Kako je nastao blog?
Ideja je nastala u vreme kada sam se spremala za studije u inostranstvu nije bilo dostupno mnogo informacija, a budući da bez adekvatne pripreme nije moguće otići na neki od prestižnih univerziteta gde postoji mentorstvo, informacije sam tražila od starijih kolega koji su se školovali u inostranstvu. Kod nas uopšteno postoji velika mistika kada je reč o odlasku u inostranstvo na studije. Tada sam, iz želje za transparentnošću teme, odlučila da počnem da vodim blog. Moja želja je prvenstveno bila da blog inspiriše ljude, jer verujem da je putovanje najbitniji faktor za napredovanje mladog čoveka. Vremenom je prerastao u jedan kompletan sajt o obrazovanju u inostranstvu.
- Sajt je danas postao jedan od najpotpunijih izvora informacija kada je reč o studijama u inostranstvu, kako ste došli do apsolutnog lidera kada je ova tema u pitanju?
Postoje dve faze u razvoju sajta. Prva se odnosila na same početke i period kada samo pisala o tehnikalijama i temama kao što su proces aplikacije, kako obezbediti preporuku, kako i gde možete prevesti dokumente, itd. Nakon toga uključili su se neki uspešni mladi ljudi iz zemlje i regiona koji su za sajt pisali takođe zanimljive tekstove koji su čitaocima obezbedili praktične savete. Tako je od bloga nastao jedan pravi mali portal. Na taj način postali smo mala zajednica skoncentrisana oko zajedničkog cilja i ideje da približimo mladima u našoj zemlji mogućnosti odlaska na studije u inostranstvu. Drago nam je da nam se stalno priključuju neki novi ljudi koji pišu za blog i sa čitaocima dele svoja iskustva.
- Tokom zime ste imali jednu vrlo uspešnu seriju tekstova na temu mastera i doktorata „Zimske priče“. Možeš li nam reći nešto više o tome?
Tokom zime smo lansirali seriju od 8 tekstova koje su napisali mladi ljudi koji su master ili doktorske studije završili u inostranstvu. Budući da naši čitaoci „rastu“ bilo je potrebno osvrnuti se i na postdiplomske studije i mogu reći da smo imali odlične reakcije na Zimske priče. Ovim putem se i zahvaljujem svima koji su pisali za nas.
- Da se radi o jednom ozbiljnom projektu svedoči i podatak da ste odlučili da sve ove informacije postanu dostupne i studentima iz Albanije. O čemu se radi?
Pokrenuli smo i sajt na albanskom jeziku u saradnji sa Jovanom Tintor, našim poznatim prevodiocem za albanski jezik. Razlog za pokretanje sajta baš na albanskom jeziku je to što je u našoj zemlji ipak moguće pronaći željene informacije, postoji veliki broj portala i izvora informacija, dok je u Albaniji još uvek teško informisati se i pronaći adekvatne informacije ukoliko neko želi da ode na studije u inostranstvu.
- Ti si završila master studije u inostranstvu, možeš li nam reći na osnovu svog ličnog iskustva i poznanstava koje si stekla na studijama, postoji li razlika između studenata i studentskog života u Srbiji i onih u nekim evropskim zemljama? Da li je preko potrebno da odemo na studije u inostranstvo i šta nam takvo iskustvo može doneti?
Kao i kada je reč o putovanjima, svaki odlazak u inostranstvo obogaćuje posmatrano iz više uglova. Kada je reč o karijeri, suštinski je bitno da bar deo studija provedete negde u svetu. Iz životne perspektive bitno je uvideti da svet postoji i van granica naše zemlje, to bih opisala kao mogućnost da udahnete „neki drugi kiseonik“. Tada će vam biti lakše da se suočite i sa svim situacijama, bilo dobrim bilo lošim, koje vas očekuju po povratku. Svet je izuzetno velik i zanimljiv i zaista ima mnogo da vam pruži. Što se obrazovanja tiče, iz moje perspektive smatram da je potrebno steći uvid u to da je pre svega potrebno biti orijentisan ka sticanju veština, primenjenog znanja i zahtevima tržišta. Master studije ne treba upisivati po inerciji. Takođe smatram da ne treba upisivati master na istom fakultetu i u okviru iste oblasti u kojoj ste završili osnovne studije. Potrebna je širina shvatanja jer multidisciplinarnost je danas prioritet i većina programa je takva. Potrebno je da čovek bude spreman na promene jer danas se i karijere menjaju munjevitom brzinom, tako da verujem da više nije moguće reći da se neko „zaposlio u struci“. Znanja koja steknete u inostranstvu možete vrlo lako primeniti u Srbiji i bićete vrlo konkurentni na tržištu. Tokom boravka u inostranstvu na studijama ja sam lično osetila kako sam postala otvorenija za neke nove ideje. Više od toga, čovek postane hrabriji.
- Dotakli smo se i teme mobilnosti mladih.
Mogu samo reći da se danas u svetu insistira na mobilnosti. U Evropi i šire postoji jak talas mobilnosti studenata i mladih jer to je jedna od odlika 21. veka. Mladi ljudi slede svoj put i svoju karijeru, i boravak u inostranstvu je često usputna ili finalna stanica, kako bi naučili nove stvari i stekli nova iskustva. Tu je i znanje stranih jezika. To je i jedna od razlika koju sam primetila između naših studenata i studenata u inostranstvu, kod njih postoji svest da je potrebno otići negde na razmenu, dok je kod nas to još uvek u začetku, ali ide napred.
- Novi projekat očekujemo ovih dana. Šta ćete nam predstaviti?
Pokrenuli smo novi projekat „Kako na posao“. Radi se o sajtu po ugledu na postojeći blog „Kako na master“, i ovim projektom želimo da pokažemo da je moguće pronaći posao i u zemlji i u inostranstvu, kao i da promovišemo mlade ljude koji su samostalno ulagali u svoj rad. Ovo će biti portal o „selfmade ljudima“ i startovao je 23.februara i reakcije su odlične.
