Stipendija „Dositeja” – lift na stepenicama karijere

Najperspektivnijim akademcima po 300.000 dinara i obaveza da u Srbiji rade barem pet godina.

Stipendija „Dositeja” Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta je kao značka na odelu studenta završne godine osnovnih i master studija u našoj domovini. Zapada za oko. Blista posebnim sjajem. Jednom zadenuta doveka ostaje pratilac najuspešnijih mladih ljudi koji su je se domogli izvanrednim znanjem. Godišnje njom se okiti do 1.200 akademaca (do 800 na kraju osnovnih i do 400 u finišu master studija). Svaki dobije ukupno 300.000 dinara, ali i obavezu da u Srbiji radi pet godina, posle diplomiranja. Novac se potroši. Godine prođu. Značaj stipendije „Dositeja” – ne izbledi. I za bivše stipendiste ona je „lift” na stepenicama karijere, „ključ” kojim se otvaraju vrata radionica plaćene stručne prakse, „lampica” što zasija nad glavom poslodavca odlučnog da mladim talentima pruži šansu da steknu radno iskustvo, ali i da ih zaposli.

Kragujevčanin Marko Miletić (30) bio je stipendista Fonda za mlade talente u akademskoj 2009/10. godini, kada je završavao master studije na Mašinskom fakultetu u rodnom gradu. A završio ih je sa prosečnom ocenom 9,45. U januaru ove godine doktorirao je na Fakultetu inženjerskih nauka, kako se sada zove bivši kragujevački „Mašinac”. U međuvremenu dobio je posao u kompaniji „Fijat Krajsler automobili Srbija”.

– Mnoge puteve usavršavanja omogućilo mi je to što sam stipendista Fonda za mlade talente. Jer svi znaju šta je „Dositeja”, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Sa fondom sam najviše sarađivao u radionicama koje organizuju. Siguran sam da mi je to što sam deo te fondacije pomoglo da budem primljen, između ostalog, i u Uneskovu letnju školu u toku koje sam boravio i u Uneskovoj kancelariji u Veneciji. A da fond u saradnji sa kragujevačkim „Fijatom” nije organizovao radionicu, pitanje je da li bih ikada kročio u pogone auto-industrije – uverava mladi doktor inženjerskih nauka, iza koga je 70 naučnih radova, a od toga pet objavljenih u međunarodnim časopisima.

Sudbonosna radionica bila je organizovana kao poseta privrednom gigantu. Obilazeći fabričke pogone Marku na pamet nije palo da bi auto-industrija mogla da postane njegova preokupacija, da će baš njega pozvati u tim mladih inženjera.

– Dve i po godine radio sam na fakultetu kao istraživač saradnik. Samo desetak dana posle obilaska fabrike stigao mi je poziv za testiranje i krenula je priča oko mog prijema. U okviru „Fijatove” selekcije za mlade talente u mojoj grupi odabrano je 15 ljudi od ukupno 1.500 prijavljenih. Od oktobra 2013. godine deo sam programa razvoja mladih inženjera „Fijat Krajsler automobili” grupe širom sveta. Bio sam šest meseci na usavršavanju Krajslerovoj fabrici džipa u Americi. Sada vodim tri tima od po dvadesetak ljudi čiji je posao profesionalno održavanje mašina – dočarava Miletić.

Njegov uspeh nije usamljen primer da ne žude svi uspešni školovani talenti za životom u razvijenijim zemljama i da mogu dosanjati „srpski san”.

– Ja sam dete sa sela, iz radničke porodice. Moji roditelji nisu visoko obrazovani, niti imućni. Završila sam fakultet i nedugo zatim zaposlila se u Beogradu, a nikada ništa nisam dobila preko veze – ponosno kaže Senka Anđelković (24), iz sela Štitari kraj Kragujevca.

Sve četiri godine Fakulteta političkih nauka, koji je završila, živela je u Studentskom gradu. Izdržavala se stipendijama, kaže, uz minimalnu finansijsku podršku porodice. Na završnoj godini osnovnih studija prosekom 9,64 izborila se za mesto među stipendistima „Dositeje”.

– Na uručenju diploma srela sam puno komšija iz čuvenog Prvog „štreberskog” bloka „Studenjaka”. Diplomirala sam 2014. godine. Fond me je pozvao na karijerno savetovanje. Ohrabrili su me da se oprobam u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Iskoristila sam šansu da steknem prvo radno iskustvo. U NALED sam ušla 9. februara 2015. kao stažista. Šest meseci kasnije dobila sam posao – zadovoljna je Senka.

Utisak da je upisala novi fakultet, da je čeka beskrajno učenje i sticanje veština nije je napustio od prvog radnog dana. Njen najveći kvalitet, ističe, nije diploma u roku sa visokim ocenama, nego svest da je na početku radnog veka polaznik bez iskustva, a da je učenje proces koji se ne završava.

– Stručna praksa koju svojim stipendistima omogućava Fond za mlade talente dragoceno je profesionalno iskustvo. Našla sam se u krugu dokazanih eksperata u oblastima kojima se bave, a uvek imaju imaju strpljenja, volje i želje da me upute i pomognu da posao uradim najbolje što se može. Nisam očekivala da će kolege iza kojih je zavidno radno iskustvo uvažavati ideje mladog stažiste kao što sam ja, ali sam se prevarila, profesionalci na sve obraćaju pažnju – objašnjava mlada dama.

Trenutno radi u timu podrške grupi za unapređenje pozicije Republike Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, gde se države rangiraju po uslovima poslovanja za investicije. Jedan od tih uslova je izdavanje građevinskih dozvola, a to je deo posla Senke Anđelković, sada saradnika za regulatornu reformu u NALED-u.

– Od ove godine građevinske dozvole se izdaju elektronski, a ja sam sprovodila obuke za korišćenje tog sistema i do sada to je moj najveći poslovni izazov – zaključuje Anđelkovićeva.

Foto Nenad Negovanović

Izvor: Politika

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: