MLADI U SRBIJI: Svaki deseti iz velikog grada ide u manji – razlog je tužan

- Završio sam Ekonomski fakultet u Beogradu, ali sam se nakon studija vratio u rodno Smederevo, gde sam dobio posao. Mnogi su me pitali zašto, ali meni je to bila jedina opcija za siguran posao - priča Stefan N. (27). U njegovoj koži se nalazi svaki deseti mlad čovek u Srbiji koji će, pokazuje statistika, nakon završenog obrazovanja u velikom gradu, migrirati u manje mesto ili selo.

U velikoj studiji „Mladi – naša sadašnjost“ sociolog Dragan Stanojević je istražio migraciju mladih unutar Srbije koja je najčešće prouzrokovana potragom za boljim obrazovanjem ili materijalnim stanjem. Iako mladi sa sela najčešće odlaze u veće gradove zbog obrazovanja, u najvećem broju slučajeva (74,8%) se ipak vraćaju u rodno selo za život. Manje od 12 odsto mladih rođenih na selu ostaje da živi u mestu u kojem se obrazovalo.

Mladi rođeni u velikom gradu, s druge strane, u 97 odsto slučajeva se i školuju u velikom gradu (istom ili nekom drugom slične veličine), ali podatak koji zaista iznenađuje jeste da se u oko 10 odsto slučajeva sele u manje gradove ili sela nakon završenog školovanja! Otprilike isti procenat mladih iz gradova srednje veličine nakon obrazovanja u velikom gradu ipak rešava da se vrati u rodno mesto ili se sele u neki drugi manji grad.

Svaki deseti iz grada ide na selo

– Svaki peti sa sela ide u veći grad radi školovanja

– Ipak, svega 20 odsto njih i ostaje da živi u većem gradu

– Devojka sa sela češće migriraju u drugo selo u odnosu na muškarce, zbog udaje

– Mladi iz malih gradova se u dve trećine slučajeva školuju u mestu iste veličine

– Isti procenat ih ostaje da živi u rodnom gradu

– Svaki deseti iz velikog grada migrira u manji nakon školovanja

– Svaki dvadeseti iz velikog grada odlazi da živi na selo

– U mom slučaju je u pitanju bila ekonomska sigurnost, nisam uspeo da nađem posao u Beogradu i vratio sam se kod mojih gde nisam morao da iznajmljujem stan. Mislim da dosta ljudi ne želi zbog ponosa da se vrati u manji grad, a tu je i činjenica da su u manjim gradovima i primanja manja. Ipak, i to je bolje nego ništa, jer je u Beogradu, kao i generalno u velikim gradovima, konkurencija ogromna – kaže Stefan, koji danas radi kao računovođa.

Ipak, priliku za uspeh u većim gradovima prevashodno imaju deca imućnijih roditetelja, koja imaju viši stečeni i nasleđeni socijalni, ekonomski i kulturni kapital. Drugim rečima, deca koja se vraćaju na selo ili iz Beograda prelaze u manje gradove najčešće ne spadaju u bogatiju klasu. Tome treba dodati i činjenicu da u velikim gradovima studenti najčešće žive kao podstanari, dok ih u rodnom mestu čeka siguran krov – roditeljski.

-Najopštiji zaključak je da su mladi u velikoj meri zavisni – finansijski i stambeno – od svojih roditelja, kao i da porodični resursi predstavljaju strukturni okvir (koji može biti ograničavajući ili podstičući) za njihov stepen (ne)zavisnosti, kao i za njihove aspiracije i delanje – zaključuje Stanojević.

Psiholog Ljiljana Filipović objašnjava da je sve, pa i samo kretanje unutar zemlje, kada su mladi u pitanju uslovljeno finansijkim stanjem.

– Mladi su danas suočeni sa ekonomskom situacijom zemlje u tranziciji, oni duže ostaju zavisni od svojih roditelja i teško dolaze do zaposlenja, finansijske nezavisnosti i relativno se kasno odlučuju za stupanje u brak – kaže ona.

Izvor: 24Sata

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: