Školovanje za nepostojeća zanimanja

Disbalans je takav da u Srbiji svake godine fali između 20.000 i 30.000 kvalifikovanih radnika, dok u isto vreme nekoliko hiljada studenata završi fakultete za kojima ne postoji tražnja na tržištu rada.

Srbija nema nacionalni okvir kvalifikacija, koji je najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između te dve krajnosti, odnosno između tražnje i ponude radne snage.

Samo na državnim fakultetima postoji 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja pa samim tim nikom nisu ni potrebna.

„Tržištu je realno potrebno manje od 20 odsto visokoobrazovane populacije“, tvrdi profesor Miroslav Kuka, dodajući da broj studenata na budžetu treba određivati prema tržišnim potrebama.

Lakše se zapošljavaju mladi sa srednjom školom

Srbija je u neslavnoj grupi zemalja u kojima se lakše zapošljavaju mladi sa srednjom školom nego oni sa završenim fakultetom.

„Ukoliko je prosečan trošak države po jednom budžetskom studentu 250.000 do 300.000 dinara i ukoliko taj student tržišno nije potreban, postavlja se pitanje u čijem se interesu radi ako društvo, školujući studenta o sopstvenom trošku, sutra ne može da ga zaposli već ga izvozimo besplatno?“

Prema rezultatima uporednog istraživanja mreža Evropske komisije u 37 evropskih zemalja, u najgorem položaju na tržištu rada s mladi koji s fakultetskom diplomom traže zaposlenje u Srbiji, BiH i Rumuniji. Naime, kada je reč o zapošljavanju nakon diplomiranja, Srbija je u neslavnoj grupi zemalja u kojima se lakše zapošljavaju mladi sa srednjom školom nego oni sa završenim fakultetom.

Taj problem, po svoj prilici, još uvek nije na „dnevnom redu” u Srbiji pa je samim tim ostavljen za neko drugo vreme, mada bi, s obzirom na to da se i dalje o trošku države školuju kadrovi koji će završiti na Birou rada, to trebalo da bude što pre rešeno.

Izvor: Dnevnik.rs/Gde investirati

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: