Teško je odoleti izazovu da se „iskoristi prilika“ i na trećoj ili četvrtoj godini studija počne s honorarnim, ili čak stalnim, dobro plaćenim poslom programera, ali to je velika zamka, istaknuto je na skupu „Nedelja inovacija – Nauka i tehnologija u susret privredi“ u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu.
Ne ubijajte svoju kreativnost
To „potpisuje“ i jedan uspešan student, Stefan Anđelković, master fizike s Kembridža i suosnivač srpskog startapa Persida. „Na studijama u Beogradu sam video mnoge koji su s prvim poslom počeli pri kraju studija. Mnogo od njih nisu završili, što je žalosno jer imali su potencijala za nauku i inovacije a sad se bave jednim te istim poslom, ma koliko bio plaćen. To ubija svaku kreativnost a iz tog kola se teško izvlači“, kaže Anđelković, koji tvrdo zagovara „zapadnjački“ stav – završiti dobre studije i krenuti u svoj biznis.
Na opasnost brze zarade, koja se kasnije plaća kroz celu profesionalnu karijeru, upozoravaju i profesori fakulteta ali i stručnjaci koji rade u branši, ili na najznačajnijim naučnim projektima u zemlji.
„Ne jurite pare, radite na sebi“, poručuje vd dekan Elektrotehničkog fakulteta BU, prof. dr Milo Tomašević, koji je istakao rani odliv studenata kao popriličan problem s kojim se sreću fakulteti koji imaju računarske i softverske smerove.
Već na trećoj godini studenti počnu da rade za, uglavnom inostrane, firme i dobro plaćen posao ih odvlači od studija i zaokruživanja znanja „bazičnih“ nauka.
„Mogu da vam pričaju da kursom za šest meseci postajete IT stručnjak i da su vam sva vrata sveta otvorena, ali činjenica je da je za stvaranje inžinjera, pravog stručnjaka koji shvata problem i zna da nađe rešenje, potrebno šest godina“, kaže prof. Tomašević.
S njim se slaže i prof. dr Sanja Vraneš, direktorka Instituta Mihajlo Pupin, mesta gde se u Srbiji bave vrhunskom naukom, koja upozorava da van „opasnosti brze zarade“ nisu ni oni koji su završili studije i perspektivni su u svom poslu.
„Mladi gledaju kako da odmah mnogo zarade, kupe stan, kola… Prihvataju poslove outsorsinga, kodiraju za druge… Zbog mladosti ne razmišljaju ni o zdravstvenom osiguranju, a tek penzija im je daleka, a neće je ni imati jer treba javno reći – IT sektor kojim se toliko hvalimo u velikom delu radi za strance u sivoj zoni, čime (na duže staze) gube i zaposleni i država i društvo“, kaže Vraneš.
Poseban problem je što u tom „kodiranju za strance“ mladi ograničavaju svoj potencijal i postoji opasnost da budu ograničeni, da pristanu da postanu fah-idioti.
(G.M.Š.)
Izvor: mondo.rs
