I privatni fakulteti traže budžet

Ministar prosvete Verbić sa rektorima osam univerziteta razgovarao o mogućim promenama u visokom obrazovanju. Da bi se univerzitetsko obrazovanje menjalo potrebno uvesti veliku maturu, mišljenje Ministarstva.

Država ne bi trebalo da finansira državne fakultete već najbolje studente koji bi birali da li će da studiraju tu ili na privatnim univerzitetima. Ovakav član bi privatni fakulteti voleli da vide u novom zakonu o visokom obrazovanju. Akademci s privatnih fakulteta trebalo bi da imaju mogućnost da se hrane u menzama – to je druga sugestija privatnika koju su rektori privatnih univerziteta predočili ministru prosvete dr Srđanu Verbiću.

Prema rečima dr Milije Zečevića, rektora Evropskog univerziteta, školarine na privatnim fakultetima iznose oko sto evra mesečno, a jedan budžetski student državu u proseku košta 2.500 evra godišnje.

Na sastanku s ministrom, njegovim zamenikom Milovanom Šuvakovom i državnom sekretarkom Zoranom Lužanin, kojem su prisustvovale i „Novosti“, osam rektora iznelo je i ideje o novom načinu akreditacije. Podržavaju formiranje agencije za akreditaciju koja bi imala rok od 12 meseci da dovrši „verifikaciju“ studijskih programa.

– U vašim sugestijama ima dobrih ideja, poput one da se priznaju akreditacije evropskih akreditacionih tela – obratio im se ministar Verbić. – Dobra je i sugestija o uključivanju stručnjaka iz privrede u predavanja. Ključno pitanje novog zakona je finansiranje, i tu se čini da vaši stavovi i stavovi državnih univerziteta nikada neće biti usaglašeni.

Inače, zbog većeg broja studenata, državni univerziteti u KONUS-u imaju i više glasova, pa je njihova reč „poslednja“ na glasanjima u ovom najvišem univerzitetskom telu. Državni zastupaju stav da, pošto je država njihov osnivač, treba da finansira studije samo na tim institucijama. Privatnici bi, opet, da i njihove najbolje akademce finansira država.

– Ja lično nemam predrasude prema privatnim fakultetima. Finansiranje iz budžeta i na privatnim fakultetima nije loša ideja, ali je pitanje koliko smo daleko od toga. To je moj lični stav, a ne stav Ministarstva, i to je tema za neki budući period – naglasio je Verbić.

– Pre toga potrebno je da imamo ozbiljno rangiranje studijskih programa, a ne univerziteta. Siguran sam da na privatnim fakultetima postoje neki studijski programi koji su bolji nego na državnim.

Da bi se visoko obrazovanje menjalo, dodao je Verbić, mora da se uvede velika matura, da ne bude kao sada da neko sa dvojkama iz trogodišnje srednje škole ima prohodnost i do doktorskih studija.

Osim pitanja zakona, rektori privatnih fakulteta pokrenuli su i raspravu o Zajednici državnih univerziteta, formiranoj pre desetak dana u Novom Sadu. Zbog toga su razmatrali da i sami „zbiju redove“ i formiraju odbor rektora privatnih univerziteta u okviru Konferencije univerziteta Srbije (KONUS).

Prof. dr Dragan Domazet, rektor Metropoliten univerziteta i potpredsednik KONUS-a, ocenio je da je stav privatnih univerziteta u ovom telu neravnopravan, jer ih državni univerziteti uvek preglasaju.

Osim profesora Zečevića i Domazeta, sastanku je prisustvovalo još šest rektora: prof. dr Mladen Veinović sa Singidunuma, prof. dr Jovo Kolar sa Privredne akademije, prof. dr Aleksandar Andrejević sa Edukonsa, prof. dr Mila Popović Živančević sa Alfa BK i prof. dr Suad Bećirović sa privatnog Univerziteta u Novom Pazaru i rektor Univerziteta Union – Nikola Tesla.

Izvor: www.novosti.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: