Prijemni ispiti od 26. juna do 2. jula

Više školarine zatražili Fakultet političkih nauka, Učiteljski i Fakultet za fizičku hemiju – U tekućoj školskoj godini rekordno mali broj doktoranada, ostalo slobodnih mesta i na master studijama.

Prvi upisni rok za školsku 2017/18 godinu trajaće od 21. juna do 19. jula, a drugi od 1. do 18. septembra. Fakulteti će upisati isti broj brucoša kao i ranijih godina, nije promenjena ni cena studija, jedino su tri fakulteta Univerziteta u Beogradu zatražili povećanje školarina za od pet do 10 odsto.

Kako je rečeno na sednici Senata BU, višu cenu studija za narednu školsku godinu zatražili su Fakultet za fizičku hemiju (sa 64.800 na 69.900 dinara), Učiteljski (sa 96.000 na 102.000 dinara) i Fakultet političkih nauka (u zavisnosti od smera školarina je od 91.700 do 99.700 dinara, a sada traže povećanje na od 100.000 do 110.000 dinara). Posle konsultacija i na zahtev studentskog parlamenta, dekan Učiteljskog fakulteta zatražiće od Saveta da školarina ipak bude 99.000.

Obrazloženje sva tri fakulteta jeste da cena studija nije povećavana osam godina, da nije praćena čak ni stopa inflacije, a na Učiteljskom fakultetu se kao novi trošak pojavilo plaćanje škola vežbaonica.

Student prorektor Borijan Soković je rekao da akademci shvataju da država ne izdvaja dovoljno novca i da dugo nisu povećavane školarine, ali je i istakao da je osnovna zamerka studenata što se ne zna koje su tačno usluge obuhvaćene školarinama i na šta se troši studentski novac.

Prorektorka prof. dr Nada Kovačević je rekla da su fakulteti predložili da se u narednu školsku 2017/18 godinu upiše 14.850 brucoša, od kojih će 9.511 dobiti budžetski indeks. To je na nivou ranijih godina, jedino se predviđa povećanje broja brucoša u oblasti informatike, a u okviru akcionog plana Ministarstva prosvete. Na osnovnim studijama, za veći broj studenata informatike prijavili su se Elektrotehnički, Matematički i Fakultet organizacionih nauka, a na master programima Biološki, Učiteljski i Geografski fakultet.

Predlozi fakulteta o broju studenata i visini školarina biće prosleđeni Ministarstvu prosvete, a konačna odluka biće doneta na sednici Senata BU u aprilu.

Urađena je i analiza prošlogodišnjeg upisa na master, specijalističke i doktorske studije, a po rečima prorektorke Kovačević, upisano je nešto više mastera, a značajno manje budućih doktora nauka.

– Prvi put nam se dogodilo da je upisano manje od hiljadu studenata doktorskih studija. Bilo je 1.892 mesta, konkurisala su 1.242 kandidata, a upisano je 948 akademaca. Znači da nam je ostala gotovo polovina upražnjenih mesta, najviše na ETF-u, TMF, Filozofskom i Filološkom fakultetu. Upisano je 59 akademaca sa stranim pasošem, ali su od tog broja 15 su pravi stranci, ostali su se izjasnili kao Srbi iz okolnih zemalja – rekla je dr Kovačević.

Ostalo je mesta i na master studijama, čak i na budžetu, iako je upisano nešto više studenata nego lane. Indeks master studija dobilo je 6.188 studenata, a bilo je čak 9.231 predviđeno mesto. Ponovo je najviše praznih klupa na Filozofskom, Filološkom, Poljoprivrednom, Geografskom fakultetu… Od 273 studenata sa stranim pasošem, „pravih” stranaca na master studijama je 66.

Kada je reč o prvom upisnom roku, predloženi su sledeći termini:

– predaja dokumenata od 21. do 25. juna

– prijemni ispiti od 26. juna do 2. jula

– objavljivanje konačnih rang listi do 10. jula

– upis brucoša do 14. jula.

Drugi upisni rok počinje predajom dokumenata od 1. do 5 septembra, a 6. i 7. septembra su prijemni ispiti. Konačna rang lista biće objavljena 13. septembra, a upis mora biti završen najkasnije do 16. septembra. Konačne rang liste moraju biti objavljene do 13. istog meseca, a upis je do 16. septembra.

Bez rasprave o nacrtu zakona o visokom obrazovanju

Na početku sednice bilo je zahteva da se Senat izjasni o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju koji su dobili dekani i SANU, a čuli su se i komentari da je reč o fantomskom dokumentu i puštanju „probnog balona” da bi se videle reakcije univerzitetske zajednice. Raspravu je „presekao” rektor Vladimir Bumbaširević objašnjenjem da su se u javnosti pojavile razne verzije i da će se voditi istovremena rasprava o nacrtima svih zakona koji se tiču obrazovanja, onda kada budu objavljeni na sajtu Ministarstva prosvete kao zvanični dokumenti.

Govoreći o Nacrtu zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, rektor je podržao stav Nacionalnog prosvetnog saveta da reforma jeste potrebna, ali da nisu predložena najbolja rešenjea, pa je neophodno proširiti radnu grupu i sa predstavnicima nastavničkih fakulteta, što su podržali i dekani.

Izvor: www.politika.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: