- Kako si došla na ideju da pokreneš blog koji je posvećen putovanjima?
Putovanja su moja velika strast. Rado pričam sa prijateljima o raznim destinacijama, razmenjujemo savete, iskustva i mišljenja i volim da organizujem razna putovanja – od vikend putovanja do malo ozbiljnijih avantura. Sama ideja za pokretanje bloga je potekla od moje sestre Maje, koja zna da volim da pišem, pa smo tako spojile i ljubav prema putovanjima i pisanju u jedan lep hobi. Pre bloga sam pisala komentare, savete i utiske na raznim forumima i na kraju je došao red da sve to objedini i da se krene sa blogom.
- Putovanjima pristupaš iz nešto drugačije perspektive, tvoj blog, kao što mu i samo ime kaže, govori o utiscima. Da li nam tvoj blog daje, pored putopisa, i neke savete o putovanjima i predloge za destinacije?
Da, saveti su veoma bitan i koristan deo mog bloga. Svi saveti koje sam napisala su iz ličnog iskustva, to su saznanja koja stekneš na putu, nove situacije u kojima se nađeš i moraš da nađeš rešenje u trenutku. Ne volim isprazne tekstove koji mogu da se pročitaju skoro svuda, lično iskustvo je presudno. Rado ću podeliti svaku situaciju sa čitaocima, i prijatnu i neprijatnu, kako bi i oni znali šta da rade ako se zadese u sličnim okolnostima. Nisam ljubitelj ulepšavanja putovanja, slikanja samo lepog i bogatog. Treba prikazati realnost, ma koliko surova bila i dati savete za snalaženje baš u tim uslovima.
Što se tiče predloga za destinacije, trudim se da što bolje opišem neku zemlju ili grad kako bi čitaoci mogli da ih dožive što realnije, ali sami moraju da osete da li ih nešto “vuče” tamo ili ne. Lično se uvek vodim tim nekim unutrašnjim osećajem kada biram novu destinaciju.
- Da li je ovo jedini blog slične tematike u našoj zemlji?
Blog je među retkima koji se bave isključivo putovanjima. Nije jedini, primećujem da raste broj blogova koji se bave temom putovanja, mada je najčešće tema putovanja deo nekih lifestyle ili fashion blogova. Rado čitam i druge blogove i to savetujem i ljubiteljima putovanja. Bitno je čitate blogere čiji vam način i stil putovanja odgovaraju. Na primer, ako ste backpacker, nema svrhe da čitate neke blogove o luksuznim all-inclusive destinacijama. Nađite blogere koji su slični vašem stilu. Preporučujem odlične tekstove koji se nalaze na sajtu Kluba putnika.
- Koja je najzanimljivija destinacija koju si posetila?
Nedavno sam se vratila iz Afrike, gde sam bila na turi Kenija-Tanzanija-Zanzibar. Mislim da bi svi trebalo makar jednom da posete Afriku. Fasciniraće vas crvena boja zemlje, bujna zelena vegetacija, veseli ljudi u šarenoj odeći, svet divljih životinja i iskreni i široki dečiji osmesi. Volim destinacije koje se puno razlikuju od “kuće” jer što su kultura i način života drugačiji, to putovanje ostavlja jači emotivni utisak.
- Kako bi izgledala tvoja lična mapa omiljenih destinacija?
Obožavam Italiju, Rim i Sicilija su mi favorit. Na Siciliji sam bila dva puta i mislim da ću ići opet, sigurno. Želim da obiđem i jug i sever Italije, a u planu su mi mnogi evropski gradovi koje još nisam stigla da vidim kao na primer Madrid, Lisabon, Amsterdam. Beč mi je isto među omiljenim gradovima iz komšiluka u koji bih uvek mogla da odem na vikend. A da, i u Atinu bih želela što pre. A tu su i egzotične destinacije koje me čekaju, na primer Kuba. Najviše volim da sam pored mora. Spadam u grupu onih ljudi kojima ništa ne može da zameni more. Na more bih i zimi išla.
- Kako biraš tekstove za blog?
Inspiracija mi je okruženje koje postavlja različita pitanja vezano za destinacije ili organizaciju putovanja. Po njihovim pitanjima vidim šta je ono što ih najviše zanima ili muči i onda rešim da se time detaljnije pozabavim i da napišem tekst.
- Da li je vođenje bloga za tebe ozbiljan „posao“ ili ga više doživljavaš kao hobi?
Iako je za sada hobi, vođenje bloga zahteva dosta vremena. Međutim, kada nešto baš volite, onda rado na to trošite vreme. Možda nekome sa strane to deluje jednostavno, ali tu zaista ima dosta posla. Uvek se trudim da odgovorim na sve poruke i komentare, na sve mejlove koje dobijam, a tu je i FB stranica, Tviter profil, Instagram profil i sve to zahteva vremena i pažnje.
- Budući da mladi u Srbiji često nemaju dovoljno mogućnosti za putovanja, koji savet bi im ti dala, kako ipak mogu da postanu svetski putnici?
Najgore je sedeti kod kuće. Prvo treba shvatiti da za putovanje nije potreban veliki novac. Smeštaj možete da nađete i besplatno, o tome sam pisala kod vas na portalu, a i opcije prevoza su razne – i tu možete da stopirate na primer. Na putu ćete upoznati puno ljudi kod kojih ćete možda otići jednoga dana i biti njihovi gosti ili će oni doći kod vas. Druga bitna stvar je da se preračunate i realno pogledate kako trošite novac. Iskreno verujem da, ako sebi postavite za cilj da putujete, novac ćete uspeti da uštedite. Motivacija je tu veoma bitan faktor.
- Da li se kod nas neguje taj duh svetskih putnika s obzirom na sva finansijska ograničenja?
Rekla bih da se sve više putuje, što je odlično! Nesrećne devedesete su nas toliko izolovale od sveta da ćemo teško nadoknaditi sve što smo tada propustili. Zato je bitno da sada mladi ljudi koriste svaku šansu da odu u inostranstvo, da vide kako žive njihovi vršnjaci, da čuju neke nove ideje, načine razmišljanja, probaju neku novu hranu. Sve ih to čini bogatijima, srećnijima i mudrijima.
- Za naš portal pisala si o Couchsurfingu, pojmu opšte prihvaćenom u svetu a kod nas nedovoljno poznatom, koliko je bitno mlade ljude edukovati o kulturi putovanja i sličnim temama, kao i razbiti predrasude koje postoje o tome, i kako se oni mogu upoznati sa svim onim što je dostupno mladima u inostranstvu?
Mislim da baš zato što smo godinama bili u izolaciji, a svet otišao daleko ispred nas u načinu i pristupu putovanjima, sada imamo te razne predrasude i nerealne strahove. To se sve razbije tako što rešite da odete, jednostavno kupite kartu i kažete sebi – idem! Informacije su im uvek dostupne preko velikog broja stranih travel blogova, zatim domaćih blogova, portala i foruma. Naravno, teško je odupreti se komentarima sredine. Ljudi ovde mi često govore – Pa kako ćeš sama na put? Verujte, u inostranstvu me nikad niko nije pitao zašto putujem sama, već samo odakle sam došla i koja mi je sledeća destinacija. Kada vidim strance od 20 godina koji sami putuju Evropom bude mi i malo žao nas, koji nismo bili te sreće i tada mi naša izolovanost i uslovi u kojima smo rasli, kao i lokalni način razmišljanja deluju još tužnije. Predrasude se najbolje razbijaju na putovanjima. Kada vam je želja za avanturom, za istraživanjem i upoznavanjem novog i nepoznatog jača od bilo kog “šta ako” straha, spremni ste da krenete na put!
 i saznajte više o njenim ){kind=link}