo reći da je domaća scena bogatija za jedan bend koji se zalaže za iskrenost u ozbiljnost u svom radu. Da li se slažete?

Pavle Gavrilović: Možda bi bilo malo pretenciozno da sami za sebe to kažemo, ali svakako da se trudimo da budemo što iskreniji i ozbiljniji u onome što radimo. Tekstu pridajemo veliki značaj, ali muzika ne zaostaje nimalo. Cilj nam je da napravimo neraskidivu vezu između te dve stvari, da ne možemo da zamislimo taj tekst bez te muzike i obrnuto.

5. Upravo je objavljen novi singl Ona i mi, možete li nam reći nešto više o ovoj pesmi?

Pavle Gavrilović: Možda ću malo odlutati od pitanja koje mi je postavljeno, ali ono što je meni najinteresantnije u vezi pesme „Ona i Mi” jeste sam proces nastajanja koji je od samog početka, kada smo imali samo parče papira sa stihovima, do momenta kada smo sedeli u studiju Ognjana Radivojevića i pričali o najsitnijim detaljima miksa bio jako uzbudljiv i inspirativan. Sećam se te večeri i prvog susreta sa stihovima… Beki i ja smo bili na nekoj zabačenoj plaži u Grčkoj, i, kao što imamo običaj još od naše petnaeste godine, svirali gitaru i pevali. U jednom trenutku on je iz zadnjeg džepa izvadio blokčić, pružio mi i rekao: „Sigurno ćeš odmah provaliti kome su upućeni ovi stihovi“. Od te noći pa do ove, kada sedim i pišem odgovore na vaša pitanja, skupilo se bezbroj razgovora, svađa, smejanja, plakanja, snalaženja, kašnjenja, nervnih slomova, euforija i nijedan od tih trenutaka ne bismo zamenili ni za šta drugo. Ponosni smo na ovu pesmu, a posebno nam je drago što je Hristina Vuković, koja je u pesmi ostavila deo sebe, nesebično pristala da nam pomogne.

6. Da li je teško za jedan mladi bend da se izbori za mesto koje zaslužuje na domaćoj sceni?

Stefan Zdravković: Ne znam kako je to bilo nekada, ali je danas jako teško. Svi pričaju kako je potreban proizvod i ideja, i posle se sve samo od sebe dešava, a zaborave da kažu kako da dođemo do novca, koji je ključan faktor na putu do uspeha danas. Džaba ideja ako nemaš kako da je realizuješ. Mi smo prihvatili sve izazove i rizike, mladi smo, verujemo u to što radimo, verujemo da postoji mesto za nas, smatramo da možemo doprineti ovoj sceni samo na bolje i ka tome težimo.

7. Imate li podršku za dalji rad?

Stefan Zdravković: Da, imamo podršku ljudi. Oni nam i jesu glavna motivacija za stvaranje novog materijala i borbu sa kulturnim posrnućem u Srbiji. Okruženi smo i skepticima i optimistima, međutim, danas je mnogo više skeptika, retko ko će preduzeti nešto novo a svi će sedeti u svojim udobnim foteljama ispred svojih kompjutera baveći se tuđim životima, nipodaštavajuci tuđe radove. Kada neko pak uradi nešto novo, svi će prstom uperiti u njih, pa je sad na bendu da pokaže da li zaista može da se nosi sa tim stvarima i ostane uporan, i stane iza svega što radi, ili će odustati. Postoje naravno i oni što su nešto već uradili, velika imena, koja konstantno koriste kamere da pričaju o tome kako mladima treba pomoći i promovisati ih, međutim kada se stvarno stvori prilika za to, svi pobegnu u mišju rupu. Svi će pomoći ako im date novac, tad su svi velikodušni.

8. Ukoliko bi neko želeo da vas čuje uživo, da li je to moguće i gde? Nastupate li u klubovima ili na svirkama u gradu?

Stefan Zdravković: Naravno. Trenutno se spremamo za nastup u okviru „Bunt Rok Mastersa“ koji će se održati u klubu „Fest’’ u Zemunu, a nakon toga ćemo organizovati neke svirke sa par bendova. U pregovorima smo sa jednim norveškim bendom sa kojima ćemo možda raditi turneju, kao i par mladih bendova iz Beograda i Novog Sada. Pozivam sve da nas prate na nasem fan page-u i time saznaju najnovija desavanja. https://www.facebook.com/enormnablajsn

9. Šta možemo očekivati od vas ove godine? Neki novi singl? Neki novi nastupi?

Stefan Zdravković: Očekujte da ćete nas viđati često, očekujte nov materijal, očekujte mnogo svirki. Ljudi, puni smo entuzijazma i stvarno imamo veliku želju da stvari počnu da se menjaju na sceni, odnosno da scena konačno počne da se stvara, očekujemo vašu podrsku, pre svega da dolazite na svirke. Ne budite lenji, pokrenite se!