Pažnja koja je usmerena na obrazovanje u Finskoj duguje se činjenici da đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu. Ono po čemu se Finska dodatno ističe je podatak da je obrazovanje u Finskoj besplatno za sve, i to na svim nivoima obrazovanja. Više je nego očigledno da država ulaže mnogo u obrazovanje, ali sav taj trud i rad se višestruko vraća, jer je Finska jedna od najrazvijenijih zemalja na starom kontinentu, ali i u svetu. Ono čime se Finci mogu ponositi je činjenica da je u ovoj zemlji pojam „odliva mozgova“ praktično nepoznat.
Filozofija njihovog obrazovnog sistema temelji se na mišljenju da svako može doprineti nekim znanjem ili veštinom i na razvoju istih radi se tokom celog procesa školovanja. Kako bi konstantno radili na usavršavanju obrazovnog sistema, na svakih sedam nedelja učenici širom zemlje ocenjuju svoje školovanje i navode šta smatraju dobrom a šta lošom praksom, šta bi trebalo poboljšati ili izmeniti. Na taj način čitav obrazovni sistem prolazi redovnu kontrolu i neku vrstu samoocenjivanja.
Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve. Škola i školovanje ne predstavljaju stres i obavezu, već zadovoljstvo. Tom stavu doprinosi i činjenica da se nastavnici i predavači doživljavaju kao prijatelji, pa vas ne treba iznenaditi kada se učenici obraćaju nastavnicima po imenu, dok se formalnije ophođenje odnosi samo na direktora i dosta starije predavače. Isto tako škola ili fakultet se doživljavaju kao drugi dom.
Njihov obrazovni sistem temelji se na stavu da obrazovanje treba biti jednako za sve i dostupno svima. Obrazovanje je obavezno (odnosi se i na strane državljane s prebivalištem u Finskoj) i deca kreću u školu sa navršenih 7 godina, dok se osnovno obrazovanje sa napunjenih 16 godina starosti.
U Finskoj je praksa da u jednom razredu predaju dva ili čak tri nastavnika koja se međusobno nadopunjuju i pomažu učenicima koji nisu savladali određeni deo gradiva. Među učenicima se neguje duh vršnjačkog obrazovanja pa se tako i učenici međusobno pomažu i stvaraju jedinstven proces učenja. Druga važna stavka finskog obrazovnog sistema je stvaranje stabilnog okruženja za učenike kako bi se učenici osećali prijatnije i slobodnije. Jedan od načina na koji je to ostvareno jeste spajanjem osnovne i srednje škole u jednu. Na taj način učenici ne prolaze kroz stresni period navikavanja tokom prelaska u drugu školu. Isto tako vrlo često isti nastavnici/profesori isprate učenike tokom celokupnog osnovno-srednjoškolskog obrazovanja. Nakon završetka ove škole, obrazovanje se može dodatno sticati u gimnazijama ili strukovnim školama. Ako učenikove veštine nisu usavršene do standarda koje zahteva visokoškolsko obrazovanje, učenici mogu nadopuniti i poboljšati školske rezultate upisom tzv. dopunskog obrazovanja, odnosno, desetog razreda. Srednje škole pohađaju učenici s navršenih 15 godina, a završavaju sa 18. U školama nema ocena, a ispiti se polažu dva puta godišnje – u proljeće i u jesen. Tokom srednje škole učenici završavaju jedan od tri kursa kojima se opredeljuju za dalje obrazovanje, odnosno, studiranje.
Jedna od najvažnijih stavki finskog obrazovnog sistema je ta da je studiranje besplatno za sve studente. U finskom visokoškolskom sistemu se razlikuju univerziteti i politehničke visoke škole, jer su politehnički fakulteti ustvari univerziteti primenjenih nauka, koji se obeležavaju kao UAS (Universities of Applied Sciences). Svi fakulteti u Finskoj imaju prijemne ispite. Prijemni ispiti su obavezni, naročito za osnovne akademske studije (Bachelor) i ovaj ispit se najčešće polaže upravo u Finskoj. U izvesnim situacijama kada iz neke zemlje postoji veliki broj interesenata za neki univerzitet, FINNIPS (Finnish Network for International Programmes) razmatra i organizuje polaganje ispita u matičnoj zemlji, ukoliko je zemlja članica EU. Ukoliko se radi o zemljama koje nisu članice EU, procedura je nešto drugačija i zavisi od zemlje do zemllje. Recimo, za studente iz Srbije se, ukoliko ih ima više prijavljenih, prijemni ispit organizuje u susednoj EU zemlji, do sada je to bilo u Bugarskoj.
Svi univerziteti omogućavaju studentima opredeljivanje za dodiplomski nivo studija, master, postdiplomski i doktorski nivo studija. U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na finskim univerzitetima je besplatno za domaće studente i državljane Evropske unije. Ono po čemu se finski visokoobrazovni sistem izdvaja jeste da studenti sami osmišljavaju raspored i plan ispitivanja. Studentima se tokom čitavih studija na raspolaganju nalaze studentska savetovališta, dok studentska udruženja organizuju posebne kurseve i programe za studente. Visokom standardu doprinosi i zavidna infrastruktura visokoškolskih institucija, zgrade fakulteta su moderne i funkcionalne, opremljene i prilagođene studentima kako bi im ponudili sve ono što je studentima potrebno tokom studija. Svi fakulteti obezbeđuju besplatan internet, a pristup svim bibliotekama u Finskoj je besplatan za sve studente.
Dobra praksa koju bi naš obrazovni sistem mogao primeniti.
Foto: monipag.com
