Leskovac (ne)može da postane univerzitetski centar

Pomoćnik ministra prosvete Ljubiša Antonijević i gradonačelnik Goran Cvetanović mišljenja su da Leskovac može dobiti status univerzitetskog centra, o čemu se decenijam priča, ali da je proces dugačak i da zavisi od više faktora.

„Zahtev grada može biti legitiman ukoliko se ispune, ne samo formalno-pravni uslovi, već da ta ideja bude i održiva u smislu broja potencijalnih studenata iz celog kraja“, kaže Antonijević, koji je danas boravio u Leskovcu.

Blizina niškog univerziteta ne bi bila u toj meri prepreka, ali postoje, kaže, strogi standardi po pitanju akreditacija studijskih programa, koji moraju da budu sveobuhvatni.

„Ja želim predstavnicima grada i Leskovčanima da Leskovac postane univerzitetski grad, ali to pre svega zavisi od spremnosti grada i ove sredine“, dodaje Antonijević podesećajući da iste zahteve imaju i Čačak, Kruševac i Užice.

Univerzitet razvio Niš
Cvetanović ocenjuje da je Niš bio ekonomski slabiji grad od Leskovca, ali da se situacija promenila kada je grad na Nišavi dobio svoj univerzitetski centar

Cvetanović kaže da se radi na tome, pre svega tako što se pregovara o dolasku još dve državne visokoškolske ustanove u Leskovac – Visokoj školi za vaspitače, koja je deo Učiteljskog fakulteta u Vranju, i o otvaranju Više medicinske škole.

Škola za vaspitače sa oko 400 studenata biće uskoro preseljena iz Bujanovca u Leskovac i njeno sedište najverovatnije će biće u zgradi Doma sindikata, gde se već vode razgovori.

Što se tiče Visoke medicinske škole, Cvetanović ocenjuje da Leskovac ima profesorski kadar.

„Imamo razvijeni zdravstveni sistem i pet doktora nauka“, objašnjava gradonačelnik, koji će, kako je danas najavio, uskoro doktorirati na Medcinskom fakultetu u Nišu.

Stručnjaci skeptični

Mišljenja stručnjaka po pitanju Leskovca kao univerzitetskog centra su podeljena.

Profesor dr ekonomskih nauka Dragan Radovanović, koji u Leskovcu vodi istureno odeljenje Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda, smatra da je cilj realno moguće ostvariti, ali da u gradu ne postoji dobra volja.

„Ideja je stara 30 godina. Veliku šansu propustili prilikom preseljenja Prištinskog univerziteta. Da smo bili uporniji dobili bismo Ekonomski faklutet i Akademiju umetnosti jer su postojali svi uslovi. Tadašnja vlast nije, međutim, bila zainteresovana. Mislim da i sada postoje šanse udruživanjem fakulteta i visokih škola od kojih su neke, kao naša škola, akreditovane i za master studije“, ističe Radovanović.

Ivan Stanisavljević, regionalni menadžer fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment FIMEK, je skeptičan po ovom pitanju.

„Intelektualni i akademski potencijal Leskovca treba da pokrene inicijativu da Leskovac postane univerzitetski centar. To niko neće uraditi sa strane. Ali, jedan od uslova je i da grad ima tri samostalna fakulteta“, objašnjava Stanisavljević koji vodi fakultet sa 180 studenata.

Sa dekanom Tehnološkog fakulteta Ljubišom Nikolićem nismo mogli da stupimo u kontak, ali profesr i bivši dekan tog fakulteta Jovan Stepanović smatra da ideja o formiranju univerziteta u malim sredinima, bez velike tradicije, nije dobra.

„Tehnološki fakultet ostvaruje sva svoja prava u okviru Univerziteta u Nišu“, kaže Stepanović, uz ogradu da iznosi lični stav.

Takođe objašnjava da državni i privatni fakulteti ne mogu da budu u okviru jednog centra budući da su finansijeri različiti.

Pored državnog Tehnološkog, u Leskovcu su i dve državne visoke škole, koje se trude da dobiju akreditaciju za master studije, samostalni privatni FIMEK fakultet, kao još i 12 predstavništava državnih i privatnih fakulteta.

Foto: Wikimedia Commons

Izvor: jugmedia.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: