- Za početak možeš li nam se predstaviti.
Ja sam student druge godine fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu odsek – zidno slikarstvo. Rođen sam u Prokuplju 1994. god.
- Kako si i kada odlučio da studiraš Fakultet primenjenih umetnosti?
Zavrsio sam srednju elektrotehničku školu u Prokuplju. U tom periodu školovanja sam se pored svojih školskih obaveza bavio i crtanjem. Dok su moji drugari iz razreda uredno vodili beleške na času, mene je sve više privlačilo oslikavanje klupa, školskih svezaka, rančeva… Sve dok mi jednog dana nije prišao direktor škole sa ponudom koja je samo dodatno produbila moju ljubav za crtanjem i definitivno udarila temelje mojoj odluci da se ovime bavim. Danas je Tehnička škola „15. maj“ u Prokuplju ukrašena sa 15 portreta veličine 2x2m znamenitih ličnosti iz srpske istorije. I tako je sve krenulo, radio sam, pa čak i zarađivao od onoga sto volim, i uz podršku mojih roditelja upisao sam FPU u Beogradu.
- Kako je izgledao put od prvih crteža do današnjih studija na FPU?
Još tokom školskih dana intenzivno sam se bavio crtežom, u početku to su bili likovi inspirisani naučno-fantastičnim filmovima, a onda sam jednog dana na internetu video fotorealistične portrete koji su me oduševili. Tada sam odlučio da i sam nacrtam jedan takav portret. Vežbao sam satima, danima i napokon završio. Čini mi se da je taj prvi portret bio prekretnica u mojoj crtačkoj karijeri. Šta više, usledile su prve ponude za naručene radove.
Zavoleo sam crtanje portreta, radio sve više i više, postavio sam na društvenim mrežama jedan od njih i dobio dosta pozitivnih komentara što me je dodatno inspirisalo da nastavim dalje! Sa pozitivnim komentarima došlo je i više samopouzdanja, volje, i naravno još više radnih sati. Kako sam uvek voleo da ekperimentišem i isprobavam nove tehnike, kupio sam svoj prvi airbrush pištolj. Plašio sam se da tehniku neću savladati, potrebno je imati jako mirnu ruku, dobar osećaj, i ceo plan unapred, ali zahvaljujući upornosti i radu savladao sam je. Ujedno pored olovke krećem da radim airbrush tehnikom koja je odlična za oslikavanje skoro svih mogućih površina, pa i zidova. Kako se mojoj srednjoj školi bližio kraj ja sam sve više crtao, a elektrotehniku sve više zapostavljao.
- Studije na FPU su nešto drugačije u odnosu na klasične (da se tako izrazimo), da li se tvoji studentski dani razlikuju od studenta koji npr. studira prava ili matematiku? Da li potrebno više ulaganja slobodnog vremena, više rada ili su studentski dani ispak isti?
S obzirom da za nastanak nekog kvalitetnog crteža, slike, grafike, ili drugog umetničkog dela treba dosta vremena, samim tim i vreme provedeno na fakultetu je produženo. Skoro svakog dana sam konstanto na fakultetu od 09:00 do 19:30 kako bih završio sve u roku. Kada dođem kuci, pored nezavršenih obaveza na fakultetu, ako ih ima, tu su i naručene slike, tako da radim skoro celu noć.
- Da li u našoj zemlji ima mesta za mlade umetnike?
Mislim da je kultura u našoj zemlji zapostavljena i odbačena u stranu kao nekorisna alatka potrošačkom društvu. Možda je uzrok manjak sredstva u budžetu, ali zašto se sve više mladih opredeli za noćne izlaske i bacanje para na takvim mestima, a ne na primer na jedno veče provedeno u pozorištu, galerijama… Zato sve više mladih talentovanih umetnika nažalost odlazi iz Srbije u potrazi za sigurnim poslom gde su kultura i doprinos umetnika jako cenjeni. Svi imaju nameru da Srbiju prikazu u najlepšem svetlu, Srbija je zemlja veoma talentovanih mladih ljudi i zato je pomoć i olakšanje svakom vrednom i talentovanom studentu neophodna. Nadam se da će se stanje promeniti i odlazak mladih umanjiti.
- Reci nam nešto više o tvom radu.
Pored fotorealističnih portreta koje radim, želim da upoznam razne pravce umetnosti i što je više tehnika moguće. U planu mi je da naučim da oslikavam automobile, motore, kacige, da naučim tehniku mozaika, freskopisa, oslikavanja zgrada i objekata velikim muralima, zatim rad sa uljem na platnu, i naravno jednog dana želeo bih da imam svoj atelje. Takođe pored slikarstva zanimaju me vajarstvo i dizajn. Na konkursu „Luc“ dizajnirao sam i napravio lampu kao učesnik izložbe. Takođe bio sam i učesnik izlozbe XVIII Bijenala studentskog crteža Srbije gde su izloženi samo najbolji radovi svih fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti u Srbiji.
- Mi smo videli jedan tvoj rad (mural sa satom), možeš li nam reći nešto više o nastanku samog murala, rađen je jednom zanimljivom tehnikom. Da li je to teško uraditi, verujemo da je potrebna velika preciznost i oštro oko da bi se napravio jedan ovakav rad sa tako preciznim detaljima.
Najbitnija je ideja, kako uvek kasnim negde rešio sam da na neki način odvučem sebi pažnju na vreme, i tako sam odlučio da naslikam veći mural ruke na kojoj je sat. Dobio sam jedan koristan mural. Rađen je airbrush tehnikom koja radi na principu spreja, potreban je kompresor koji pod pritiskom izbacuje boju koja je smeštena u malom rezervoaru na vrhu pištolja. Da bi se tehnika savladala potrebno je vreme, okidač kojim se kontroliše protok boje je jako osetljiv i za najpreciznije linije potrebno je imati jako dobar osećaj.
- Da li planiraš neku samostalnu izložbu ili možda neku zajedničku izložbu sa kolegama?
Sa sada ništa konkretno. Možda uskoro napravim samostalnu izložbu u Prokuplju, u zavisnosti od vremena i količine posla koje budem imao za vreme ovog raspusta.
- Postoje li neki magazini, izložbe, takmičenja… koji su orijentisani samo na studente koji studiraju umetnost? Načini kako studenti mogu predstaviti i promovisati svoj rad?
Postoje konkursi za umetnike koji su jako korisni. Tako umetnik ako prođe na konkursu ima šansu da njegov rad bude izložen u nekoj galeriji i tako upozna ljude sa njegovim radom. Konkursi se raspisuju po celom svetu i najbitnija je dobra informisanost, obično se konkursi postavljaju na sajtovima fakulteta.
